Radna grupa UN u izveštaju: Slabo sprovođenje zakona u oblasti zaštiti životne sredine, izuzeća od primene propisa u slučajevima velikih rudarskih projekata. Aktivisti koji upozoravaju na projekat „Jadar“ suočavaju se sa zastrašivanjima

Selo Krivelj snosi nesrazmeran udeo negativnog uticaja rudarskih aktivnosti – zagađen vazduh i voda, oštećeni usevi, sve veći broj obolelih od kancera. Aktivisti koji upozoravaju na projekat „Jadar“ suočavaju se sa zastrašivanjem i krivičnim prijavama.

Radna grupa UN za biznis i ljudska prava završila svoju desetodnevnu posetu Srbiji, predstavljajući preliminarne nalaze u kojima izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog uticaja poslovnih aktivnosti na zajednice, životnu sredinu i ljudska prava.

Svrha posete, tokom koje je radna grupa imala sastanke u Beogradu, Boru, Loznici, Novom Sadu i Zrenjaninu, bila je da se proceni na koji način Vlada odnosno poslovni sektor ispunjavaju svoje obaveze i odgovornosti u skladu sa Vodećim principima Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP).

Kao rezultat posete Republici Srbiji, radna grupa će podneti kompletan izveštaj na 62. zasedanju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u junu 2026. godine.

Slabo sprovođenje i nadzor nad primenom zakona

Stručnjaci UN ukazali su na ograničen broj istraga navodnih kršenja ljudskih prava od strane preduzeća, slabo sprovođenje zakona u oblasti zaštiti životne sredine, kao i izuzeća od primene propisa u slučajevima sprovođenja projekata od nacionalnog značaja, kao što su EKSPO 2027 i veliki rudarski projekti.

Naveli su da postoji „nedostatak svesti o pitanjima poslovanja i ljudskih prava unutar institucionalnog okvira”, kao i zabrinjavajući obrazac koji ukazuje na “slabo sprovođenja zakona“, dodajući da je „mogućnost da kompanije nastave svoje aktivnosti bez svih neophodnih dozvola, kao što smo videli u nekoliko slučajeva, uključujući i kompaniju Ziđin, predstavlja zabrinjavajući trend i odsustvo mera države da osigura odgovornost poslovnih aktivnosti.“

Bor i Krivelj: Rizici po ljude i životnu sredinu se ne mogu zanemariti

Posebna pažnja posvećena je problemima u Boru i selu Krivelj, gde posluje rudarska kompanija Ziđin. Stanovnici te oblasti su ukazali na zagađen vazduh i vodu, oštećene useve i stoku, kao i značajne zdravstvene probleme, uključujući sve veći broj obolelih od kancera.

Prema rečima stručnjaka UN, „selo Krivelj snosi nesrazmeran udeo negativnog uticaja zagađenje teškim metalima, ugroženost vode, stoke i poljoprivrede“, zaključujući da se „nastali rizici po ljude i životnu sredinu se ne mogu zanemariti“.

U saopštenju se ističe nedostatak transparentnosti u vezi sa emisijama i novim supstancama koje Ziđin koristi u rudarskim aktivnostima i njihovo dejstvo na zdravlje stanovništva, kao i ograničenim pristupom toksikološkim ispitivanjima, uz napomenu da su kazne za kršenje propisa u oblasti zaštite životne sredine i dalje minimalne.

Nepostojanje delotvornih konsultacija i ograničen pristup pravdi

Eksperti ukazuju na slučajeve neadekvatnog uključivanja ugroženih zajednica u procese donošenja odluka prilikom prenamene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko u korist privatnih preduzeća i eksproprijacije koja se često događa bez adekvatne nadoknade. Posebno su zabrinuti zbog zakonskih odredbi koje omogućavaju eksproprijaciju u privatne svrhe.

UN eksperti ističu da čak i kad su rizici po ljudska prava prepoznati „proces preseljenja i isplaćivanja nadoknada koje im se nude je dugačak, uz odsustvo stvarnog dijaloga sa zajednicama“, navodeći kao primer manjinske vlaške zajednice u Krivelju i drugim područjima.

Veliku zabrinutost izražavaju i zbog toga što je Ministarstvo pravde tokom trajanja njihove posete odbilo saradnju, opisujući njihovo postupanje kao “ozbiljno pitanje o meri u kojoj to ministarstvo ima bilo kakvu zainteresovanost za potrebu da postoji delotvoran pristup pravnom leku za kršenja ljudskih prava u kontekstu poslovanja i može da ukazuje na zabrinjavajući nedostatak rada na omogućavanju pravnom sistemu da štiti svoje nosioce prava od poslovnih aktivnosti preduzeća.”

Jadar: Bez stvarnog učešća lokalnih zajednica i postupci protiv aktivista

Radna grupa je u svojim nalazima naročito istakla duboko zabrinjavajući obrazac zastrašivanja, pravnog uznemiravanja i isključivanja civilnog društva i lokalnih zajednica iz procesa donošenja odluka u vezi sa velikim rudarskim projektima.

Napomenuto je da projekat Jadar, planiran od strane kompanije Rio Tinto, ilustruje kontinuiranu pravnu neizvesnost i nejasnu primenu zakona, obeleženu minimalnim uključivanjem lokalnog stanovništva u svim fazama planiranja, a naročito prilikom pripreme i donošenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar. Eksperti su naglasili da se čini da su dosadašnje konsultacije sa lokalnim zajednicama bile samo formalnost, i da nisu omogućile stvarno i istinsko učešće stanovništva.

Posla smo obavili i tek smo počeli. Sve smo dokumentovali, čisto da brine @RioTinto šta će i kuda će!! A može i @sns_srbija da povedu sa sobom kad pođu ća. https://t.co/86JritNfwg

— Udruženje NE DAMO JADAR (@nedamojadar) October 17, 2025

Eksperti su takođe ukazali na posebno zabrinjavajući trend pokretanja pravnih postupaka protiv aktivista, u svetu poznat kao tzv. “SLAPP”, od strane javnih funkcionera i kompanija. Posebnu zabrinutost istakli su povodom izveštaja o zastrašivanju, kampanjama diskreditacije, nadzoru i fizičkim napadima na pripadnike organizacija civilnog društva i branioce ljudskih prava koji su javno govorili protiv štetnih poslovnih praksi, uključujući prijavljene slučajeve pritvaranja i krivičnih prijava protiv aktivista koji se protive projektu Jadar ukazujući na ozbiljne rizike po životnu sredinu i javno zdravlje.

Zaštita ljudskih prava kao preduslov za razvoj

Eksperti su naročito istakli svoju brigu u vezi sa tvrdnjom Ministarstva za ljudska i manjinska prava kako „nikada nisu primili pritužbu o kršenju ljudskih prava od strane javnog ili privatnog preduzeća“, koja ukazuje na zabrinjavajući nedostatak svesti, pa čak i osećaj zadovoljstva u vezi sa ovom temom. Eksperti su naglasili da su poštovanje i zaštita ljudskih prava preduslovi za održivi razvoj, a ne prepreka. Stoga je dužnost države da obezbedi transparentnost, odgovornost i omogući nezavisni nadzor u pogledu zaštite životne sredine prilikom realizacije svih projekata.

Cela izjava na kraju misije dostupna je OVDE.

(N1)