Specijalna britanska izaslanica za Zapadni Balkan Karen Pirs: Uvek vodimo dobre razgovore o Ukrajini kad god dođem u Srbiju. Bilo je i dobrih razgovora između gospođe Zelenske i nekih srpskih političarki

Specijalna izaslanica Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan u ekskluzivnom razgovoru za RTS govori o odnosima Beograda i Londona, budućnosti regiona, srpskim odnosima sa Rusijom i Kinom, kopanju litijuma u Britaniji, ali i o tome zašto se oseća sigurno sa Donaldom Trampom kao predsednikom SAD.

Dama Karen Pirs je jedna od najiskusnijih britanskih diplomata i od marta 2025. obavlja dužnost specijalne izaslanice Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan. Pre toga bila je britanska ambasadorka u Sjedinjenim Američkim Državama od marta 2020. do februara 2025, a ranije i stalna predstavnica Velike Britanije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. U razgovoru za RTS govori o Srbiji, regionu i svetu u trenutku velikih geopolitičkih potresa.

Upravo dolazite sa sastanka sa predsednikom Vučićem i drugim zvaničnicima. Da li ste došli sa nekom posebnom porukom ili nekim posebnim pitanjem, i šta bi to bilo?

Došla sam prvenstveno iz dva razloga. Jedan je bio da sagledamo dokle smo stigli u bilateralnim odnosima. I drago mi je da mogu da kažem da oni postaju dublji, širi. To je ono što u Londonu zovemo odnosom koji nosi teret. Možemo jedno drugom da kažemo stvari, da saslušamo međusobna gledišta, a takođe i da razgovaramo sa predsednikom Vučićem i drugima o regionalnoj situaciji.

Ali želela sam da jednu stvar jasno istaknem, što ću sada učiniti, ako smem. Bilo je nekih priča na društvenim mrežama i u štampi da članovi Britanske ambasade ovde u Beogradu pokušavaju da se mešaju i utiču na srpsku unutrašnju politiku uoči lokalnih izbora, i želela bih veoma kategorično da kažem da to nije nešto što mi radimo.

Mi se ne mešamo u unutrašnju politiku drugih zemalja. To sam jasno rekla svim svojim sagovornicima i bila sam veoma zahvalna na uveravanjima koja su dali, da vlada veoma podržava britansko diplomatsko prisustvo u Beogradu.

Dakle, da li biste rekli da je to sada rešeno?

Nadam se. Nadam se da više neće biti ponavljanja. Uvek je teško kada to uključuje društvene mreže, jer toliko ljudi ima pristup društvenim mrežama, i uopšteno govoreći, to je dobra stvar. Ali ovo je jedan primer kada je to štetno.

Kako biste opisali odnose Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije danas? Gde vidite prostor za unapređenje?

Možemo više da uradimo kao Ujedinjeno Kraljevstvo kako bismo pomogli regionu Zapadnog Balkana da se suoči sa svojom istorijom 

Mislim da možemo više da uradimo zajedno na ekonomskom planu. Mi već obezbeđujemo izvozno finansiranje za mnoge infrastrukturne projekte Srbije, uključujući i sa drugim zemljama, i veoma smo zainteresovani da to proširimo. Uvek imam dobar razgovor sa predsednikom Vučićem o infrastrukturi i koristima koje povezanost donosi običnim građanima. Mislim da možemo više da uradimo kao Ujedinjeno Kraljevstvo kako bismo pomogli ovom regionu Zapadnog Balkana da se suoči sa svojom istorijom i da ima više pomirenja i dobrosusedskih odnosa.

To se, naravno, ne odnosi samo na Srbiju. Potrebno je da svi širom regiona žele to da urade, ali to i dalje ostaje važno. A zatim zaista razvijamo odnos u nekoliko važnih oblasti, u obrazovanju, u zdravstvu. Danas sam prisustvovala tome da predsednik i britanska kompanija Astra Zeneka potpišu sporazum da se građanima Srbije obezbedi 10 lekova protiv raka, a to će uključivati lekove koji pokrivaju rak dojke, rak pluća, rak žučnih puteva. To je veliki korak napred za obične ljude kojima je ovo lečenje potrebno.

Zapadni Balkan u evropskoj slagalici

Ali kada govorimo o budućnosti Zapadnog Balkana, gde vidite budućnost zemalja ovde - u punopravnom članstvu u EU, nekoj vrsti labavog članstva ili kako?

