„Утисак недеље“: Милош Бешић - Најбоље би било да опозиционе странке подрже студентску листу. Биљана Ђорђевић: Опозиција треба да учествује у раду Скупштине Србије. Вукашин Милићевић: Скупштина је изгубила легитимитет

Професор Факултета политичких наука Милош Бешић оценио је да је целокупно питање начина подршке опозиције студентима постављено на погрешан начин и да власт то користи да увек баци удицу опозицији са неком темом која ће изазвати поделе. Студенти су, како је рекао, популарни јер не показују амбицију да буду на функцијама, док опозиција нема политичку снагу и енергију и зато треба да се организује и „помогне овој деци, па ћемо после видети шта ће бити“.

Професор Бешић био је гост вечерашње емисије „Утисак недеље“ и иако се нашао између Биљане Ђорђевић из Зелено левог фронта и Вукашина Милићевића из Демократске странке, односно опозиционих странака од којих једна бојкотује, док друга наставља рад у парламенту, Бешић је показао недвосмислену подршку студентима и њиховој листи и објаснио јасан и конкретан циљ у борби против актуелног режима.

Како наводи, опозиционе партије треба да седну и кажу да заједно морају да подрже студенте, јер они појединачно не могу ништа да ураде.

„Хоћу да кажем: свака могућа тема треба да буде ванредни парламентарни избори. Моја теза је да јединство опозиције са свим другим структурама које пружају отпор овој власти мора да се демонстрира. Обе ове одлуке да опозиција учествује и не учествује у раду парламента су лоше. Демонстрација јединства коју нисмо имали ни у претходном периоду или деценији разлог је да власт даље производи поделе. Тема свих тема је да седну сви из опозиције и да направе јединство — да се направи некакво тело, систематизација партија јер свака од њих има јако лош појединачни рејтинг“, рекао је он, а преноси Нова.рс.

Према његовим речима, када су у питању појединачне опозиционе партије са јако малом подршком, њихово бирачко тело жели да види јединство.

„То је засновано на емпиријским подацима и добрим аргументима. Имате снажну и организовану власт на једној страни и разједињену опозицију која неће моћи да парира. Петина или четвртина бирачког тела подржава ову власт, а други тас је онај који не подржава — и читава ствар је како да превагне овај други тас. Уколико читав фронт буде организован, ако буде једна листа, онда је тема рушење ове власти“, нагласио је професор Факултета политичких наука.

Према његовим речима, политичке партије имају најмање поверење грађана.

„Студент сутра да се учлани у партију, градиће се анимозитет према њему. Бунт који производи та генерација је против партијског феудализма, јер је људима тога преко главе. Студенти су популарни јер не показују амбицију да буду на функцијама. Грађани, кога год виде у опозицији, одмах кажу: „Аха, ови се боре за власт.“ Немате политичку снагу и енергију. Опозиција може да се организује и помогне овој деци, па ћемо после видети шта ће бити. Суштина јесте правна држава, али то је процес који јако дуго траје“, објашњава професор.

Бешић наглашава да ће власт у свакој стратегији покушати да одложи изборе, које су студенти, нажалост, тражили касније него што је требало.

„Сада су кренули са другим стратегијама — припремају терен за изборе. Циљ свих опозиционих структура је да дође до избора што пре, а у том периоду власт ће радити да се студенти означе као опозиционо ткиво, да постану негативци. Друго, ићи ће са повећањем плата и пензија — није битан јавни дуг, наши бирачи то не знају — и трећа ствар је разјединити опозицију и посвађати је са студентима. Нико овде не мисли, нити му пада на памет, да укида опозиционе партије. У овом тренутку морате направити атмосферу да се истакну квалитетни људи. Треба да се уједине и подрже студентску листу, и у нормалном амбијенту да се одвија политички живот. Ту има јако пуно посла“, он је истакао.

