Sanda Rašković Ivić: Ako režim misli da će suzavcem i pendrecima uspostaviti odvijanje nastave, grdno se vara

 „Intervencija ogromnog broja policijaca ispred novosadskog Fakulteta za fizičku kulturu (DIF-a) predstavlja pokaznu vežbu za ostale fakultete. Ali, ako režim misli da će suzavcem i pendrecima uspostaviti odvijanje nastave, grdno se vara. Može se samo reći da je vlast, prekomernom upotrebom sile, ponovo omašila cilj i samo podigla rešenost studenata i pridruženih građana da istraju u pobuni protiv režima koji je dobio obrise diktature“, kaže u razgovoru za Danas Sanda Rašković Ivić, univerzitetska profesorka u penziji.

**Policijska intervencija pokazna vežna za ostale fakultete

*Kako gledate na to što je dekan DIF-a, Patrik Drid pozvao policju da interveniše protiv njegovih studenata?

Jadno je i nedostojno što je dekan DIF u Novom Sadu pozvao žandarmeriju i interventnu jedinicu policije koja je krenula sa prebijanjem studenata da ga uvedu na radno mesto i probiju studentsku blokadu. Čak i da je probiju i dekan uđe u kabinet, ne znam kome će on sutra predavati, možda „policajcima koji žele da uče“. Studenti nisu ovce da će poslušno, nakon današnje agresije sutra sesti u klupe.

**Ispovest pacijenta u ordinaciji

*Ima li ova policijska brutalnost podlogu u nedavno izrečenoj predsednikovoj rečenici da razmišlja kako da vrati svim ljudima koji su „toliko zla, kako kaže, naneli njemu i njegovoj porodici? Da li je ovo baš to vraćanje?

Ta Vučićeva izjava treba sve da nas brine. Pre svega, takva izjava znači pretnju, a s druge strane nju ne bi smeo da kaže javno jedan državnik. Ona više liči na ispovest pacijenta u ordinaciji. I to brine.

*Može li se vlast održati pedrekom i suzavcem?

Vlast koja se održava pendrekom i suzavcem se preporučila za totalnu propast. Istorija će joj suditi, ali uverena sam da će građani Srbije pre toga imati reč. I oni koji ne znaju šta da misle u ovom trenutku, samo će im se kazati. Normalnim ljudima suzavac i pendrek, ma koliko sejali strah, seju i inat. Nasilništvo režima ne imponuje nikom normalnom i čestitom.

**Bez izbora se ništa neće rešiti

*Sadašnje ponašanje vlasti, čini se da govori da predsednik Vučić i nije imao namere da ispuniti zahteve studentata? Zapravo vidite li kraj ove krize koja traje punih pet meseci?

Jasno je da Vučić ne može da ispuni studentske zahteve, jer bi lanac odgovornosti, ako bi se čestito istražio, obuhvatio mnoge perjanice SNS i on sam bi trebalo da se izjašnjava. Ovaj režim ne može uspostaviti vladavinu prava i rešenje leži u promeni. Bez izbora koji bi bili pod (relativno) fer uslovima ništa ne može da se ni promeni, niti reši.

**Vučić kompromis doživljava kao izdaju

*Znači li to da kad je Vučić u pitanju nema kompromisa?

Kompromis je moguć kod ljudi koji vide u nekim događajima i situacijama vlastitu odgovornost, bilo da je ona lična, ili se radi o odgovornosti grupe koju predstavlja. Vučić je uronjen u mehanizam projekcije, dakle krivci su drugi, a on i njegovi su progonjeni. U takvim slučajevima ne vidi se nikakva potreba, niti mogućnost kompromisa. Svaku kritiku prihvata kao napad i protivnike smatra neprijateljima. Identifikuje sebe s državom, pa svaki kompromis valjda doživljava kao izdaju i poraz.

I da li pod tim njegovim „inatom “ treba posmatrati i to što već duže vreme ispred parlamenta Srbije stoje razapeti šatori u kojima sede neki ljuti ljudi ?

Šatori su odraz nezrelosti. Državnik na blokadu ne sme da odgovori blokadom. Studenti blokiraju fakultete, a Vučić dovede „studente koji žele da uče“,od kojih su mnogi „ćaci“. Studenti blokiraju RTS, a on pomoću tog ljutog sveta koji radi na dnevnicu blokira centar grada. Takvo ponašanje je na nivou nezrelog deteta, a nikako državnika. Ovacije i aplauz koji dobija od njih hrani njegov ranjeni narcizam.

**Pobeda olovkom na izborima mi se čini moguća

*Da li je Srbija danas bliže vanrednim parlamentarnim izborima i da li je to ono pravo rešenje za izlazak iz ove petomesečne krize?

Jedino rešenje su izbori, ali pod drugačijim uslovima. Birački spisak, oslobađanje medija i prevencija prinude ljudi da glasaju za režim je nešto što je uslov svih uslova. Organizacija kontrole izbora na svakom biračkom mestu, za koju je potrebno 15000 ljudi je neophodna, ali i lako izvodiva, jer to je manje od 5 odsto ljudi koji su bili prisutni na velikom skupu 15.marta.

Režim čeka incidente, tuču i krv, da bi uveo vanredno stanje. Ne treba mu to dati. Pobeda olovkom na izborima mi se čini moguća.

*Predsednik, ipak, tvrdi da sada nema vremena da razmišlja o vanrednim izborima koje traže pojedini studenti u blokadi?

