Vjosa Osmani sa republikancima na Molitvenom doručku: Došla sam u ime zahvalne nacije - Republike Kosovo. Bićemo najčvršći saveznik uvek uz Ameriku

„Molili smo se Bogu za čudo, molili smo se Bogu da nas spase i Bog nam je poslao Ameriku“, poručila je Vjosa Osmani u SAD-a. U vreme ustrojstva nove američke administracije koju predvode Republikanci, premda je jasno, kao i ostatak kosovskog rukovdstva, podržala demokrate, Osmani je sada imala seriju sastanaka sa republikanskim kongresmenima, kao i sa Stejt Departmentom. Stigla je i da se obrati na jutarnjoj molitvi američkog kongresa, Osim reči „genocid“, „istrajnost“ i „sloboda“, dominirale su „Gospod“, „Bog“, „vera“ i „molitva“.

Iako su iz Prištine ranije stizale snažne poruke podrške demokratama, Osmani se nakon inauguracije Donalda Trampa, obrela ponovo preko bare. Ovog puta, usledila je serija sastanaka sa kongresmenima iz Republikanske stranke.

Na sastanku sa kongresmenom Majkom Lolerom, kako ga je opisala – prijateljem Kosova i važnim glasom u američkom Kongresu, Osmani je naglasila potrebu za dubljim odnosima u oblastima od zajedničkog interesa. Osmani je istakla da je podrška Sjedinjenih Američkih Država „ključna na našem putu kao slobodna i suverena zemlja“.

Osmani se takođe sastala sa kongresmenom Kitom Selfom, predsednikom Podkomiteta za Evropu u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, gde su razgovarali o bezbednosnim izazovima u regionu i značaju partnerstva sa SAD za mir i stabilnost.

Na prekjučerašnjem sastanku sa Brajanom Mastom, predsednikom Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, Osmani je je akcenat stavila na istorijske veze Kosova i Sjedinjenih Država, kao i važnost produbljivanja saradnje u oblasti odbrane, strateških ulaganja i jačanja međunarodne pozicije Kosova.

Na početku posete Osmani se u Vašingtonu sastala i sa Luisom Bonoom, pomoćnikom državnog sekretara SAD, gde su razgovarali o jačanju strateškog partnerstva, a u skladu sa, kako je to potvrdila, ciljevima administracije predsednika Trampa. I ovde je naglasak stavila na unapređenju saradnje u ključnim oblastima kao što su odbrana, ekonomija, mir i regionalna stabilnost, kao i evroatlantska integracija Kosova.

Konačno, učestvovala je u događaju „Morning Prayers“, molitvenom doručku, koji organizuje Kongres, gde se i obratila zvanicama, pobravši aplauze u govoru koji se ticao Božje vere i vere potlačenih.

O bogu i veri

Kaže da je došla u ime „zahvalne nacije – Republike Kosovo“, da predstavi narod čiji je „put mira“ vođen „verom“.

Njen lični primer, ukazala je, nije tipičan za ostale predsednike. „Odrasla sam kao dete rata u zemlji koja je uništena ratom, u zemlji koja je do pepela uništena režimom zaslepljenim mržnjom“, navela je.

Ponovila je u još jednom govoru u SAD, da je dete rata, i da je kao izbeglica izgubila sve što je imala, te da to što je „svake sekunde bila suočena sa smrću“ je nešto što ju je oblikovalo do kraja života.

„Noći mog detinjstva nisu bile ispunjenje čitanjem bajki ili veselim raspravama sa braćom i sestrama pred spavanje, već noći ispunjene stalnim odjekom rata. ‘Imaj veru, imaj veru, jer je Bog naše utočište i snaga’, ponavljali su mi iznova otac i majka u najteže vreme, čak i onda kada smo postali žrtve genocidnog režima“.

Ponavljaće reč „genocid“ u više navrata, premda ne u meri u kojoj je oduševljeno govorila o veri i Bogu.

I dok se njen dom i dom svih njenih sunarodnika pretvarao u pepeo od strane „genocidnih Miloševićevih snaga“, dok su gorele knjige, igračke, slike i sve što su imali, to nije odnelo njihovu nadu i veru.

