SAD: Objavljene desetine hiljada poverljivih zapisa o ubistvu DŽona F. Kenedija

 VAŠINGTON - Administracija američkog predsednika Donalda Trampa objavila je danas desetine hiljada poverljivih zapisa o ubistvu nekadašnjeg predsednika SAD DŽona F. Kenedija 1963. godine, na osnovu Trampovog ukaza donetog s ciljem da budu objavljena sva vladina dokumenta u vezi sa atentatom.

Dokumenti su objavljeni na veb-stranici američke Nacionalne uprave za arhive i dokumente, nakon što je Tramp potpisao izvršnu naredbu o objavljivanju dokumenata u januaru.

Ogromna većina zbirke Nacionalnog arhiva od više od 6 miliona stranica zapisa, fotografija, filmova, zvučnih zapisa i artefakata u vezi sa atentatom objavljena je ranije, prenosi AP.

Istraživači su procenili da oko 3.000 zapisa nije objavljeno, bilo u celini ili delimično.

FBI je prošlog meseca saopštio da je otkrio oko 2.400 novih zapisa u vezi sa atentatom. Tramp je u ponedeljak najavio je da će objaviti 80.000 stranica fajlova o ubistvu bivšeg predsednika DŽona F. Kenedija, nakon što je to obećao u predizbornoj kampanji.

Tramp je odluku saopštio tokom posete Kenedi centru u Vašingtonu. On je objasnio da je tražio od nadležnih da objave fajlove u izvornom obliku, opisavši 80.000 stranica ''kao interesantne''.

Tramp je u januaru potpisao izvršnu naredbu o objavljivanju dokumenata federalne vlade u vezi sa ubistvom Kenedija, bivšeg saveznog tužioca Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga Mlađeg.

Tramp je tokom predizborne kampanje 2024. obećao da će skinuti oznaku poverljivosti sa preostalih vladinih dokumenata o ubistvu Kenedija koje je decenijama u fokusu pažnje javnosti nakon atentata koji je u Dalasu 1963. izvršio Li Harvi Osvald.

Poslednji put je veliki broj dokumenata u vezi sa atentatom na Kenedija objavljen 2022, kada je Nacionalni arhiv objavio skoro 13.000 novih fajlova.

Kenedi je ubijen 22. novembra 1963. u poseti Dalasu, dok je njegova povorka završavala paradnu rutu u centru grada. Policija je uhapsila 24-godišnjeg Lija Harvija Osvalda, koga je dva dana kasnije iz pištolja ubio vlasnik noćnog kluba DŽek Rubi tokom prebacivanja u zatvor.

Godinu dana nakon atentata, Vorenova komisija, koju je američki predsednik Lindon B. DŽonson osnovao da istraži ubistvo Kenedija zaključila je da je Osvald delovao sam i da nema dokaza o zaveri.

Početkom 1990-ih, američka administracija je naložila da svi dokumenti u vezi sa atentatom budu smešteni u jednu zbirku u Državnoj upravi za arhive i evidenciju.

Zbirka je trebalo da bude otvorena do 2017. godine, izuzev bilo kakvih izuzetaka koje je odredio predsednik.

Tramp je i tokom prvog mandata rekao je da će dozvoliti objavljivanje svih preostalih zapisa, ali je odložio objavljivanje nekih od njih zbog, kako je rekao, potencijalne štete po nacionalnu bezbednost.

Iako su neki zapisi objavljeni tokom predsedničkog mandata DŽoa Bajdena, veliki deo njih je ostao neobjavljen.

(Tanjug)