Vučić odjednom nema vremena da razmišlja o raspisivanju izbora, jer mu sva istraživanja pokazuju strahovit pad podrške i njemu i SNS. Jedna od stvari za koju je predsednik nadležan je upravo raspisivanje izbora. To bi trebalo da zna „najbolji student prava svih vremena“.

**Izborni uslovi mora da se promene, a OEBS da progovori na vreme

*Može li se uopšte i govoriti o novim izborima, pod starim izbornim uslovima uz ponovnu mogućnost krađe izbora?

Izborni uslovi treba da se promene i tu treba pritiskati Vučića i njegov režim. Prelazna vlada ili vlada eksperata mora opet da dođe u Skupštinu gde režim ima komotnu većinu i sigurno bi bilo velikih opstrukcija i to ne samo u Skupštini, već i po dubini po ministarstvima i institucijama.

Vreme je da OEBS progovori na vreme, a ne da utvrđuje krađu 5 meseci posle izbora u svojim izveštajima. Vreme je da i Brisel kaže koju o promeni izbornih uslova putem oslobađanja medija i ustrojavanja institucija. Pre 10 godina otvorena su poglavlja 23 i 24 koja upravo o tome govore. Vreme je da se na njima poradi.

Nije nemoguće, a nije čak ni teško. To je i test za Brisel. Da li žele da se u zemlji kandidatu poštuju i uspostave demokratske vrednosti ili će braniti kolonijalni interes i čoveka koji će im isporučiti litijum i tako pokazati da je EP pod korporativnom prisilom Rio Tinta.

**Pozdravljam političku artikulaciju studentskog protesta

*Plenum studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka izglasao je da studenti u blokadi traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, a nagovešavaju i formiranje studentske liste. Da li je za vas to iznenađenje  i kako na to gledate?

Pozdravljam političku artikulaciju studentskog protesta. Drugačije, pobuna bi bila „larpurlartizam“, dakle sama sebi svrha bez krajnjeg cilja. Jasno je svima da Vučić niti može, niti hoće da ispuni zahteve studenata u pobuni. Pored studenata imamo zajedno s njima i pobunjene građene, a imamo i opoziciju.

*Nekako se čini da su studenti osim distancu prema vlasti, zauzeli i prema opoziciji?

Nije dobro da se pravi ekvidistanca prema vlasti i prema opoziciji. Opozicija je prva blokirala tužilaštvo u Novom Sadu nakon pada nadstrešnice, a da ne govorimo da trpe šikaniranje i sistematsko provlačenje kroz blato punih 13 godina. Mislim da je primer Kosijerića dobar.

Opozicija cela, bolje rečeno, opozicija koja to jeste , i levica i desnica treba da izađu na jednoj listi. Studentska lista na kojoj će biti i njihovi profesori je jako dobar predlog. Treba možda i razmisliti o jedinstvenoj listi, ali to zaista ostavljam akterima da odluče. Samo napominjem da poznajem profesore koji su stali uz studente od prvog dana, bili na svim protestima širom Srbije, a članovi su opozicionih stranaka. Ne treba se prema njima ponašato kao prema okuženima.

**Heroji današnjice su studenti

* Koliko su i da li su studenti pešačenjima, vožnjom bicikla, trčeći uspeli da promene svest građana i u ruralnim sredianama i da li su oni zaista heroji današnjice?

Nema dileme, studenti su heroji današnjice! Nemoguće je ne voleti tu decu koja su peške obilazila Srbiju i u udaljenim ruralnim sredinama, gde mnogi gledaju tv uz pomoć antene, proneli glas šta se to u Srbiji događa. Pridodala bih im i studente bicikliste koji su i našoj dijaspori, ali i Evropljanima proneli glas iz prve ruke. Sada imamo i trkače do Brisela koji takođe pronose jedno drugo lice Srbije kao i biciklisti i studenti koji su pešačili Srbijom. Dovitljivost, duhovitost i posvećenost ove dece izaziva divljenje, ali i ponos na pomisao kakvu mi to divnu decu imamo pored sebe.

*Neki od heroja ovih dana svedočili su da nose traume zbog gaženja, maltretiranja, udaranja. Hoće li to ostavti neke dublje posledice po njih, ili  kao što se kaže madost sve leči?

Gaženje, maltretiranje, hapšenje, proglašavanje špijunima i državnim neprijateljima sigurno izaziva fizičke i psihičke traume. Ali, s obzirom da im ih je nanosio ovaj režim, volela bih da to tretiraju kao „ordenje“. Oni su pokazali hrabrost, a strana koja im je naudila slabost i kukavičluk. Mladost k srcu uzima previše, ali sama po sebi zaceljuje i leči.

*I vi sami u istoimenoj knjizi, u kojj se bavite suočavanje sa sopstvenim gubicima i traumama pišete da „Život ide dalje“. Koliko je bilo teško sesti i sve to napisati i ogoliti osećanja pred čitaocima?

Ideju za pisanje knjige sam dobila od gospođe Dubravke Vujanović iz „Vukotić Medija“. Pisanje nije bilo lako, ali je bila svojevrsna katarza. Iako pišem o gubicima, moja knjiga nije knjiga o očaju, već knjiga o ljubavi koja nema kraj. Ona slavi život, jer život je sila koja nosi dalje, uvek dalje. I danas kad vidim ove mlade ljude kako koračaju Srbijom u njihovim lepim i pametnim licima ja vidim lice mog sina Jovana koji bi sigurno bio s njima, i preplavi me milina.

(Danas)