Vuk Jeremić: Venecuela je samo prvi korak prema nečemu mnogo važnijem. Atlantski okean između Evrope i Amerike nikad nije bio širi

Nekadašnji predsednik GS UN i bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izdvojio je u emisiji Oko jedan dan 2008. kao nešto spektakularno sa istorijskog aspekta, pošto su se 8. avgusta te godine spojila tri pitanja ključna za situaciju u kojoj se svet danas nalazi. Istoričar Predrag Marković smatra da su zanimljiva poređenja sa 1914. godinom, kada su velike sile bez razmišljanja "ušetale u rat".

Januar 2026. godine doneo je početak brutalne stvarnosti u kojoj više nema nikakvih ograničenja. Nalazimo se usred sloma sveta koji je donedavno postojao, a to sve ide takvom brzinom da je već skoro pa zaboravljeno ono što se desilo Nikolasu Maduru i Venecueli, jer se desio Davos, i dešavaju se Grenland i Iran i Ukrajina i Minesota.

Vuk Jeremić, gostujući profesor Univerziteta u Pekingu i Visoke škole u Parizu, nekada predsednik Generalne skupštine UN-a, objasnio je odnos velikih sila kao stvar ciklične smene perioda saradnje i sukoba.

Svet živi, prema njegovim rečima, u "geopolitičkoj recesiji" i to prvoj od 1989. godine, koja je označila početak novog unipolarnog sistema sa Amerikom kao hegemonom, dok je danas u pitanju nešto sasvim drugo.

"Tri su osnovna razloga zašto smo iz unipolarnog sveta stigli ovde. Pod jedan, Rusija je ostavljena izvan tog novog svetskog poretka na čelu sa Amerikom, koji se gradio od 1989. godine. Kina je uvučena, pogotovo u ekonomski poredak, i danas imamo Kinu koja je toliko moćna koliko jeste. Treća stvar jeste da su sve kočnice dignute sa globalizacije i posledica toga su politička previranja u zapadnim demokratijama", objašnjava Jeremić.

"Jedan dan 2008. godine bio je ključan"

Jeremić je izdvojio jedan dan 2008. kao nešto spektakularno sa istorijskog aspekta, pošto su se 8. avgusta te godine tri ključna pitanja nekako spojila u jedno i postala vidljiva.

"Ruske trupe su ušle u Gruziju, to veče u Pekingu se otvarala Olimpijada i ceo svet je gledao sa divljenjem kako to izgleda, Kina se vratila na međunarodnu scenu, a tog dana su upravo bile detektovane prve rupe banke Lehman Brothers, koja je mesec dana kasnije implodirala i počela je svetska ekonomska kriza", podseća Jeremić.

Ipak, smatra da je moglo da bude drugačije, navodeći stav profesora DŽefrija Saksa da je Amerika posle raspada komunizma u slučaju Rusije odlučila da "digne ručnu" i da je ostavi izvan, ne samo u ekonomskom, već što je važnije – u bezbednosnom smislu, ukazujući na širenje NATO-a uprkos sporazumu sa Mihailom Gorbačovom.

"Zanimljivo poređenje sa 1914. godinom"

Predrag Marković, istoričar Instituta za noviju istoriju i profesor Univerziteta u Beogradu, komentarišući poređenja današnjeg trenutka sa 1914. godinom i lakoću sa kojom je svet tada ušao u sukob, ocenio je da to jeste zanimljivo poređenje i da su velike sile ušetale u rat bez razmišljanja šta će biti.

Primetio je da mnogi porede Trampa sa tadašnjim nemačkim kajzerom Vilhelmom, koji je bio jedan "prilično labilan i iracionalan čovek".

Tramp sâm kaže, navodi Marković nedavne reči američkog predsednika, da ne razmišlja i da donosi odluke "iz utrobe", da su mu jedina ograničenja njegova "pamet i moral".

"Nismo sigurni da je baš najpametniji najmoralniji čovek na svetu", napomenuo je istoričar.

"Venecuela je prvi korak u nečemu mnogo važnijem"

Jeremić je komentarisao navode da je u politici SAD posredi obnova Monroove doktrine, odnosno suverenog pristupa i kontrole u Severnoj i Južnoj Americi, ocenjujući da je Venecuela vrlo verovatno samo prvi korak u nečemu što je mnogo važnije, pogotovo u smislu domaće politike u SAD.