Професор ФПН-а појашњава да тренутно сваку могућу тему треба свести на питање када ће бити избори и да ли ће ова власт опстати након избора.

„То је једина тема у наредним изборима и то је кључ ове победе. Нема Косова ни Русије — они само покушавају да наметну теме, класични начини манипулације. Све је терен на којем желе да играју. Јединством се демонстрира снага. Треба да кажу да опозицији није циљ само долазак на власт, и друго — да ћемо дати све на располагање. Врло је просто“, појаснио је Милош Бешић, професор ФПН.

Он је истакао да крупније проблеме треба решавати онда када се имају капацитети власти.

„Све што причате, ви ништа не можете да урадите јер немате власт. 2020. године ДПС је изгубио власт у Црној Гори. Тог дана нико није могао да сања да ће Милојко Спаић и Јаков Милатовић водити земљу. Смена је претпоставка да се појаве неки нови људи и да се преузме одговорност за решавање проблема грађана. Није нужно да буде једна листа, мислим да је то најбољи модел. Још боље би било да опозиционе партије подрже студентску листу, а својом опозиционом енергијом раде оно што треба да раде. Ту има јако пуно посла. Није све о колонама у којима се иде“, истакао је Милош Бешић, професор Факултета политичких наука.

Док је Биљана Ђорђевић, копредседница Зелено-левог фронта, остала при ставу да опозиција треба да учествује у раду Скупштине Србије "јер људи траже да се говори о бројним проблемима", а Вукашин Милићевић из Демократске странке да је скупштина изгубила легитимитет и да подсећа на "студио Информера" па зато бојкотују њен рад, професор Факултета политичких наука Милош Бешић сматра да "све опозиционе партије треба да седну и кажу да заједно морају да подрже студенте, јер појединачно не могу да ураде ништа".

Према речима Биљане Ђорђевић, део опозиције је рекао у јулу, након бруталног насиља и позива са неколико налога студената, али не и главног „студената у блокади“, да ће бојкотовати наредни седницу републичког парламента.

„Тада је Ана Брнабић најавила гласање за чланове Савета РЕМ-а. Позвали смо на координацију антирежимског фронта. Због услова и блокаде процеса за РЕМ та седница се није ни догодила. Није било разговора о координацији. У том контексту нам није било смислено да бојкотујемо, већ оно за шта су се и студенти борили — да се чује глас на РТС-у. Мени је било важно да не пропустим Одбор за образовање и да пренесем бес људи и неодговорност у томе шта се ради у образовном систему. Када је реч о самом чину, ви имате истовремено захтеве неких људи да се не учествује, али без објашњења шта то може донети. Има манипулације — како се воде седнице и шта покушавају да постигну са њима. Нисмо рекли студентима „не“, ми и даље позивамо студенте на координацију. Говорили смо о свему што тишти студенте, и о Богдану Јовичићу и да су људи оптужени за тероризам“, рекла је Ђорђевић.

Она је истакла да власт покушава да поврати легитимност у бирачком телу, а да бројни људи траже да се говори о бројним проблемима, посебно о закону „родитељ-неговатељ“.

Вукашин Милићевић, из Демократске странке, је рекао да је њихов став о бојкоту принципијелан и странка га није мењала од почетка побуне коју воде студенти.

„Суштински се сви студентски захтеви своде на правну државу и владавину права — без тога не постоји парламентарна демократија. Захтев за расписивањем ванредних парламентарних избора је дошао након немогућности испуњења иницијалних студентских захтева. Садашњи парламент је изгубио легитимитет. У окружењу какво је данас српски парламент, све је упитно. Парламент подсећа на студио Информера. Контекст спречава да се постигне стварни ефекат. Не сумњам у најбољу намеру, али је важно да се сачува јединствени фронт“, објаснио је Милићевић разлоге не учествовања његове странке у раду скупштине.

Милош Бешић, професор ФПН-а, рекао је да су дебата и тема о учествовању или не у раду парламента постављене на погрешан начин.

