RTS: Nafta pod udarom krize sa Bliskog istoka, posledice sve više osećaju građani Evrope

 Svetsko naftno tržište je uzburkano – cena barela se menja munjevito. Samo najava američkog predsednika o skorom kraju rata u Iranu oborila je cenu sa 118 na oko 100 dolara, što je i dalje preskupo. Međunarodna agencija za energetiku opominje da je svet zahvatila najveća naftna kriza u istoriji. Evropska unija poziva na štednju energije i koordinirane akcije za suzbijanje posledica krize. Srbija se i dalje odupire – na pumpama je stabilno.

Na benzinskim stanicama u Srbiji svih derivata ima dovoljno i, što je najvažnije, NIS je prošle sedmice povećao rafinerijsku preradu. Ali cena skupog barela svakako utiče na rast cenovnika i na našim pumpama.

"Krajnje je neizvesno šta će biti. Videćemo šta će biti u petak kod nas na pumpama, da li će doći do nove korekcije. Trgovci na pumpama kažu da bi bilo neophodno, već im je pala marža, NIS je juče povećao veleprodajne cene, tako da su one sada za dva dinara veće, to automatski spušta maržu trgovcima na pumpama. Ali mi se stvarno i dalje dosta dobro držimo", ističe urednica ekonomske rubrike Politike Jasna Petrović Stojanović.

Evropska unija upozorava da ulazak krize na Bliskom istoku u drugi mesec znatno pogoršava situaciju na naftnom tržištu i poziva članice da se pripreme za slučaj poremećaja u snabdevanju. Pojedine avio-kompanije upozoravaju da već početkom maja može doći do ozbiljnih poremećaja u evropskom avio-saobraćaju zbog sve teže nabavke mlaznog goriva. A posledice najtraženijeg i najskupljeg dizela već su vidljive širom Evrope.

"Ribari više ne isplovljavaju, manja je ponuda. Neki proizvodi su 20 ili 30 procenata skuplji, a neki su udvostručili cenu, pa se i ne prodaju", kaže ribar iz Holandije Lubert de Graf.

Oni koji voze kola na dizel kažu da su ta kola izabrali jer je bio jeftiniji od benzina.

"Ranije me punjenje rezervoara koštalo 80 ili 90 evra, sada je mnogo skuplje, oko 150 evra", kaže jedna stanovnica Francuske.

"Ne treba da imamo iluzije da će posledice ove krize po energetska tržišta biti kratkotrajne, jer neće. Niko ne zna koliko će kriza trajati, ako već sutra bude mir, ostaju posledica jer je energetska infrastruktura u regionu Bliskog istoka uništena ratom. Važno je da jasno kažem – ipak se nećemo vratiti u normalu u doglednoj budućnosti", ističe evropski komesar za energetiku Dan Jorgensem.

Dodatni problem je namet od dva miliona dolara koje Iran traži za propuštanje brodova kroz Ormuski moreuz. Naftni gigant Emirata "Adnok" pozvao je na globalnu akciju zaštite protoka energije i poštovanje Rezolucije 2817 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o slobodnoj plovidbi.

"Ako ne mogu da prolaze kroz Ormuz i ako se iskomplikuje situacija, onda će morati da plove oko Afrike. To je tih nekih 15 do 20-25 dana duži put. Već imamo trošak toga da su osiguravajuće kuće povećale osiguranja tankera koji su u tom delu sveta, što takođe utiče na cene", objašnjava urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.

Analize Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da je trenutni poremećaj u snabdevanju naftom i tečnim prirodnim gasom najveći u istoriji, jer prevazilazi kombinovane efekte – dve naftne krize iz 1973. i 1979. i gubitak količina ruskog gasa zbog rata u Ukrajini u 2022. godini.

(RTS)