„Jer i u najtežim momentima, držali smo se jedne fundamentalne istine: Bog je veliki i Bog će nas voditi i osvetliti nam put ka slobodi“, govorila je Osmani polako.

„Molili smo se Bogu za čudo, molili smo se Bogu, molili smo se Bogu da nas spase i Bog nam je poslao Ameriku“, poručuje Osmani, a to je da su „živote naroda Kosova spasili hrabri muškarci i žene – vojnici SAD, oslobodioci iz Amerike kao i ostalih zemalja“.

„Zemlje koje nisu zažmurile na našu patnju, koje nisu zažmurili nad potlačenima, već umesto toga odlučili da prate učenje našeg nebeskog Gospoda da pomogne potlačenima, onima koji nisu imali ikoga da ih brani, da pomognu slabima i siromašnima, da ih spasi, uzdigne iz okova i nasilja“.

Poručuje da iako prošlost Kosova ne sme da se zaboravi, „ne zbog osvete“, već kao „podsetnik i izvor da se bori za ono što je dobro i ispravno“, kaže: „I da uvek pomognemo onima kojima je pomoć potrebna“.

Duh Kosova je, ređa dalje epske poruke, ukorenjen u izdržljivosti, nadi i najvažnije – veri. Kaže da su u „teškim stolećima brutalnosti i težine“, snagu crpeli u „uverenjima i posvećenosti pravdi“ i „nepomućenom osećaju identiteta“.

„Vera nikad nije bila samo u obožavanju Boga, već i u izdržljivosti ali najvažnije u našoj veri za humanošću. A kada se genocid desio, još su više verovali ne samo u Boga, već u svu decu Božju koja su došla da ih spasu“, deo je ovog govora.

Nikada neće da zaboravi ulogu i SAD-a i šta je Amerika uradila a to je bilo pre svega zasnovano na veri, i veruje da su se upravo takve razgovori te ’99 vodili na skupovima, poput onog sa kojeg sada govori.

Nikad neće zaboraviti molitve koje su svakog četvrtka ujutru dolazile ’99, kao i: „Molitve koje su se dešavale u svakoj Božjoj kući ovde na američkom tlu, u svakoj crkvi, svakoj sinagogi, svakoj džamiji, svuda“.

„Molili su se Amerikanci u svakoj kući za decu Kosova“ a jedno od njih bila je Vjosa Osmani. Baš zbog svih molitvi preko okeana, kao i rešenosti američkog vođstva oni su danas živi.

„Vi ste meni dali, jednom detetu izbeglici, detetu rata, šansu da se vratim ovde gde ste se vi molili za nas i da se vratim 25 godina kasnije i hvala što ste izabrali humanosti, hvala što ste spasili naše živote, hvala što stojite uz slobodu kao testament, ideje da je vera u humanosti donela nemoguće“.

Za uzvrat, Kosovo će biti najčvršći saveznik uvek uz Ameriku, navodi dalje Osmani.

A u preporukama o Bogu i veri, Osmani poručuje i da predstavlja naciju čija je Majka Tereza.

Te da čak i najmanji čine najveća dela: Na Kosovu su otvorili vrata da prime Avganistance koji su evakuisani i nakon povlačenja SAD iz ove zemlje, podržali ukrajinske izbeglice, itd.

„Stvarna velikodušnost nije deo samo veličine, već u volji da se bude ljubazan i pun ljubavi“, kaže Osmani.

Nasuprot tome zna da ima tamnih sila, a te sile „nisu samo apstraktne, već stvarne“, nasuprot zemljama koje“ ljube mir i koje su mnogo teško radili da izgrade mir“.

Podsetila je i na reči „osnivača nacije“ dr Ibrahima Rugove da se navodno, kako je kazao, „oslanjaju na Boga“, te da njegove reči nisu označile samo njegovu ličnu veru, već „nacionalnu istinu“.

„Da u represiji, vera u Boga i slobodu, pravdu, i našu stvar, vodi nas napred (…) Ništa ne može da stoji na putu ljudi koje vodi sloboda“.

Završila je sa, kako je to predstavila, onim što su joj roditelji navodno govorili: „Imaj veru, imaj veru, jer je Bog naše utočište i snaga“.

(KoSSev)