„Власт увек нађе разлог да баци удицу опозицији, са неком темом која ће изазвати поделу. Ово је једна од тих тема. Хоћу да кажем: свака могућа тема треба да буде ванредни парламентарни избори. Моја теза је да јединство опозиције са свим другим структурама које пружају отпор овој власти мора да се демонстрира. Обе ове одлуке су лоше. Демонстрација јединства коју нисмо имали ни у претходном периоду или деценији је разлог да власт даље производи поделе. Тема свих тема је да седну сви из опозиције и направе јединство, да се направи некакво тело, систематизација партија јер свака од њих има јако лош појединачни рејтинг. Када постоје појединачне партије са јако малом подршком, а имате бирачко тело које то не занима, људи опозиционо оријентисани желе да виде јединство“, истакао је професор.

Додао је да је све ово засновано на емпиријским подацима и добрим аргументима.

„Имате снажну и организовану власт на једној страни и разједињену опозицију која неће моћи да парира. Петина или четвртина бирачког тела подржава ову власт, а други тас је онај који је не подржава — и читава ствар је како да превагне овај други тас“, истакао је он.

Биљана Ђорђевић је подсетила да ЗЛФ говори о јединственом, антирежимском фронту месецима, како ће он да изгледа и да треба да буде резултат разговора.

„Овде је студентски покрет који спрема своју листу и он је водећи актер. Ако каже да не жели разговоре, ми не знамо шта да урадимо ту. Треба да нађемо најбољи могући сценарио за победу. Волим да кажем да неки примери земаља сличног типа — Црна Гора и Пољска — нису имале једну листу, али су имале заједнички фронт и знале су да смене режим. Опозиција је излазила у коалицијама, постојале су јасне идеолошке поделе. У том смислу сви ови механизми се користе да се разбије јединство. Да се догодило јединство, ми бисмо послали поруку и свету да има ко да замени ову власт. У овом тренутку избора нема ни на видику. Позивамо на координацију. Нећемо стајати са стране, али је нама важно да дође до координације“, истакла је народна посланица.

Професор Бешић је истакао да уколико читав фронт буде организован јединствено, ако буде једна листа, онда је тема рушење ове власти, свако сепаратно излажење изазваће колизију и имаће негативне последице по опозицију.

Вукашин Милићевић истиче да све што је речено проистиче из темељне демократске вредности.

„Када кажемо безусловна подршка, подразумева људство и комуникацију на међународној сцени. Активно се говорило о стању у Србији. Студенти су политички фактор који је јасно фокусирао циљ, и тај је прелазни, и због тога једино има смисла градити јединство у опозицији. Студенти не желе да буду партија, то би било и контрадикторно — они имају прелазну агенду, јасан фокус циља, успостављање правне државе. Постојање такве државе је предуслов за парламентарну демократију. Политичке странке су разорене и њих је потребно обновити, између осталог“, сматра он.

Милићевић је истакао да је основни циљ свега овога што се сада ради борба против овог режима који је картел и да је сада питање опстанка.

„У том смислу све разлике је потребно оставити са стране. На тој листи нису студенти, то говори како они виде изборе. Боримо се за успостављање политичког поретка, а не у оквиру некога. Студенти су сами говорили о локалним изборима и различитим видовима сарадње. Циљ је исувише велики да бисмо се бавили мањим стварима“, испричао је он.

„Све опозиционе партије треба да седну и кажу да заједно морају да подрже студенте, јер појединачно не могу да ураде ништа“, још једном је истакао проф. Бешић.

„Политичке партије имају најмање поверење грађана. Студент сутра да се учлани у партију, градиће се анимозитет према њему. Бунт који производи та странка је против партијског феудализма, јер је људима тога преко главе. Студенти су популарни јер не показују амбицију да буду на функцијама. Грађани, кога год виде у опозицији, одмах кажу: „Аха, ови се боре за власт.“ Немате политичку снагу и енергију. Опозиција може да се организује и помогне овој деци, па ћемо после видети шта ће бити. Суштина јесте правна држава, али то је процес који јако дуго траје“, нагласио је он.

