Vladimir Kršljanin: Trampov inauguracioni govor - nova nada i poslednja šansa

 Juče je Donald Tramp, na svojoj inauguraciji, iz glave izgovorio uzbudljiv govor, koji se može nazvati kao manifestom nove američke politike. U kojoj god meri ovaj manifest bude ostvaren, posledice će osetiti čitav svet. Pozitivno je da ta nova politika ide u susret pozitivnim promenama kojima teži čovečanstvo i koje su započele najveće i najmoćnije zemlje na svetu, pre svih: Rusija, Kina, Indija. Rusija je svojom moralnom i vojnom moći odlučujuće doprinela da globalna tiranija bude nemoguća. Sada je i Amerika najavila svoj doprinos novom, pravednijem svetu.

„Sugrađani i ljudi sveta, hvala vam!

Zajedno ćemo odrediti pravac kojim će ići Amerika i ceo svet, za mnogo godina unapred.

Danas mi prenosimo vlast Vašingtona nazad vama, američkom narodu.

Nije važno koja je partija dobila kontrolu nad Vladom. Važno je da je Vlada potčinjena narodu.

Vi ćete postati deo pokreta kakav svet još nije video, i čije je ključno ubeđenje da država služi svom narodu.

Svaka odluka, bez obzira da li se odnosi na trgovinu, poreze, imigraciju ili odnose sa drugim državama, donosiće se na dobrobit američkih radnika i američkih porodica.

Gradićemo prijateljstvo i dobre odnose sa svim zemljama sveta, ne zaboravljajući da je pravo svakog naroda da brine pre svega o svojim interesima.

Nećemo nikome nametati naš način života, već ćemo nastojati da on bude svetao primer, koji će biti privlačan svima.

Nacija živi samo dok ima svoj cilj.“

Iz svega vidimo da osnovne odrednice budućeg sveta moraju biti: država u službi naroda, kao glavni princip unutrašnje, i suverenitet država, kao glavni princip spoljne politike.

Sasvim u skladu sa tim, Tramp je proklamovao protekcionizam, geslo „kupuj američko i zapošljavaj Amerikance“ i najavio: „gradićemo nove puteve, autostrade, mostove, aerodrome, tunele, železničke pruge po celoj našoj predivnoj zemlji“.

Sve ovo je dobro za Srbiju, ali je potpuno nespojivo sa njenim «putem u EU».

Jer je put u EU suprotan služenju narodu, suverenitetu zemlje i njenom razvoju. On znači pokoravanje slabijeg oligarhijskoj strukturi, faktičku kolonizaciju zemlje. Sem toga, u slučaju Srbije, najveće žrtve zapadnog krstaškog rata, taj put znači i odricanje od ponovnog ujedinjenja srpskog naroda i njegovih zemalja, odricanje od ratne odštete i pravde za žrtve zločina, prihvatanje izmišljene krivice i položaja poraženog.

Srbiji treba odmah: oslobođenje od zavisnosti od neprijateljskih sila i njihovog kapitala, ujedinjenje istorijske Srbije, duhovni, ekonomski i demografski razvoj.

To Srbija danas može da postigne.

Zato je to za sve časne i društveno odgovorne ljude u Srbiji danas, obaveza važnija od njihovih života.

Alternativa je poništavanje Srbije koje se već odvija.

Ono mora biti zaustavljeno.

U svetu su ozakonjeni novi odnosi, koje smo dugo priželjkivali.

Ni pre pet godina nije bilo potrebe da se Srbija potčinjava bolesnom zapadnom sistemu, a sada kada se od tog sistema odrekla i Amerika, ne može više biti nikakvog izgovora da Srbija nastavi pogrešnim putem.

Zato je politički izborni proces koji je pred nama POSLEDNjA ŠANSA za sve srpske političare ove generacije, bez obzira da li su stariji ili mlađi.

Ko se danas opredeli za interese Srbije, što podrazumeva i savezništvo sa Rusijom i odustajanje od «puta u EU», biće mu sve oprošteno jer se posvetio spasavanju Srbije.

A služenje države narodu i nacionalni suverenitet jesu srpski istorijski principi i moraju to biti opet.

Ko za to ne bude imao snage, biće vrlo brzo obrisan sa političke i istorijske scene, čak i ako pobedi na izborima.

(Pokret za Srbiju)