SPC i vernici danas proslavljaju Vaznesenje Isusa Hrista - Spasovdan. Povodom slave Beograda u Spasovdanskoj litiji biće nošena ruka Svetog Save

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan. To je i slava Beograda, koji će je obeležiti liturgijom i litijom. Uvek pada u četvrtak, šeste nedelje posle Vaskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.

Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje. Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.

Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.

Spasovdan je pokretni praznik i uvek se obeležava u četvrtak, četrdeseti dan po Vaskrsu.

Čuveni Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik je i dopunjen pet godina kasnije.

Slava Beograda

Spasovdan je jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika, a vernici ga često slave i kao svoju krsnu slavu. Ovo je i slava grada Beograda.

Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status srpske prestonice, u čast obnove i napretka.

Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi i litijom koja će proći centralnim gradskim ulicama, Beograd će danas obeležiti svoju slavu.

Skrivano blago i najveća svetinja Srpske pravoslavne crkve – ruka Svetog Save – biće deo Spasovdanske litije koja se organizuje u čast slave Grada Beograda.

Litiju će na taj način predvoditi Sveti Sava, svojom svetom rukom i žezlom, zajedno sa njegovim naslednikom, patrijarhom srpskim Porfirijem.

Običaji na Spasovdan

Prema narodnim verovanjima, ovo je najsrećniji dan u godini za započinjanje novih poslova i dan kad se "razbijao maler". Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se "sreća okrenula".

Naši stari verovali su da bi na Spasovdan trebalo ustati rano – tako se dočekivao dan spasenja roda ljudskog.

Posle uobičajenih jutarnjih molitvi svako od ukućana trebalo je da napravi makar po jedan krstić od leskovih grančica koji bi namenio za čuvanje kuće, obora sa stokom, njive, dvorišta, svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila.

Verovalo se da krstić napravljen od grančica leske u ranu zoru na Spasovdan donosi sreću svakome ko ga napravi i štiti ga od loših energija u narednih godinu dana. Leskove grančice nisu birane slučajno.

Naime, naši preci su verovali da ovo drvo ima čudotvorne moći i da može da ispuni želje, otera đavole i prizove sreću i blagostanje.

Jagode su, prema običaju, bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan. Verovalo se da ovo sočno i slatko voće simbolizuje sreću i berićet tokom cele godine, pa se zato prvo i jelo. Potom se iznosi spasovdanska cicvara, jelo na bazi mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna.

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.

Nakon crkvenih obreda, gosti su se vodili na bogat ručak, dok su oni koji nisu bili pozvani uživali u slavlju ispred crkve - uz piće, pečenje i društvo.

(RTS)