Veoma nam je drago da podržimo integraciju celog regiona u evroatlantske strukture, dakle u Evropsku uniju, a ako zemlje to žele, i u NATO

Veoma nam je drago da podržimo integraciju celog regiona u evroatlantske strukture, dakle u Evropsku uniju, a ako zemlje to žele, i u NATO. A znate da su tri zemlje iz regiona već pristupile NATO-u.

To je važno, ali presudno zavisi od toga šta same zemlje žele. Ali dokle god žele takvu budućnost, biće nam veoma drago da to podržimo. U tom cilju smo prošle godine podržali Berlinski proces. Predsedavali smo brojnim sastancima osmišljenim da unaprede saradnju unutar regiona i između regiona i ostatka Evrope.

Kakvu vrstu članstva će imati, mi više nismo u Evropskoj uniji, tako da to ne bi bilo pitanje za mene. Ali se veoma nadamo da može doći do dalje evroatlantske integracije.

To je deo koji nedostaje, ako hoćete, u evropskoj slagalici. Region je u potpunosti okružen članicama Evropske unije.

Ali verovatno biste mogli da date savet jer ste bili u Evropskoj uniji, pa ste izašli iz Evropske unije, tako da možete da kažete da li je bolje biti punopravna članica, ili bi možda neka vrsta labavog članstva bila odlična za vas. Šta biste savetovali?

Pa, stvar je u tome što, otkako su se Britanci pridružili, postojala je samo jedna vrsta članstva, a to je bilo punopravno članstvo. Tako da bi Evropska unija morala da donese veoma veliku stratešku odluku ako bi želela da ponudi druge kategorije članstva.

Pomenuli ste NATO, dakle i dalje verujete da je budućnost NATO-a svetla? Jer ovih dana vidimo da se verovatno najjača članica NATO-a, Sjedinjene Države, zaista poigrava s njim.

JA zaista mislim da je budućnost NATO-a svetla. Mislim da se saveznici okupljaju u evroatlantskom prostoru, u Ukrajini, na Arktiku. Sve su to važne oblasti. Vidite da NATO daje zaista veliki doprinos u svim novim tehnologijama kao što su sajber i kvantne tehnologije. A iznad svega, zahvaljujući predsedniku Trampu, vidite mnogo veći napor evropskih članica NATO-a u pogledu izdvajanja za odbranu i opremu. Mislim da je to oblast koja će na kraju dovesti do veće saradnje u oblasti odbrambene opreme.

Strateški rizici i pozitivni trendovi

Govoreći o srpskoj diplomatiji, kako gledate na napore Srbije da istovremeno održava dobre odnose sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Državama, ali i sa Kinom i Rusijom?

Srbija ima veoma dugu i istaknutu istoriju dobre i pametne diplomatije, još od vremena kada je Beograd bio prestonica nesvrstanih, neutralnog i nesvrstanog pokreta. Zato veoma poštujemo srpske diplomate.

Mislim da je na Srbiji da odluči sa kim će imati savezništva, i na Srbiji je da odluči sa kim će biti partner.

Ali bih istakla jednu stvar o razlici između autokratija, kao što su Rusija i Kina, i demokratija. I vraćajući se na to da je Srbija potpuno okružena ili zemljama Zapadnog Balkana ili državama Evropske unije, mi se veoma nadamo da će Srbija izabrati budućnost unutar Evrope.

Šta vidite kao glavni strateški rizik na Zapadnom Balkanu danas?

Glavni, ja ih zapravo vidim tri. Vidim rizik od ruskog mešanja, rizik od ruske dezinformacije koja iskrivljuje nacionalnu politiku, i mislim da su oba ta rizika, nažalost, porasla od invazije na Ukrajinu.

Ako je Ukrajina predstavljala ruska ulazna vrata u ostatak Evrope, onda je region Balkana poput zadnjih vrata

Ako je Ukrajina bila ruska ulazna vrata u ostatak Evrope, onda je region Balkana zadnja vrata.

Ali takođe vidim i probleme sa nedostatkom slobode medija, transparentnosti, mogućnosti ljudi da vlasti drže odgovornim širom regiona. Mislim da tu ima još mnogo da se uradi.

