Skupština Srbije usvojila Zakon o budžetu za 2026. godinu, kao i niz drugih zakona

 BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o budžetu za 2026. godinu, a prihodi državne kase u sledećoj godini će iznositi 2.414,7 milijardi dinara, što je za 2,9 odsto, odnosno 68,5 milijardi dinara, više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu.

Ukupni rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara, pa će fiskalni deficit budžeta biti 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Predviđeno je da će stopa privrednog rasta iznositi tri odsto.

Budžetom za sledeću godinu je za kapitalne investicije izdvojeno 6,7 odsto a kako je istakao ministar finansija Siniša Mali država i lokalne samouprave će za ove investicije odvojiti oko 740 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, budžet je i razvojni i namenjen je očuvanju životnog standarda, pa su u njemu predviđena sredstva za povećanje plata u javnom sektoru za 5,1 odsto, penzija od decembra ove godine za 12,2 odsto i minimalne zarade od 1. januara sledeće godine za 10,1 odsto.

Kada je reč o prihodima, najveća prihodna stavka je porez na dodatu vrednost (PDV), projektovan je u visini od 1.084 milijardi dinara, što predstavlja nominalno povećanje od 8,2 odsto u odnosu na procenu za ovu godinu, a njegovo učešće u strukturi ukupnih prihoda u 2026. godini i iznosi 44,9 odsto.

Što se rashoda tiče, najveća stavka su sredstva za zaposlene, tj. za njihove plate, naknade, dodatke, socijalne doprinose na teret poslodavca i ostale rashode, za šta je namenjeno 656,15 milijardi dinara.

Amandmanom na budžet koji je podneo narodni poslanik Srpske napredne stranke Veroljub Arsić i koji je parlament usvojio za nabavku finansijske imovine a u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje, izdvojeno je dodatnih 164 milijarde dinara.

Za odbranu je izdvojeno 277 milijardi dinara, za poljoprivredu 147,5 milijardi, što je 7,1 odsto budžeta a od te sume za subvencije poljoprivrednicima je namenjeno 116,5 milijardi dinara.

- Usvojene izmene Zakona o Vojsci Srbije i Zakon o vojnom obrazovanju

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika i Zakon o vojnom obrazovanju.

Ovim zakonskim rešenjima, kako se navodi, unapređuje se položaj pripadnika Vojske Srbije i pruža se mogućnost da profesionalni vojnici zasnuju radni odnos na neodređeno vreme nakon isteka prvog ugovora na određeno.

Kako je u načelnoj raspravi o izmenama Zakona o Vojsci Srbije rekao ministar odbrane Bratislav Gašić, po prvi put od uvođenja kategorije profesionalnih vojnika njima bi bilo omogućeno da nezavisno od propisanih godina života, ukoliko potrebe služba zahteva, bez konkursa, budu primljeni na službu u Vojsku Srbije na neodređeno vreme, nakon najmanje tri godine neprekidne službe u svojstvu profesionalnog vojnika po ugovoru na određeno vreme.

Ministar je istakao da je cilj koji se postiže izmenama i dopunama u tom smislu da se obezbedi efikasnija popuna organizacija i funkcionisanja Vojske Srbije i naglasio da se ne menja ništa kada su u pitanju nadležnosti predsednika Republike.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika se obezbeđuje kontinuitet u nesmetanom pružanju zdravstvene zaštite i ostvarivanju svih prava i zdravstvenog osiguranja pripadnika Vojske Srbije.

Zakonom o vojnom obrazovanju izvršeno je neophodno usklađivanje sa republičkim propisima u oblasti obrazovanja uz uvažavanje određenih specifičnosti vojnog obrazovanja, posebno srednjeg vojnog obrazovanja i vaspitanja, njegovog nastavnog plana i programa.

- Skupština usvojila Zakon o akcizama i podršci mladima za stanove

Izmenama Zakona o akcizama koji su danas usvojene u Skupštini Srbije povećavaju se akcize na cigarete, duvan i tečnost za punjenje elektronskih cigareta od 1. januara sledeće godine.

Povećanje akciza na cigarete odnosi se i na uvozne i na cigarete proizvedene u zemlji.

