Vesna Rakić Vodinelić: EKSPO u Beogradu je potencijalna pljačka veka i nije jedini takav projekat

Specijalizovana međunarodna izložba EXPO koja treba da bude održavana u Beogradu 2027. godine je potencijalna pljačka vijeka i nije jedini takav projekat, ocenila je profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.

„Ovako kako je predviđen, EXPO ima potencijal za ‘pljačku veka’. Ali ima i ozbiljnu konkurenciju – na primer Beograd na vodi, ekstrakciju litijuma i drugih rudnih rezervi Srbije, koji su na agendi ove vlasti. A tek smo na četvrtini ovog stoleća“, rekla je ona za Aldžazira Balkans.

Rakić Vodinelić je sa grupom univerzitetskih profesora, naučnika i eksperata formirala nezavisni anketni odbor, odnosno neformalno telo koje će utvrditi odgovornost za tragediju u Novom Sadu i analizirati sve okolnosti koje su dovele do nje, a na osnovu dostupnih dokumenata i informacija.

„Bilo je razumno očekivati da će pravni okvir posle tragedije u Novom Sadu biti pooštren i snabdeven pouzdanijim instrumentima kontrole. Na žalost, pred očima javnosti odigrava se potpuno suprotan proces. Vlada je uputila Skupštini predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o EXPO 2027, kojima se nepredvidivost, deregulacija i neprofesionalnost građevinske dokumentacije pojačavaju, a privatni interesi još više dominiraju nad javnim“, rekla je Rakić Vodinelić.

Na pitanje do kojih je do sada zaključaka anketni odbor došao kada je reč o pravnim, proceduralnim i drugim problemima u kontekstu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, ona je navela da je od 2014. godine sve više elemenata u zakonodavnom okviru kojima se narušava ne samo pravna već i stvarna sigurnost građana.

„Normativni okvir je postao nepredvidiv, što je rezultiralo samovoljom u odabiru izvođača radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Izvršena je deregulacija građevinskih propisa podzakonskim aktima, kao što su pravilnici nadležnog ministarstva, i to nasuprot pravilima građevinske profesije. Privilegovan je privatni profitni i stranački interes na štetu javnog“, ukazala je Rakić Vodinelić.

Kako je dodala, takvi trendovi suprotni su praksi evropskih institucija o bezbednosti građana u javnim objektima i na javnim prostorima, praksi koju je definisao Evropski sud za ljudska prava o obavezama države u oblasti zaštite prava na život građana.

„Pad nadstrešnice u Novom Sadu imao je masovne tragične posledice i katarzično otrežnjujuće dejstvo na društvo u Srbiji, zato što je pokazao nesigurnost slučajnog prolaska građana kroz jedan objekat koji je namenjen upotrebi svih. Iza javnih objekata stoji država i zato je prirodno da se ona, kao i autokrata koji ‘izražava državno jedinstvo’ smatraju bar moralno i politički odgovornim za tragediju“, kazala je Rakić Vodinelić.

I objekti koje je država licencirala, kao što je starački dom u blizini Barajeva u kojem su izgoreli nemoćni ljudi, kako je istakla pokazali su nesigurnost i izazvali nepoverenje visokog stepena.

„Nevolja je u tome što mi, građani reagujemo tek naknadno, kad se tragedija dogodi. Ali, država je nešto drugo. Ona mora da prevenira tragedije. Bezbednost i korupcija imaju zajednički ključni pojam – prevenciju. Kad je o građenju reč, nije dovoljno imati adekvatno zakonodavstvo, mora postojati praktična, pouzdana i profesionalna kontrola, a korupcija se mora svesti na društveno podnošljivu meru. Ta mera je pređena onda kad se izgubi ljudski život“, rekla je Rakić Vodinelić.

(N1)