I na kraju, mislim da će širom regiona organizovani kriminal i trgovina ljudima zapravo postati veća bezbednosna pretnja u narednih nekoliko godina.

I govorite o svim zemljama Zapadnog Balkana?

O svim zemljama.

Dakle, šta bi onda bio vaš savet njima?

Pa, mislim da treba udvostručiti reformske napore kako bi se obezbedili slobodni i nezavisni mediji i vladavina prava. To je neverovatno važno.

Treba učiniti sve što mogu da bi se ispunili kriterijumi za pristupanje Evropskoj uniji, a za one zemlje koje to žele i NATO-u, što uključuje i bezbednosne reforme.

Takođe, potrebna su otporna društva koja se štite od dezinformacija i manipulacije.

I konačno, rekla bih da treba da sarađuju među sobom, da iskoriste prednosti Berlinskog procesa kako bismo svi mogli zajedno da radimo na svim novim stvarima koje su uspostavljene, kao što su sajber čvorište, kao i mehanizam za borbu protiv dezinformacija.

Šta biste onda rekli da je pozitivan trend koji dolazi sa Zapadnog Balkana, a koji vi vidite? Ili koji biste mogli da naglasite?

O, vidim mnogo pozitivnih trendova. Jedan koji bih zaista želela da istaknem, a za koji mislim da mu se ne posvećuje dovoljno pažnje, jeste to da sve zemlje imaju veoma dobar obrazovni sistem kada je reč o tehničkim predmetima.

U nekim zemljama regiona, to je i dalje zasnovano na etničkoj pripadnosti, i bilo bi bolje, po našem mišljenju, da postoji mešovito obrazovanje. Ali kvalitet onoga čemu se studenti uče je veoma visok, a nivo engleskog jezika širom regiona je izuzetan.

I te stvari zajedno, ako zemlje uspeju da uspostave vladavinu prava i sprovedu ekonomske reforme kako treba, te tri stvari obećavaju veliku budućnost.

Kako Srbija da se postavi prema Ukrajini

Pomenuli ste Ukrajinu. Kakav ishod tamo očekujete da bi mogao da se dogodi? I šta očekujete od Srbije u tom kontekstu?

Mislim da je na ukrajinskoj vladi i narodu da odrede kakav ishod žele i na kakvo bi mirovno rešenje pristali. Nažalost, ne vidimo nikakve znake da je Rusija, posle svoje nezakonite invazije, spremna za bilo kakvu vrstu rešenja. Ali mi ćemo raditi sa ukrajinskom vladom i narodom da ih podržimo.

Naš premijer i predsednik Francuske Makron, bili su veoma istaknuti u koaliciji voljnih, osmišljenoj da pomogne Ukrajini ako bude mirovnog procesa. Veoma pozdravljamo neke izjave koje je Srbija dala o Ukrajini.

Veoma pozdravljamo činjenicu da Srbija igra odgovornu ulogu u regionu. Zaista smo otvoreni za to da što više evropskih zemalja uđe u koaliciju voljnih kako bi podržale Ukrajinu ako dođe do mirovnog rešenja.

Ima li tu nešto posebno za Srbiju?

Ne naročito, ali je, naravno, Srbija važna zemlja. I uvek vodimo dobre razgovore o Ukrajini kad god dođem u Srbiju.

I mislim da sam u pravu kada kažem da je bilo i nekih dobrih razgovora između gospođe Zelenske i nekih srpskih političarki.

Ne plašim se Donalda Trampa

Poznajete Donalda Trampa. Bili ste ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva u Sjedinjenim Državama. Da li ga vidite kao lidera slobodnog sveta, kako se američki predsednici često opisuju? Da li se osećate bezbedno dok je on na čelu?

Mislim da je svaki američki predsednik uvek lider slobodnog sveta. Ponekad se možda ne slažemo sa konkretnim potezima.

Znate, mi u Britaniji delujemo u svom nacionalnom interesu. Amerika deluje u svom nacionalnom interesu. Većinom se ti interesi poklapaju iz istorijskih razloga, zbog bliskosti, vrednosti i ciljeva, ali se ne poklapaju uvek. Ali nam je u celini veoma prihvatljiva uloga koju Amerika ima u svetu.

