Raša Nedeljkov: Vlast Ćacilendom normalizuje nasilje nad građanima. Više od 50 odsto građana govori da su spremni da dođe bilo ko na vlast, samo da aktuelna vlast ode

Ćacilend je poruka građanima da će se režim boriti da ostane na vlasti, čak i po cenu toga da ih osuđenici, ljudi koji su služili zatvorsku kaznu i kriminalci fizički brane, rekao je za Fonet programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

On smatra da vlast Ćacilendom normalizuje nasilje nad građanima. Nedeljkov se slaže da su događaji u tom naselju dokaz da pada jedan po jedan privid da postoji pravna država.

 “Vučić ne odustaje od Ćacilenda, jer to vidi kao poslednju branu režimu”, rekao je on.

Uprkos očiglednom nereagovanju policije na napade na novinare, Nedeljkov smatra da u bezbednosnom sektoru ima časnih i poštenih ljudi koji će stati na stranu građana.

“S druge strane, svedoci smo da su u policiji ljudi koji ne bi trebalo da budu u MUP-u. Znamo iz slučajeva koje smo mi pokrenuli, da policija ne reaguje po nalozima tužilaštva“, dodao je.

Ocenjuje da je pogrešan utisak dela javnosti da izbori nisu na vidiku.

“Ne bih rekao. To zavisi isključivo od pritiska građana kojim intenzitetom će tražiti izbore. U ovom trenutku više od 60 odsto vidi put za izlazak iz političke krize u vanrednim izborima. To uključuje i nekih 30 odsto birača stranaka na vlasti. Naravno, jasno je da će do raspisivanja izbora doći kada vlast proceni da su izbori u tom trenutku bolji po njih nego u nekom drugom momentu”, objašnjava programski direktor CRTE.

“Što se Vučića tiče, za njega su izbori pre vremena svi koji se održe pre marta 2027“, mišljenja je sagovornik Foneta. Nedeljkov smatra i da Vučićeva nada da je moguće da se sve vrati na staro nije utemeljena u realnosti.

“Svi pokazatelji govore da postoji spremnost za promene. Sada više od 50 odsto građana govori da su spremni da dođe bilo ko na vlast, samo da aktuelna vlast ode. Takođe, više od 50 odsto građana kaže da naša zemlja trenutno ide u pogrešnom pravcu. Prvi put u prethodnih 10 godina imamo podršku jednoj listi (studentskoj), gde većina koja bi je podržala veruje i da može da pobedi, i sigurni su da će izaći da glasaju. Po prvi put u više od decenije koliko Aleksandar Vučić suvereno vlada više ljudi negativno misli o njemu nego što misli pozitivno”, kaže Nedeljkov, podsećajući na oktobarsko istraživanje koje je uradila CRTA.

“Da su ti podaci tačni govori činjenica da jedino IPSOS i Faktor Plus tvrde drugačje. Svi ostali istraživači javnog mnjenja govore isto - da je podrška studentskoj listi u ovom trenutku najveća, da je razlika u odnosu na blok stranaka na vlasti između 10 i 12 odsto i da i te kako postoji određen broj birača opozicije, ali da ti oni traže zajednički nastup i nenapadanje sa ostalim akterima koji se bore protiv režima“, ukazuje Nedeljkov.

Istraživanja pokazuju da opozicione stranke imaju određen broj birača koji su spremni da ih podrže, uprkos kandidovanju studentske liste, konstatuje Nedeljkov, koji tumači da građani “vape” za ujedinjenjem opozicionih stranaka. “Njima je dosta fragmentirane opozicije što, na kraju krajeva, jedino ide u korist vladajućim strankama”, dodaje.

Programski direktor CRTE kaže da su birači SNS navikli na česte izbore.

“U prethodnih 10 godina imali smo pet parlamentarnih izbora, od kojih su četiri bili vanredni. To (što ih sada nema) je vrlo jasan pokazatelj da nešto nije u redu”, smatra Nedeljkov.

Izbori - pitanje da li ste za budućnost ili za veće siromaštvo

Referendumska atmosfera postoji, izbori će biti pitanje da li ste za budućnost ili ste za suštinski veće siromaštvo i povećano nasilje, kaže Nedeljkov.

