Svetske reakcije na američke carine: „Globalni trgovinski rat postao stvarnost. Posledice će biti strašne po milione ljudi širom sveta“

 Reakcije iz celog sveta pristižu nakon što je Donald Tramp najavio nove globalne carine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će „posledice biti strašne za milione ljudi širom sveta“ i dodala da Evropa finalizuje svoj prvi paket odgovora na carine na čelik, javlja BBC.

Kina je obećala „odlučne kontramere“ kao odgovor na ovaj potez.

Premijer Kanade, Mark Karni, izjavio je da je „od suštinske važnosti delovati odlučno i snažno“.

Đorđa Meloni iz Italije nazvala je američke carine „pogrešnim“ i upozorila da bi mogle izazvati trgovinski rat.

Premijer Australije Entoni Albaneze rekao je: „Ovo nije potez prijatelja“.

Vršilac dužnosti predsednika Južne Koreje Han Duk-Su izjavio je da je „globalni trgovinski rat postao stvarnost“.

U Republici Irskoj, Mišel Martin rekao je da ne vidi „nikakvo opravdanje“ za uvođenje carina.

Karin Keler-Suter iz Švajcarske izjavila je da će zemlja „brzo odlučiti“ o svojim sledećim koracima.

Svetske reakcije na američke carine

„Sveobuhvatne nove carine koje je američki predsednik Donald Tramp objavio sinoć izazvale su razočaranje, pretnje o kontra merama i pozive za dalje pregovore da se nove trgovinske mere učine više fer, ali odgovori su odmereni, ukazujući na to da ključni američki trgovinski partneri nemaju apetita za otvoreni trgovinski rat sa najvećom svetskom privredom“, piše agencija AP.

Indijsko ministarstvo trgovine saopštilo je da procenjuje najnovije američkce carine i da indijska vlada nastoji da ubrza pregovore za trgovinski sporazum sa SAD-om da bi potencijalno dobili neke ustupke i smanjili uticaj viših uvoznih carina.

Sporazum čiji prvi deo treba da bude uspostavljen do jeseni bio bi usmeren na omogućavanju obema zemljama da podstaknu trgovinu, investicije i transfer tehnologije, pored produbljivanja integracije u lancu nabavke, navodi se u saopštenju.

„Ostajemo u kontaktu sa Trampovom administracijom i očekujeo da idemo dalje (s pregovorima) narednih dana“, navelo je indijsko ministarstvo.

SAD su bile najveći indijski trgovinski partner 2024. godine sa trgovinom procenjenom na 129 milijardi. Zemlje su sada postavile ambiciozni cilj da više nego udvostruče svoju trgovinsku razmenu na 500 milijardi dolara do 2030. godine.

Indijski izvoznici i analitičari kažu da nove Trampove crine imaju pomešan uticaj na zemlju. ;Tramp je najavio uzvratnu carinu od 26 odsto za Indiju, u poređenju sa carinom od 46 odsto za Kinu, 46 odsto za Vijetnam, 37 za Bangladeš i 36 odsto za Tajland, 44 odssto za Šri Lanku. Vijetnam, Šri Lanka i druge zemlje u južnoj i jugoistočnoj Aziji su na meti nekih od najviših carina.

Posmatrači kažu da će carine verovatno uticati na indijsku privredu i izvršiti pritisak na radna mesta ali da ima prostora za dolazak novih poslovanja pošto je Indija u nižoj trifi nego druge azijske zemlje.

Vijetnamska berza pala je danas dok su cene zlata dostigle rekordno visok nivo polse američkog uvođenja carine od 46 odsto na vijetnamski izvoz.

Vijetnam je već odavno shvatio da se suviše oslanja na SAD i počeo je da diversifikuje svoje trgovinske odnose potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa više od deset zemalja, rekao je jedan savetnik u savetodavnoj kompaniji. Ukazao je da je sada jasna lekcija da oslanjanje Vijetnama na američko izvozno tržište nije bezbedno.

Posebno će biti jako pogođena industrija odeće i sportske odeće i obuće, uključujući i poznate marke kao što su Adidas i Najk. Najk je proizvodio svoje patike i oko trećinu svoje odeće u Vijetnamu prošle godine dok su fabrike u Vijetnamu proizvele 39 odsto patika Adidasa i oko 18 odsto odeće.