Dakle, želeli biste da budete glavni američki saveznik, kako mnogi vide Ujedinjeno Kraljevstvo? Mislite da tako treba da ostane—

O, mislim da jesmo. Mislim da jesmo najbliži američki saveznik. Da li smo baš najbliži? Mislim da biste to morali da pitate Amerikance. Ali mi svakako sebe vidimo kao jednog od najbližih.

I osećate se bezbedno dok je Donald Tramp na čelu?

Ja sam veliki deo svog radnog veka provela u Americi. Da, osećam se bezbedno.

Šta je sa Ujedinjenim nacijama? Bili ste i ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama. Da li je u toku postepeno opadanje njihovog značaja?

Mislim da je svet danas više osporavan nego što je bio kada su Ujedinjene nacije prvi put osnovane nakon Drugog svetskog rata, kada su ljudi tražili novi sistem koji je bio prilično drugačiji od načina na koji je svet upravljao sobom pre 1939.

I u tom smislu, Ujedinjene nacije moraju da se razvijaju, i iako imaju 80 godina, sada postoji veoma veliki program reformi koji se zove UN80.

Tako da mislim da zaista moraju da se razvijaju. Treba da se usredsrede na svoju osnovnu ulogu sprečavanja sukoba i njihovog okončanja, pružanja humanitarne pomoći i podrške ljudskim pravima, pomaganja ekonomskom razvoju, i treba da postanu bolje u trošenju svog budžeta na način koji zaista donosi vrednost za uloženi novac.

Ali mi u Ujedinjenom Kraljevstvu sebe smatramo posvećenim multilateralistima i veoma nam je drago da podržavamo UN.

Ali ovih dana malo ko pominje Savet bezbednosti, a ovi dani su prilično, kako da kažem, izuzetni u smislu svetskih sukoba i mira.

Pa, mislim da je svet, pre invazije na Ukrajinu, s pravom očekivao od pet stalnih članica Saveta bezbednosti da učine ono što mogu kako bi štitile Povelju UN.

A sa Rusijom smo videli da se to nije dogodilo. Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu bez ikakvog razloga. Ko tačno zna šta je bilo u mislima predsednika Putina.

Ali činjenica je da invazija nije bila legitimna. On je mislio da će se to vrlo brzo završiti. Ukrajinski narod je pokazao svoju otpornost.

Ali mislim da u UN postoji jedna napetost na koju ste ukazali. Kada su UN prvi put stvorene, cena postojanja Saveta bezbednosti bilo je pravo veta.

Tako da je to ponekad značilo da Ujedinjene nacije nisu bile u stanju da reše određene krize.

Ali ako pogledate čitavu njihovu istoriju, videćete da su učinile neke veoma važne stvari.

Da li biste rekli slično i za Iran?

Ne, ne bih.

Zašto?

Mislim da su situacije veoma različite. Morali biste da pitate Amerikance za njihove razloge za ulazak u Iran. Ali mislim da je jedna posebna razlika bila u tome što Ukrajina nije predstavljala nikakvu pretnju Rusiji.

Kada pomislite koliko je Rusija velika, koliko je vojno sposobna, da ima nuklearno oružje, Ukrajina se odrekla svog nuklearnog oružja, a Rusija je kao deo toga pristala, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD, da štiti bezbednost Ukrajine, a ipak pogledajte šta se dogodilo.

Ali Iran takođe nema nuklearno oružje.

Pa, ne, to nije ista analogija. Veoma smo zabrinuti zbog stanja iranskog nuklearnog programa. To je bilo ono o čemu su Amerikanci pregovarali pre sadašnjeg sukoba.

Kopamo litijum u Kornvolu

U redu. Da se vratim na dva pitanja koja povezuju građane Srbije i građane Ujedinjenog Kraljevstva. Jedno je da sada stojimo zajedno u redovima za one koji nisu iz EU kada ulazimo u Evropsku uniju, dakle, praktično se laktamo. Mislite li da je možda došlo vreme da Britanija ukine vize za zemlje Zapadnog Balkana?

Znam da je ovo veoma važno pitanje za ljude u Srbiji. O tome me često pitaju.

Mislim da je neposredan odgovor da trenutno ništa nije u pripremi, ali da se to pitanje stalno preispituje.

To ni na koji način nije mera usmerena protiv Srbije. Mi ne liberalizujemo vize za čitav niz zemalja.

Ako bi Srbija ušla u Evropsku uniju, onda bi, naravno, došlo do vizne liberalizacije.

