Velibor DŽomić: Kako je arhimandrit Sava Janjić postao "agent CIA-e"

 ”Manastiri su osmatračnice srpske savesti”

”Volemo mrtvi biti nego zakone otaca svojih pogaziti”

Srbi iz Slavonije austrijskoj generalskomandi  u Varaždinu u 18. veku

Sačekao sam ovih dana da saslušam i pročitam sve kvalifikacije koje su predstavnici beogradskog režima lično izgovorili i napisali o Arhimandritu Savi (Janjiću), igumanu Manastira Visoki Dečani u Metohiji. Ne pamati se takva medijska hajka na jednog monaha Srpske Crkve! Ipak, kad je hajka, kao što je ova protiv oca Save Dečanca, svaka reč leti na obraz onoga ko je izgovara. I tu ostaje! Za istoriju i svedočanstvo!

Šta je cilj političke i medijske hajke na oca Savu Dečanca? Nije valjda cilj da se ”uvere” Srbi, posebno ona naša braća i sestre na Kosovu i Metohiji, da im je ”neka manjina glavni neprijatelji u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi” i da je ta ”manjina” ”agenturno povezani” u Eparhiji Raško-Prizrenskoj i Kosovsko-Metohijskoj sa centralom u Manastiru Visoki Dečani. A na čelu te ”opasne agenturne grupe” je niko drugi do dečanski iguman – otac Sava (Janjić)!!! I da je ta ”agenturna mreža deo drugih agenturnih mreža”. Epohalno, nema šta!

Svesno rizikujući, javno svedočim da su napadi na Episkopa Raško-Prizrenskog i Kosovsko-Metohijskog g. Teodosija i igumana Visokih Dečana Arhimandrita Savu, po ko zna koji put, potvrdili istinu da je prijateljstvo sa političarima nepostojeća kategorija i da su odnosi sa njima isključivo omeđeni njihovim interesima – sitnim, jeftinim, dnevnim, površnim i kratkotrajnim! Tu, dakle, nema ni Svetinje, a ni opraštanja! To se i ovih dana potvrdilo.

Nije bilo davno kad su se neki od današnjih hajkača trkmili da se slikaju sa Vladikom Teodosijem i sa našim sveštenstvom, monaštvom i vernicima – sa tim najvećim junacima naših dana – po srpskim crkavama i manastirima na Kosovu i Metohiji. Kad god su doneli kakvu pomoć našim Svetinjama i narodu na Kosovu i Metohiji nisu mogli da uteknu kamermanima koje su sa sobom vodili. A sad, kad je rečena reč iz dečanskog igumanskog trona, dečanski iguman je agentura CIA-e! Ili koga već! Pa još i da radi za nezavisno Kosovo! E, pa neće baš biti tako!

Trajno treba zapamtiti sledeće reči koje su danima upućivane ne samo Savi Janjiću nego dečanskom igumanu – jednoj od najznačajnijih adresa našeg naroda kroz istoriju: da crkvena agenturna mreža ”sve vreme de facto štiti punu kosovsku nezavisnost”; da ”Janjić i ostali bar 15 godina vode politiku koja se zalaže za albansko nezavisno Kosovo”; da su pripadnici agenturne mreže na čelu sa dečanskim igumanom ”deo organizovanog i sistematskog plana agenturnih mreža”; da je o. Sava Dečanac ”šiptarski patriota i protivnik podele Kosova”; da ”otvoreno radi za nezavisno Kosovo”; da ”radi u interesu CIA-e, a protiv Srba”; da je ”obrukao mantiju koju nosi”; da je čovek koji ”danima vodi besomučnu kampanju protiv Srbije”; da je ”izdao svoju veru”; da je ”prijatelj svih šiptarskih funkcionera na Kosovu”; da se ”zalaže da Šiptari dobiju sve, a mi ništa”; da ”podržava Albance”, da ga ”treba razrešiti” i da ne nabrajam dalje. Samo što nije rečeno da u Dečanima ima ”neki đaur Sava” i da ga treba medijski spaliti!

Pišu ovih dana, pored ostalog, kako je otac Sava Hrvat po majci! Ne smeta im što se na čelu Vlade Srbije nalazi Ana Brnabić za koju se ne zna da li je krštena, ali se sigurno zna da su joj deda po ocu i redom po toj liniji do nje bili i ostali Hrvati. I što je ona pre neki dan javno potvrdila! Uzgred, poznavao sam divnu majku oca Save (Janjića). Tačno je da je bila rimokatolkinja i to takva i tolika da je onih šezdesetih godina HH veka svom sinu na rođenju dala ime po Svetom Kralju Dragutinu.

