Specijalna izvestiteljka UN za ljudska prava na okupiranim palestinskim teritorijama Frančeska Albaneze: Ako ovo nije genocid, šta onda jeste? Izrael i SAD je optužuju za "antisemitizam"

 Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije Frančeski Albaneze, italijanskoj advokatici i specijalnoj izvestiteljki Ujedinjenih nacija za ljudska prava na okupiranim palestinskim teritorijama. Stejt department ju je optužio za antisemitizam i vođenje "političko-ekonomske ratne kampanje protiv Amerike i Izraela“. Albaneze je taj čin ocenila kao "mafijašku tehniku zastrašivanja". Pored UN, reči podrške za Frančesku Albaneze stigle su iz EU i međunarodnih humanitarnih organizacija, zaglušujuća tišina iz Rima.

Odluka SAD, koja je naišla na oštre kritike međunarodnih organizacija i predstavnika UN, dolazi usred rastućih diplomatskih tenzija zbog rata u Pojasu Gaze i uloge međunarodne zajednice u nadzoru poštovanja ljudskih prava.

Razlog sankcija je objavljivanje njenog novog izveštaja pod naslovom "Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“, u kojem je navedeno 45 kompanija, od kojih mnoge američke, optužene da profitiraju od izraelske okupacije i vojne operacije u Pojasu Gaze.

Frančeska Albaneze, advokat za ljudska prava, poznata je po oštrim kritikama izraelske okupacije Zapadne obale i vojne ofanzive u Gazi, koju je u svom pretposlednjem izveštaju iz 2024. godine opisala kao mogući genocid, u skladu sa definicijom iz Konvencije o genocidu iz 1948. godine.

Izrael joj je u februaru 2024. zabranio ulazak u zemlju, dok je američko Ministarstvo pravde nedavno zatražilo da bude uklonjena sa pozicije na kojoj se nalazi.

Posebna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava u palestinskim okupiranim teritorijama sada se ponovo našla na udaru administracije Donalda Trampa, koja mesecima vodi široku kampanju ućutkivanja svih kritičara Izraela, hapseći i deportujući studente i američke profesore univerziteta koji učestvuju na propalestinskim demonstracijama.

Američki Stejt department saopštio je da uvodi sankcije protiv italijanske pravnice, optužujući je za antisemitizam i vođenje "političko-ekonomske ratne kampanje protiv SAD i Izraela“. Ova mera bi joj mogla onemogućiti ulazak u SAD i dovesti do zaplene eventualne imovine na američkom tlu.

Prema rečima američkog državnog sekretara Marka Rubija, Frančeska Albaneze vodi "politički i ekonomski rat“ protiv SAD i Izraela. Stejt department takođe tvrdi da njen rad ugrožava "nacionalne interese i suverenitet Amerike“, pozivajući se na njene optužbe protiv američkih kompanija koje, kako ona navodi, direktno ili indirektno finansiraju izraelsku vojnu kampanju.

Albaneze je sankcije nazvala "odvratnim“ i direktno optužila SAD za "mafijaške tehnike zastrašivanja“.

U intervjuu za Al DŽaziru, poručila je da ostaje posvećena "činjenju ispravnih stvari, čak i ako predstavljaju veliki izazov“. "Ne primam platu za ovu funkciju. Radim to iz savesti i znam da rizikujem mnogo. Ako mogu ja, mogu i drugi da ustanu i progovore“, istakla je.

Albaneze je za Midl Ist Aj izjavila da je očigledno dotakla "osetljiv nerv, no da više brine o tome da u Gazi umiru ljudi, dok su Ujedinjene nacije potpuno nemoćne i nisu u stanju da intervenišu“.

U mnogobrojnim intervjuima za međunarodne medije, Albaneze podseća da je Međunarodni krivični sud teretio Netanjahua za zločine protiv čovečnosti zbog ofanzive u Gazi i izdao nalog za njegovo hapšenje.

Međutim, taj sud ne priznaju ni SAD, ni Izrael. Tokom nedavne posete Benjamina Netanjahua Vašingtonu, Donald Tramp je izraelskog premijera oslovio sa Bibi, dok je on američkog predsednika predložio za Nobelovu nagradu za mir.

Tramp je uveo sankcije i Međunarodnom krivičnom sudu u februaru kao odgovor na nalog za hapšenje Netanjahua i tadašnjeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta. "Moramo da se ujedinimo, ne mogu nas sve ućutkati“, rekla je tim povodom Frančeska Albaneze.

O čemu govori izveštaj

Dokument koji je predstavljen Savetu UN za ljudska prava optužuje razne globalne kompanije, uključujući "Lokid Martin“, "Gugl“, "Majkrosoft“, "Amazon“, "Katerpilar“, "Volvo“ i "Palantir“, da direktno ili indirektno podržavaju operacije izraelske vojske u Gazi.

Pominju se lovci F‑35 korišćeni za bombardovanje Gaze, buldožeri za rušenje stambenih objekata i infrastrukture na Zapadnoj obali koje Izraelu izvoze "Volvo“ i "Katerpilar“, serveri za nadzor i banke koje servisiraju izraelski državni dug poput "Barklisa" i "BNP Paribas". Izveštaj ne štedi ni evropske kompanije, među kojima je italijanska "Leonardo", optužena kao dobavljač vojnih komponenti.

