SPC i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice - dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u Božji hram

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u Božji hram.

Vavedenje, kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, obeleženo je crvenim slovima u pravoslavnom kalendaru. Spada u dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.

Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.

Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. Bogorodica je u molitvama i postu, u hramu ostala do dvanaeste godine.

Posle smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu primila je blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih porodica.

Pretpostavlja se da se ovaj dan praznuje od četvrtog veka, a pisani tragovi potiču iz osmog veka.

Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.

Zaštitnica porodilja

Vavedenje uvek pada u vreme Božićnjeg posta, pa je i slavska trpeza posna. Bez obzira u koji dan padne, dozvoljena je riba. Mnogi se danas i pričešćuju.

Tradicionalno, domaćice prave obilnu trpezu u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, sa verovanjem da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom.

Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo prizivanje nesreće.

Bogomajka se smatra zaštitnicom porodilja. Žene koje ne mogu da imaju decu odlaze u manastire i provode čitavu noć u molitvama.

Praznik slave i stočari, da bi zaštitili stoku od zveri.

Ponegde, veruje se u narodu, lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu. Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna.

(RTS)