U prvoj polovini 2026. godine akciza će iznositi 106,90 dinara po paklici, povećavaće se na svakih pola godine i u drugoj polovini 2030. godine iznosiće 120,40 dinara po paklici cigareta.

Akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta će se povećavati jednom godišnje u narednih pet godina, kao i na nesagorevajući duvan, takođe u narednih pet godina.

Akciza na tečnost za punjenje elektronskih cigareta plaća se po mililitru, a sledeće godine iznosiće 13,12 dinara, narednih povećavaće se za po dinar godišnje da bi 2030. dostigla 17,12 dinara po mililitru.

Kada je reč o nesagorevajućem duvanu, akciza se plaća po kilogramu duvanske smese, sada iznosi 100 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta a sledeće godine će se povećati na 110 odsto.

Narednih godina povećavaće se godišnje za po 10 odsto, da bi od 1. januara 2030. iznosila 150 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene.

Poslanici su usvojili i predložene izmene Zakona o faktoringu, o naknadama za korišćenje javnih dobara, alternativnim investicionim fondovima.

Usvojen je i Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, čime je omogućeno da se ova mera pomoći mladima produži i sledeće godine.

Za tu svrhu obezbeđeno je dodatnih 200 miliona evra, dok je ovogogodišnja garantna šema vredela 400 miliona evra.

Očekuje se da uz pomoć ovih sredstava do prvog stana dođe ukupno oko 7.500 mladih.

- Skupština usvojila izmene poreskih zakona, zakona o PDV-u, jednošalterskom sistemu...

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene Zakona o porezu na dohodak građana, o republičkim administrativnim taksama, elektronskim otpremnicama, Nacionalnom spoljnotrgovinskom jednošalterskom sistemu, poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o elektronskom fakturisanju, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Usvojene su i izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, o porezu na dodatu vrednost (PDV), završnom računu budžeta Srbije za 2024. godinu i o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala.

Nacionalni jednošalterski sistem trebalo bi da omogući jedno mesto na kome će privreda i građani moći elektronski da podnose zahteve za različita uverenja i odobrenje za uvoz i izvoz i za tranzit.

Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje, rad, funkcionalnost, upravljanje i druga pitanja u vezi sa Nacionalnim spoljnotrgovinskim jednošalterskim sistemom, kao i razmena podataka između korisnika sistema za podnošenje zahteva i drugih isprava i dostavljanje odluka u elektronskoj formi, u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe u skladu sa propisima.

Usvojenim izmenama Zakona o elektronskim otpremnicama između ostalog se predviđaju dodatni izuzeci od obaveze slanja elektronske otpremnice.

U tom smislu, propisuje se izuzetak u slučaju snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom ukoliko je mesto otpreme i mesto preuzimanja isti aerodrom, nakon što je definitivno utvrđeno da bi, u slučaju primene obaveze na ovakve situacije, postojao rizik u slučaju korišćenja uređaja koji sadrže elektroniku i emituju elektromagnetna zračenja.

- Usvojen zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte

Skupština Srbije usvojila je  Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda.

Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte uvodi se porez za najveće emitere gasova sa efektom staklene bašte kojim se obezbeđuje sistematsko smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Cilj zakona je smanjenje emisije i usklađivanje s evropskim klimatskim politikama, primena principa emiter plaća i obezbeđivanje javnih prihoda za finansiranje zelene tranzicije.

Zakon je predvideo mogućnost davanja podsticaja za obveznike koji sprovode projekte u cilju dekarbonizacije a njime se uvodi porez na emisije i to ugljen-dioksid, azot, suboksid i perfluoro ugljovodonike.

Zakonom o porezu na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda sprečava se neravnopravna konkurencija između uvoznih proizvoda i proizvoda domaćih proizvođača, koji su obveznici poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se obezbeđuje stimulativno okruženje za smanjenje emisije i unapređenje zaštite životne sredine.      

Utvrđuje se porez na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda po uzoru na mehanizam za utvrđivanje ugljenika na granici Evropske unije, takozvani CBAM.

Definišu se vrste proizvoda na koje se porez odnosi, pri čemu su obuhvaćeni proizvodi iz četiri grupe.

To su gvožđe odnosno čelik, cement, đubrivo i aluminijum, prema odgovarajućim tarifnim oznakama carinske tarife.

(Tanjug)