"To je promena vlasti na Kubi. Dobar deo ljudi koji poznaje Trampove krugove i prati američku politiku, detektovao je, kao i šira javnost, da je Marko Rubio zapravo, a ne Tramp, bio ključan faktor u američkoj administraciji da dođe do onoga što se desilo u Venecueli. On je poreklom sa Kube, on ima ambiciju da 2028. postane američki predsednik", objašnjava Jeremić.

Dometi Trampovog Odbora za mir

Jedna od žrtava geopolitičke recesije, dodaje Jeremić, jesu međunarodne organizacije. Ocenjuje da su Ujedinjene nacije u veoma teškoj situaciji, mada ne smatra da nemaju nikakav značaj, ukazujući na stvari koje nisu toliko vidljive i "televizične".

"Male zemlje i srednje zemlje nastavljaju da se angažuju u UN, čak i velike zemlje. SAD nemaju nameru da napuste Savet bezbednosti", navodi Jeremić, koji smatra da Trampov Odbor za mir igra važnu ulogu što se tiče Bliskog istoka, ali da nema kapacitet da zameni UN, niti je to prema njegovom mišljenju inicijalna ambicija onih koji su ga formirali.

EU za pet godina "neće biti ono što je danas", Kina će ponovo biti "Središnje carstvo"

Kada je reč o Evropi, Jeremić je saglasan da Atlantik između Evrope i Amerike nikada nije bio širi i da nije nikada bila više razlike.

"Spreman sam da tvrdim da Evropska unija za pet godina neće biti ono što je danas u svom institucionalnom smislu, a ni u geopolitičkom ili ekonomskom", naglašava Jeremić.

Marković je saglasan sa tim da će Kina ponovo biti "Središnje carstvo", kako su sebe zvali kroz istoriju.

"Kina brani slobodnu trgovinu i protivi se carinama, a Amerika koja je uz Britaniju uvela sistem slobodne trgovine u svetsku privredu, sada je zapravo ruši. Vidite kako se stvari menjaju. To bi zapanjilo ljude ne pre 500 godina, već pre nekoliko decenija", primetio je istoričar.

"Rusija će pobediti, ali ne donose sve pobede snagu"

Sagovornici su se osvrnuli na rat u Ukrajini i mogućnost da se on uskoro završi.

"Vrlo verovatno će ove godine doći do okončanja ratnih dejstava. Koliko će to biti trajno, da li će to biti samo pauza, to je već drugo pitanje", ocenjuje Jeremić.

Rusija će pobediti u tom ratu, očekuje Jeremić i ocenjuje da to više niko ne dovodi u pitanje, ali ukazuje na cenu koju će platiti.

"Nisu nužno sve pobede, pobede koje donose trajni prosperitet i snagu onima koji su te pobede odneli", ukazao je Jeremić.

Rizik zbog ruske ratne ekonomije: Interesni krugovi zarađuju mnogo

Prema njegovim rečima, Rusija je formirala uspešnu ratnu ekonomiju, koju će biti teško ugasiti.

"Odjednom strašno veliki broj ljudi zarađuje mnogo, ne samo ljudi, već interesni krugovi zarađuju mnogo kada imate ratnu ekonomiju. Vi ste na neki način u političkom smislu primorani da nastavite da vodite ratove. Amerika je formirala ratnu ekonomiju tokom Drugog svetskog rata i nikada je nije ugasila i nastavila je da vodi ratove ceo ostatak 20. veka pa i danas u 21. veku", objašnjava Jeremić.

Srbija među "stubovima", da li je dobro što se nije opredelila

Što se tiče pozicije Srbije, Jeremić smatra da spoljna politika Beograda u strateškom smislu jeste zacrtana kroz doktrinu ili spoljno-političku strategiju "četiri stuba".

"Mnogi su se tada smejali toj strategiji četiri stuba – Amerika, Kina, Evropa i Rusija. Ona je odgovorila svetu koji je dolazio, a to je multipolaran svet", ističe nekadašnji šef srpske diplomatije.

Marković smatra da je dobro što Srbija nije žurila da se opredeli.

"Zamislite pre 20 godina kakva je bila euforija oko ulaska u evroatlantske integracije. Šta bi sad bilo da smo u NATO-u. Tako da neki put je bolje sačekati. Ne moramo mi u svakom svetskom ratu da budemo predvodnici", zaključio je Marković.

(RTS)