Ono što želimo jeste da sarađujemo sa Srbijom na stvarima kao što su bezbedne granice, zaštita granica, razmena podataka u borbi protiv ilegalnih krijumčara.

Druga stvar je dokle je stigao kornvolski litijumski projekat?

Veoma je važno da Srbija koristi svoje prirodne resurse na odgovoran način kako bi pomogla svom prosperitetu

O, to je zanimljivo pitanje. To se nije pojavilo u mojim današnjim razgovorima. Mislim da je veoma važno da Srbija koristi svoje prirodne resurse na odgovoran način kako bi pomogla svom prosperitetu.

Znam da u Srbiji postoji rasprava o ekološkim uticajima. Sa takvim raspravama se suočavamo i u Ujedinjenom Kraljevstvu, i obe naše zemlje moraju da uravnoteže interese koji su uključeni u ekonomski razvoj nasuprot zaštiti životne sredine.

Mislim da je to zajednički izazov sa kojim se obe suočavamo, ali mislim da možemo dobro da sarađujemo.

Pa, pitanje je da li kopate u Kornvolu? To je ono što bi ljudi u Srbiji želeli da znaju. Kako to napreduje? Zato što mi često mislimo da vi ne radite kod sebe ono što biste voleli da vidite u Srbiji.

O, ne. Mi nismo eksploatatorski nastrojeni. Ako bismo bili u mogućnosti da koristimo sopstvene resurse, mi bismo ih koristili. Neću komentarisati ovaj konkretan slučaj jer ne znam dovoljno detalja, ali mogu da vas uverim da Srbiji ne bismo izvozili nešto što sami ne bismo mogli da radimo.

I na kraju, bili ste i ambasadorka u Avganistanu. Koja je najvažnija lekcija koju ste odatle poneli?

O, bilo je mnogo lekcija, i ličnih i profesionalnih. Mislim da bi profesionalna lekcija bila da morate veoma duboko da uđete u jednu zemlju ako želite da joj pomognete da transformiše svoju ekonomiju i politiku kako bi ušla u savremeni svet.

Avganistan je bio četvrta najsiromašnija zemlja na Zemlji kada su međunarodne snage prvi put ušle, i kao što smo, nažalost, videli sa povlačenjem 2021. godine, bilo je suviše lako da se talibani vrate uprkos svim naporima koji su godinama ulagani u Avganistan.

Ali ipak mislim da su stvari bile bolje zato što smo uspeli da stanovništvu, a posebno ženama, omogućimo nivo obrazovanja koji inače ne bi imale. I zato se nadam da ih to stavlja u veoma dobar položaj onda kada talibani jednog dana budu van vlasti.

Dakle, da li biste to sada nazvali uspehom?

Da, pa... delovalo bi čudno nazvati to uspehom kada su se talibani vratili na vlast, ali mislim da je bilo mnogo stvari koje smo u Avganistanu uradili uspešno.

Mislim da je obrazovni program bio jedna od njih. Zdravstvo i bolnice bili su druga. Radili smo iza scene sa partnerima u Zalivu i drugde da pokušamo da poboljšamo uslove u Avganistanu. Ali mislim da bi svako kome je stalo do Avganistana trebalo da kaže talibanima: „Ne bi trebalo da tako postupate prema sopstvenom narodu.”

Dakle, sa vašim znanjem i iskustvom, da li ste bili optimista u pogledu toga gde se u ovom trenutku nalazimo kao civilizacija?

O, da. Da.

Uz sve ove, uz sve ove ratove —

Civilizacija u celini —

... trenutno imamo dva velika rata i, da —

Da. Ne, mislim da je važno da... Morate biti realni, jer u suprotnom ne možete voditi razumnu politiku. Ali ne treba biti fatalističan ili preterano pesimističan, jer se onda ništa ne uradi.

Tako da sam ja sklona optimističnoj strani tog pristupa. Mislim da će stvari doći na svoje mesto. Mislim da će se stvari smiriti.

Ovo je prva četvrtina novog veka, i bila je turbulentna, bila je nepredvidiva, bila je veoma neizvesna.

Ali ja se nadam da će stvari početi da se smiruju i da možemo da se vratimo saradnji na dobar način, koristeći Ujedinjene nacije kada to bude potrebno.

(RTS)