Zamislite takvu Hrvaticu, tu opasnu rimokatolkinju koja je svom sinu dala ime po srpskom kralju! Verovatno je još tadašnji Dragutin, današnji otac Sava, od materine utrobe ”predodređen da bude agent CIA-e”! On, sudeći po tome, nije zavrbovan, nekad, negde i od nekog, nego se, čim je rođen, okrenuo put zapada, Vašingtona i CIA-e! Ta i takva majka koja je rodila tako ”opasnog agenta” je primila pravoslavnu veru, postila postove, išla na Svete Liturgije u trebinjsku Sabornu Crkvu. Toj majci su, kad se upokojila, opelo služili dvojica vladika i više od 20 sveštenika! Prosto čovek da poželi da sve majke Srpkinje, a ne samo Savina, budu takve, pa da svoje sinove podare Bogu da služe u manastirima kao monasi! Savina majka, slobodno i istinito govorim, može i treba da bude uzor svim budućim majkama! Ne znači li to da treba da pljunemo i na Jelenu Anžujsku, jer je i onabila rimokatolkinja?

Za one koji ne znaju, Arhimandrit Sava je rođen u Trebinju, a u monaštvu je već trideset godina. Svoj monaški život je počeo kod čudotvornih moštiju Svetog Petra Koriškog u Manastiru Crna Reka kod Ribarića, koji je tek nedavno dobio asfaltni put.

Zamišljam ovih dana oca Savu (Janjića), tog časnog, srčanog i čestitog srpskog monaha iz Metohije, koji u manastiru živi tri decenije, kako nekuda, krijući se, kao ”agent” CIA-e ili koje već tajne službe šalje neke izveštaje iz Dečana. Šta bi on to u njima mogao da napiše? I šta oni to već ne znaju? Tu bi svoje mesto mogli da nađu zapisi i navodi o ubijenim, otetim i prebijenim Srbima, opljačkanim i spaljenim srpskim kućama, o napadima na srpske povratnike, o problemima u enklavama, tj. u savremenim getu, o polomljenim i preoranim srpskim grobljima i srušenim nadgrobnim spomenicima, o nebezbednom životu, o otetoj narodnoj i crkvenoj imovini, o pokušaju otimanja dečanske i druge crkvene imovine i tako redom. I tako punih 27 godina od kako je 1991. godine monah Sava došao na poslušanje u Manastir Visoke Dečane! A i ono od kako je došao u Crnu Reku!

Kako bi to otac Sava mogao da radi? Ustane ujutru iz devet zora, pa posle čitanja molitava u svojoj monaškoj keliji ide na polunoćnicu, časove, jutrenje i Svetu Liturgiju u Dečanski Hram, pa uveče na večernju, a između tog služenja Bogu ide i red služenja CIA-i!

Istina, ovaj ”sajber monah”, kako su ga prozvali krajem devedesetih godina HH veka, sad lako može da šalje izveštaje, jer ima internet, imejl, tviter i fejsbuk! Ali, kako li je to radio iz Crne Reke? Mora da je svoje izveštaje slao poštom iz Ribarića i to preporučenom!

Ili, kako li je svoje izveštaje slao one strašne 1999. godine posle potpisivanja tzv. Kumanovskog sporazuma? Mora da je onako čupav i bradat, u mantiji i sa monaškom skufijom išao do jednonacionalne i ”verski tolerantne” Đakovice, pa su njegovi izveštaji otuda leteli kao NATO tomahavci po Srbiji od marta do juna 1999. godine.

Kako li je samo uticajan taj đaur Sava Dečanac!!! Ima samo reč, ali nema medije, partijske poslušnike, opštinske odbore, ministre, poslanike, koalicione partnere, televiziju. I ne izlazi iz manastira! I tma i tušta se podigla na njega! Brane Srbiju i Srpstvo od igumana Visokih Dečana! Kukala nam majka!

Čudim se, bogme, i sebi! Kako za ovih tridesetak godina poznanstva sa ocem Savom u njemu nisam makar osetio, ako već nisam prepoznao ”opasnu stranu agenturu”? Kako mi nije bio sumnjiv? Još su mi čudniji dečanski monasi, koji su ponos Srpske Crkve? Kako oni, onako pametni, duhovni, gorostasni, obrazovani i molitveni, ne provališe agenturu svoga igumana nego su pustili da nam se to tek sad saopštava od šefa države ispred njegove i naše kuće koja se zove Patrijaršija? Blago režimu kome je najveći protivnik dečanski iguman, a najmanja briga četiri srpske babe – monahinje u Đakovici!

Ko li je, pitam se, prošpijao oca Savu Dečanca? Da li su to možda oni Srbi – ostanici, povratnici i patnici po enklavama kojima godinama služi, za koje se moli Bogu, koje ispoveda i svojom desnicom pričešćuje, koje bodri da ostanu i kojima pune dve decenije dotura koru hleba i, što je važnije, pregršt nade da opstanu na grdnom sudilištu nasred koga je Sodom zapušio! Oni sa kojima već dve decenije, gledajući smrt, deli i svedoči život.