Коментаришући то што студенти не желе да буду на листи и да праве партију за Ђорђевић може бити проблем, јер је, како је рекла, потребно нешто трајно што ће да замени ове партије којима људи не верују.

„За мене лично, као политиколошкињу, то сазнање и престанак бављења политиком били би олакшање — и да напишем књигу ‘Како смо победили Александра Вучића’. Ако нема нечега што ће то да настави, ако све наше партије немају ту врсту капацитета, онда се шаље порука да је лек антиполитички. Та идеја да неко не жели власт значи да нико неће одговорност. Не могу да замислим тај ниво стреса да се води рачуна о земљи која је разваљена. И када се победи, СНС неће нестати. Занима ме како да одржимо ову трансформацију“, истакла је она.

Вукашин Милићевић је објаснио да није поента у томе да опозиција закључа врата и да се изгуби, већ је поента да управо оно што предстоји јесте мукотрпан рад повратка поверења у демократију.

„Ово је начин да вратимо поверење. Препознали смо шта је сила која се појавила и која ће решити ствар. Моја претпоставка је да су студенти једини политички фактор који има капацитет да сруши овај криминални режим. Ја се надам што пре — зависи и од нас. Овакав политички капацитет не сме се превидети, то је фатална грешка. Овај најједноставнији модел је захтеван и студенти су формулисали све. Имамо јасно дефинисану политичку платформу — хоћемо изборе. Не учествујте у парламенту и немојте изаћи на изборе. Потез је на нама“, рекао је Милићевић.

Према мишљењу Бешића, власт ће покушати на сваки начин да одложи изборе.

„Сада су кренули са другим стратегијама — припремају терен за изборе. Циљ свих опозиционих структура је да дође до избора што пре, а у том периоду власт ће радити да се студенти означе као опозиционо ткиво, да постану негативци. Ићи ће са повећањем плата и пензија — није битан јавни дуг, наши бирачи то не знају — и трећа ствар је разјединити опозицију и посвађати је са студентима. Нико овде не мисли, нити му пада на памет, да укида опозиционе партије; у овом тренутку морате направити атмосферу да се истакну квалитетни људи. Треба да се уједине и подрже студентску листу, и у нормалном амбијенту да се одвија политички живот“, рекао је он, истичући да у свему томе има јако пуно посла.

„Сваку могућу тему свели су на питање када ће бити избори и да ли ће ова власт опстати након избора — то је једина тема у наредним изборима и то је кључ ове победе. Нема Косова ни Русије — они само покушавају да наметну теме, класични начини манипулације. Све је терен на који хоће. Јединством се демонстрира снага. Треба да кажу да опозицији није циљ само долазак на власт, и друго — да ћемо дати све на располагање студентима. Врло је просто“, рекао је професор.

Ђорђевић је истакла да су два кључна питања да ли ће неко преузети власт у руке и шта се дешава са Српском напредном странком.

„Проблематично је све ово време сводити само на смену режима. Студенти су тражили промену система, говоре о многим стварима које су важне. Морате нудити решења. Власт тренутно каже да смо терористи и нуде решења — није важно што их немају, него хоће да пошаљу поруку да брину о људима“, рекла је она.

Вукашин Милићевић је нагласио да је услов целокупног процеса да падне актуелни режим.

„Ако се не говори тако, промашује се циљ. Након што режим падне, успоставља се прелазна влада — имаће јасну агенду. Партије имају задатак да у једном слободном друштву, након свега што нас урушава 35 година, развијају политике. У тим условима се расписују локални избори и стичу могућност да партије поврате поверење грађана“, рекао је он на крају.

(Нова.рс, Данас)