Vijetnamski premijer Fam Minj Činj rekao je da se zemlja i dalje nada da će dostići cilj ekonomskog rasta od najmanje osam odsto uprkos uvođenju američkih carina od 46 odsto na izvoz.

Vijetnamski premijer predsedavao je danas sastanku vlade da proceni uticaj carina, među najvišim nametnutim bilo kojoj zemlji i izjavio da se Vijetnam nada da će američka politika biti konzistentna sa dobrim odnosima između dve zemlje. On je rekao da Vijetnam i dalje prevazilazi posledice dugog rata između dve zemlje.

Carine će zadati težak udarac Vijetnam pošto su SAD njegovo najveće izvozno tržište. Izvoz u SAD procenjen na 142 milijarde dolara je u 2021. godini predstavljao trećinu BDP-a zemlje.

Ukrajina radi na tome da dobije bolje carinske uslove od SAD, rekla je ukrajinska ministarka privrede Julija Sviridenko na svom nalogu Iks. Ona je rekla da su ukrajinske carine na američku robu „dosta niske“ i da je Ukrajina uvezla više robe iz SAD 2024. godine nego što je izvezla u toj zemlji.

Rekla je da će carine od 10 odsto uvedene Ukrajini uglavnom pogoditi male prozvođače. „Ukrajina ima šta da ponudi SAD-u kao pouzdan saveznik i partner. Obe zemlje će profitirati od fer carina“, napisala je ona.

Japanski premijer Šigeru Išiba rekao je da je „za žaljenje“ što su SAD uvele carine od 25 odsto na automobile iz Japana uprkos njegovom ogromnom doprinosu američkoj privredi.

Japanske kompanije su bile najveći svetski investitori u SAD od 2019. posebno proizvođači automobila, koji su otvarali radna mesta za milione Amerikanaca, rekao je Išiba.

Išiba je rekao da će Japan nastaviti snažno da traži od SAD da preispita svoje carinske mere i da će on direktno pregovarati sa Trampom kada god to bude smatrano odgovarajućim.

„Učiniću to u vreme i na način koji najviše odgovaraju bez oklevanja“, rekao je Išiba.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su carine „napad“ na trgovinski sistem koji je doveo globalni prosperitet i da je sama Amerika pomogla u njegovom kreiranju. ;

Šolc je danas izjavio da će cela globalna privreda patiti od tih odluka koje, kako je rekao nisu dobro promišljenje. On je dodao da američka administracija „kreće putem na kraju koga će biti samo gubitnika“.

On je izjavio u Berlinu da to predstavlja „napad na trgovinski poredak koji je stvorio prosperitet širom sveta – trgovinski poredak koji je takođe u vrlo značajnoj meri rezultat američkih napora“.

SAD su prošle godine bile najveći nemački trgovinski partner prvi put od 2015. godine, ispred Kine.

Nemački ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek rekao je da ovaj dan neće biti „dan oslobođenja“, kako ga je nazvao Tramp za potrošače SAD već „Dan inflacije.

„Američka manija za carine mogla bi da podstakne spiralu koja će povući zemlje u recesiju i izazvati ogromnu štetu širom sveta“, rekao je on.

Habek je rekao da su se uvek zalagali za pregovore, ne za konfrontaciju i da to i sada ostaje, a da je dobro da Evropska komisija cilja ka pregovaranom rešenju sa SAD. Ocenio je da još ima izvesnog vremena za to, ali ukoliko SAD ne žele ispregovarano rešenje EU će dati izbalansiran, jasan i odlučan odgovor, za koji se pripremila.

Među malim ostrvskim zemljaja u Južnom Pacifiku nekoliko je izdvojeno za više tarife od baze od 10 odsto.

Zamenik premijera Fidžija Biman Prasad danas je kritkovao „nesrazmerne“ i „nefer“ carine od 32 odsto, najavljene na izvoz Fidžija u SAD.

SAD su glavni trgovinski partner za tu zemlju od 924.000 ljudi i predstavljaju 10 odsto njenog ukupnog izvoza i uvoza, rekao je danas Prasad preko društvenih mreža. Najveći izvoz Fidžija u SAD je flaširana voda sa njihovim najčuvenijim brendom „Fiji Water“, koji je u vlasništvu američkog konglomerata.