“Vidimo jedno buđenje koje, sem ukoliko bi se ugušilo u nasilju i represiji, više ne može da se slomi”, ocenjuje.

U referendumskoj atmosferi održani su i lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru, sada slede Mionica, Negotin i Sečanj. Sagovornik FoNet-a smatra da jedino što može donekle da utiče na kontrolu zakonitosti izbora je da na svakom biračkom mestu postoje članovi biračkih odbora koji nisu u direktnoj vezi sa strankama na vlasti.

“U Zaječaru smo identifikovali veliki broj nepravllnosti, u Kosjeriću smo imali atmosferu straha i nasilja. Prethodilo im je sve ono što smo videli u prethodnim izbornim ciklusima - zloupotrebe javnih resursa, jedna oštra propaganda, nepoštovanje zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kupovina glasova, inženjering izbora”, kaže Nedeljkov.

Nedelju dana uoči lokalnih izbora u ova tri mesta, Nedeljkov primećuje još veću i dramatičniju zloupotrebu javnih resursa. “Drugim rečima, imamo lošiju situaciju nego što je bila u Zaječaru i Kosjeriću”.

“Najmučnija su ipak svedočanstva ljudi koji trpe pritiske. Govorimo o socijalno najugroženijim delovima našeg stanovništva, ljudima kojima opstanak zavisi od države i koje ista ta država, taj Centar za socijalni rad, ucenjuje ili primorava da nekome budu ljudsko meso na mitinzima ili da se obavežu da će im dati svoj glas. Ukoliko ne postoji saradnja između malobrojnih i ne tako dobro organizovanih aktera, teško da će ti ljudi moći da nađu snagu da se odupru pritiscima”, ispričao je Nedeljkov.

Iako CRTA smatra da je usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobra stvar, uprkos primedbama koje ova organizacija ima na usvojenu verziju, najvažnija je primena.

Na pitanje zašto je usvajanje tog zakona bilo prioritet u odnosu na druge stvari koje se percipiraju kao veći problem - pritisak na birače, ucene, medijske slobode - Nedeljkov kaže da je to tačno, ali da je važno da građani steknu poverenje u birački spisak. “18 meseci je vlast trošila vreme sopstvenih građana da bi na kraju prihvatila rešenja koja smo mi tražili, ali to i dalje ne znači implementaciju. Primena zakona je ključni problem u našem društvu”, konstatuje.

“Mi verujemo, s obzirom na dosadašnje iskustvo, da ova vlast neće suštinski unaprediti nijedan izborni uslov, nijednu okolnost koja njima može da umanji šansu za pobedu. To znači da na sledeće izbore izlazimo pod manje više sličnim okolnostima, ili gorim”, upozorio je programski direktor CRTE.

“Jedino što mi kao društvo možemo da uradimo je da pokušamo da razbijemo medijsku blokadu tako što ćemo koristiti one kanale komunikacije koje ne zavise od vlasti, a drugo je kontrola, odnosno da ne postoji biračko mesto u Srbiji na tim vanrednim parlamentarnim izborima na kome nema predstavnika onih lista koje nisu uz Aleksandra Vučića. To, nažalost, do sada nije bio slučaj”

Komentarišući, sa jedne strane, pokušaje vlasti da popravi odnose sa EU, šaljući predsednicu Skupštine Anu Brnabić u Brisel, Pariz i Kijev, dok sa druge strane poslanici vladajuće stranke oduzimaju reč, vređaju i psuju poslanike Bundestaga na sednici Poslaničke grupe prijateljstva s Nemačkom, Nedeljkov kaže da ni jedno ni drugo nije moglo bez dozvole Aleksdandra Vučića:

“Pokušava se popraviti imidž trenutne vlasti i onda se šalje Ana Brnabić koja ima najmanje negativnih izjava protiv EU. Ali to više nije moguće, iako ovi incidenti koji su pratili gostovanje poslanika Bundestaga ne dospevaju do međunarodne javnosti tako lako”. Smatra da su napadi na nemačke poslanike namenjeni isključivo domaćoj javnosti koja podržava trenutnog lidera.

“Mi treba da budemo svesni da su jedina brana da trenutni režim sklizne u potpunosti u autoritarno nasilje upravo evropske institucije”, kaže na kraju razgovora za FoNet programski direktor CRTE, Raša Nedeljkov.

(Fonet)