Mnoge kompanije su odbacile optužbe. "Lokid Martin“ je saopštio da se prodaja F‑35 Izraelu vrši kroz državne kanale, a ne direktno. "Alfabet“ (Gugl) je naveo da njegovi ugovori sa Izraelom služe isključivo u civilne svrhe. Albaneze poziva na uvođenje međunarodnih sankcija protiv Izraela, uključujući embargo na oružje i mere protiv pojedinaca i firmi uključenih u navodne povrede ljudskih prava.

Optužbe SAD

Prema tvrdnjama američkog državnog sekretara Marka Rubija, optužbe Frančeske Albaneze predstavljaju pretnju po nacionalni suverenitet i ekonomske interese SAD. "Ne možemo dozvoliti da zvaničnik UN vodi međunarodnu kampanju protiv naših kompanija i saveznika Izraela“, naveo je Rubio u objavi na Iksu.

Trampova administracija, koja je ranije sankcionisala sudije Međunarodnog krivičnog suda, smatra da aktivnosti italijanske pravnice predstavljaju deo "nelegitimnog“ napora da se Izrael i SAD izvedu pred međunarodnu pravdu. Njene optužbe, posebno za genocid u Gazi, smatraju se neprihvatljivim. Odluka Stejt departmenta da uvede sankcije Frančeski Albaneze usledila je posle neuspešne kampanje pritiska SAD da se Ženevski savet za ljudska prava, najviše telo UN za ljudska prava, primora da je ukloni sa funkcije.

Međunarodne reakcije

Institucionalni odgovor UN nije izostao. Visoki komesar UN za ljudska prava Volker Tirk nazvao je američku odluku "neprihvatljivom“, zahtevajući hitno ukidanje sankcija. Ambasador Švajcarske i predsednik Saveta za ljudska prava UN Jerg Lauber takođe je izrazio "žaljenje“ zbog napada na nezavisnog stručnjaka koga je imenovao Savet.

Evropska unija takođe je izrazila duboko žaljenje i potvrdila svoj čvrst stav u podršci sistemu ljudskih prava UN. Amnesti internešenel, preko generalne sekretarke Agnes Kalmar, nazvao je odluku "sramotnim napadom na međunarodno pravo“. Ona brani nezavisnost specijalnih izvestilaca UN, ističući da "nisu imenovani da udovoljavaju vladama, već da štite ljudska prava“.

Organizacija optužuje administraciju Donalda Trampa da sistematski pokušava da zaštiti Izrael od međunarodne odgovornosti, dok istovremeno pokušava da ućutka kritičare.

Amnesti poziva sve države da odlučno odbace ove osvetničke sankcije i da izvrše maksimalni diplomatski pritisak na američku vladu kako bi ih ukinula. Takođe poziva Ujedinjene nacije da pruže punu podršku Frančeski Albaneze, kao i svim drugim nezavisnim ekspertima UN.

Tišina u italijanskoj vladi

Dok predmet potresa međunarodnu diplomatsku sferu, italijanske institucije ostale su iznenađujuće tihe.

Ni vlada Đorđe Meloni, ni Ministarstvo spoljnih poslova nisu se zvanično oglasili, što je naišlo na oštre kritike opozicije. Eli Šlajn, lider Demokratske stranke, govorila je o "sramotnom ćutanju“ i "saosećanju sa napadom na multilateralizam i odbranu ljudskih prava“. Pokret Pet zvezda najavio je da će se pozabaviti ovom situacijom u parlamentu.

"J’accuse“

Snažna i argumentovana optužba protiv izraelske okupacije palestinskih teritorija – to je J’accuse, knjiga Frančeske Albaneze, koja govori o palestinskim teritorijama okupiranim od 1967. godine. Knjiga je zasnovana na dugom intervjuu sa novinarom Kristijanom Eliom i kroz formu dijaloga obrađuje ključne teme sukoba: terorizam, dehumanizaciju, okupaciju, kolonijalizam, aparthejd, demokratiju.

Knjiga je političko-pravna manifestacija koja osvetljava pad međunarodnog prava pred vojnom i političkom moći. "Izrael može delovati nekažnjeno samo zato što Zapad to dozvoljava“, napominje Frančeska Albaneze.

Brojevi su jezivi – više od 40.000 poginulih u Gazi, od toga skoro polovina dece, 95.000 ranjenih, dva miliona raseljenih. "Ako ovo nije genocid, šta onda jeste?“, pita se Albaneze u svojoj knjizi, koja je izašla još krajem 2023. godine.

Frančeska Albaneze opisuje situaciju u Palestini kao kolonijalizam naseljavanja – strukturalni sistem usmeren na eliminaciju autohtonog stanovništva. Kolonije, oduzimanje zemlje, rušenje kuća i različiti zakoni za izraelske doseljenike i Palestince, sve su to, prema njenim rečima, konkretne manifestacije režima aparthejda. "Gde su danas vrednosti demokratija koje se proglašavaju čuvarima ljudskih prava?“, pita se ona u svojoj knjizi, koja apeluje da se glava ne okreće na drugu stranu.

Opasan presedan

Prema mnogim posmatračima, sankcionisanje nezavisnog zvaničnika UN predstavlja opasan presedan. "Taj čin pogađa slobodu istraživanja, delegitimiše multilateralni sistem i zastrašuje one koji rade na sprovođenju međunarodnog prava“, ocenjuje predstavnik Hjuman rajts voča.

U međuvremenu, Frančeska Albaneze ostaje pri svojim stavovima. Njen glas je odlučan: "Moćnici kažnjavaju one koji daju glas nemoćnima. Ali to nije znak moći. To je znak krivice.“

(RTS)