Američka administracija opravdala je više carine za Fidži tvrdnjom da ta pacifička zemlja primenjuje carine od 63 odsto na američku robu koja stiže u nju. Prasad je odbacio tu cifru i rekao da Fidži nema tako visoke carine za bilo koju zemlju.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da nema pobednika u trgovinskim i carinskim ratovima i da protekcionizam nije izlaz.

„SAD treba da isprave svoju pogrešnu praksu i reše trgovinske sporove sa svim zemljama, uključujući i Kinu, konsultacijama zasnovanim na ravnopravnosti, uzajanom poštovanju i uzajamnoj dobrobiti“, rekao je Gu Diakun.

On je rekao da carine krše propise Svetske trgovinske organizacije i nanose štetu zajedničkim interesima naroda svih zemalja i da ne pomažu u rešavanju problema samih SAD.

„Svima je jasno da se sve više zemalja suprotstavlja američkim jednostranim, siledžijskim delovanjem, kao što je nametanje carina“, rekao je on.

Izraelski ministar finansija Vezalel Smotrič rekao je da njegova kancelarija razmatra Trampovu uredbu o carinama i analizira njene implikacije za privredu zemlje, u prvoj reakciji na Trampovu najavu o carinama od 17 odsto za uvoz iz Izraela.

Smotrič je rekao da razgovara sa industrijskim liderima o novim carinama i da će se danas sastati sa zvaničnicima ministarstva finansija da odluči o daljem delovanju kao odgovor na to.

Ministar ekonomije Španije Karlos Kuerbo rekao je da je neophodno ispregovarano rešenje sa SAD, za zemlju koja je četvrta po veličini u evrozoni, ali i da je Španija spremna da preduzme mere da zaštiti svoje komapnije i industrije.

„Mnogo toga je dovedeno u pitanje. Moramo da zaštitimo vrlo važan trgovinski i ekonomski odnos koji imamo između dva najveća partnera na planeti, rekao je Kuerbo danas posle objave SAD-a o carinama od 20 odsto za Evropsku uniju.

Britanska vlada saopštila je da će se založiti da postigne sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD umesto da uzvrati na carine od 10 odsto koje je Tramp uveo na britansku robu.

Britanski Ministar privrede DŽonatan Rejnolds rekao je da mu je drago što je Velika Britanija u boljem položaju od drugih zemalja, ali da nije zadovoljan.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da će britanska vlada reagovari sa hladnom i smirenom glavom na Trampovu objavu o 10 odsto carina na uvoz iz Britanije. ;

Starmer je rekao poslovnim liderima okupljenim u Dauning stritu da je jasno da će biti ekonomski uticaj, ali da se i dalje nada da će postići da se carine ukinu preko trgovinskog sporazuma sa Vašingtonom.

„Pregovori o sproazumu o ekonomskom prosperitetu, koji jača naš postojeći trgovinski odnos, se nastavljaju i borićemo se za najbolji dil za Britaniju. Niko ne pobeđuje u trgovinskom ratu, to nije u našem nacionalnom interesu, rekao je Starmer.

Generalni direktor Honde Tošihiro Mibe rekao je da će japanski proizvođač automobila neko vreme razmotriti situaciju na tržištu i druge faktore da bi utvrdio pravilan način da odgovori na Trampove carine. ;

„Brze promene kao ova su teške i teško je brzo odgovoriti“, rekao je on danas novinarima.

Tajvan je odgovorio na uvođenje carine od 32 odsto na njegovu visokotehnološku privredu nazivajući te mere „jako nerazumnim i za veliko žaljenje“.

„Predložena carinska stopa ne odražava aktualnu ekonomsku i trgovinsku situaciju između Tajvana i SAD i nefer je za Tajvan“, rekao je porptarol vlade Li Hui-li u zvaničnom saopštenju.

Tajvanski izvoz u SAD i odgovarajući trgovinski višak su znatno porasli proteklih godina uglavnom odražavajući porast tražnje američkih kupaca za poluprovodnike i povezane proizvode, posebno proizvode za Veštačku inteligenciju, rekao je Li.

Tajlandska premijerka Šinavatra rekla je da je njena zemlja spremna da pregovara sa SAD da nađe fer trgovinski balans za obe strane, posle najave carina od 36 odsto za Tajland. Ona je dodala da je Tajland posvećen da radi sa SAD da postigne održiv ekonomski rast.

Rekla je i da tajlandski izvoznici treba da traže dodatna tržišta za svoje proizvode da smanje rizik od oslanjanja samo na jedno glavno tržište.

(Agencije)