Ko zna, možda su ga prošpijali i oni Albanci koje je 1999. godine sa tadašnjim ocem Teodosijem i dečanskom bratijom spasavao i primao u Visoke Dečane kao nevoljnike bez obzira na njihovu veru i naciju! I koje, svojim prisustvom sa bratijom u Dečanima i baš sa one četiri babe u Đakovici, mimo svake logike svedoči da se nismo odrekli Kosova i Metohije.

Ruku na srce, a znajući za našu situaciju na Kosovu i Metohiji, čovek prosto da poželi barem po 20 takvih ”kaluđerskih agenata” u svakom manastiru na Kosovu i Metohiji, a i šire! Neka svaki od njih, kao i otac Sava, podari trideset godina svoje mladosti i snage, posta i molitve u službi manastiru i Crkvi, pa neka bude šta će biti! Ako su agenti takvi kao što kažu za oca Savu onda da ih pod hitno pozovemo da dođu ili da ih nadležni što pre pošalju u naše manastire.

Pitam se: kako je moguće da je otac Sava jedini vidljivi agent CIA-e ili koje li već službe? Kako provališe samo njega? Kako su ostali nevidljivi, a on jedini vidljiv! Ostali, izgleda, ćute i izveštavaju, a on javno nastupa! Javlja se, piše, tvituje, govori o Kosovu i Metohiji, pa su ga zbog toga ”otkrili”. Da nije, kojim slučajem, javno rekao to što je rekao i napisao to što je objavio niko ga ne bi prozivao! Baš je naivan taj otac Sava Dečanac!

Šta je loše u tome što se dečanski iguman javno zalaže protiv podele (ili ”razgraničenja”), razmene teritorije i priznanja tzv. Republike Kosovo? I što svedoči stav Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve! I to iz Metohije! Zašto bi takav stav, kako kažu, ”utvrđivao kosovsku državnost”? Zar su se hajkači na oca Savu odrekli stava i Ustava po kome je Kosovo i Metohiji deo teritorije Republike Srbije?

Šta je loše u tome što iguman iz Visokih Dečana kao, kako je pisao Sveti Justin Ćelijski, vekovne ”osmatračnice srpske savesti” javno ukazuje da je tzv. razgraničenje sa Albancima zapravo razgraničenje Srba i Srbije sa Pećkom Patrijaršijom, Visokim Dečanima, Gračanicom, Devičem, Budisavcima, Zočištem, Prizrenom, Gazi Mestanom, Crkvom Samodrežom, sa narodom, naseljima i grobljima južno od Ibra? Šta je loše u tome što je glas dečanskog igumana jedan od onih glasova koji vapije da 75 hiljada Srba južno od Ibra želi da ostane na svojim ognjištima i u svojoj državi Srbiji? Iguman Sava javno govori da to nije razgraničenje sa Albancima nego razgraničenje Srbije sa svojim svetinjama i vernim narodom, sa svojim vekovima i tapijama na Kosovu i Metohiji južno od Ibra.

Upravo bi takav stav ili, ne daj Bože, čin ”razgraničio” ne Srbe i Albance, kako govore, nego i Srbe i Srbe i to kroz ono što neki zovu tzv. Republika Kosovo kao državoliku tvorevinu koju 2/3 čovečanstva ne priznaje kao državu. Takav nebivali čin bi utvrdio i zapečatio ne samo tzv. kosovsku nego, zapravo, velikoalbansku državnost! Niko tako ne bi pomogao ostvarenju plana i programa ”zloglasne Albanske lige”, kako ju je nazivao ruski konzul Ivan Jastrebov u svoje vreme, kao neka srpska ruka koja bi, ne daj Bože, stavila svoj potpis na neki takav ”sporazum” i tako poništila vekove i žrtvu Srba na Kosovu i Metohiji.

Davno je rečena mudrost: kad te goni car – ti beži! Kad te goni vladika ili pop – ti sedi, jer ti neće ništa! Na žalost, neki nisu ni čuli, a kamoli naučili tu drevnu pouku. Jer, sveštenstvo nikad nije i neće biti partijski protivnik bilo kome, pa ni predsedniku naše države Srbije Aleksandru Vučiću kome ne sporimo ni legitimitet ni legalnost. Ali, sveštenstvo je dužno da svedoči vekovni i vekovima potvrđeni stav Crkve.

Uz dužno poštovanje, ali teško mogu da sebi objasnim gde se nalazimo kad je došlo vreme da je Kancelarija za Kosovo i Metohiju strateški važnija od Visokih Dečana, a da je za Kosovo i Metohiju refentniji direktor Kancelarije od dečanskog igumana.

Dečanski iguman Sava nije mogao ništa drugo ni da kaže od onoga što je rekao. Jer, svaki je hrišćanin, a posebno dečanski iguman koji ima posebno mesto u našoj Crkvi, pozvan da bude svetlost svetu i so zemlji i zato je napad na njih zapravo napad na čitavu Crkvu! Zato, raduj se oče Savo, jer svedočiš da so nije obljutavela!

Protojerej-stavrofor dr Velibor DŽomić

(mitropolija.com)