Радио Гораждевац: Музеј у Пећи тврди да је Патријаршија „предроманички споменик који је Србија систематски присвојила“

 Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, пише Радио Гораждевац.

У објави на друштвеним мрежама, која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“ које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, наводи Радио Гораждевац.

Такође, како даље пише овај медиј, изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“ који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.

Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали, како се наводи – „национални симбол двоглавог орла“.

Историјски контекст и научне чињенице

Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и међународно признатих историјских извора на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе, пише даље Радио Гораждевац.

Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века (Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе).

Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија И, Јевстатија II и патријарха Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.

Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на УНЕСЦО листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве.

Како пише Радио Гораждевац, научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.

Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне Цркве него и место где се чува значајна уметничка заоставштина.

Отац Андреј: Опасно промовисање ревизионистичке историје

Портал КоССев подсећа да је о историјском ревизионизму недавно говорио и отац Андреј, игуман манастира Црна Река и професор на Призренској богословији.

Брине их, каже он, „промовисање ревизионистичке историје“, којом се тврди да су, како је казао – српске православне светиње и манастири заправо албанске светиње и манастири.

„То је за нас веома опасно, иако је са научне тачке гледишта готово смешно — кад не би било трагично. Људи, читајући то, могу да помисле да је то истина, па није необично што нас у неким случајевима виде као окупаторе. Иако је познато да, ако било ко макар мало загребе кроз историју и традицију — говорим и о Албанцима — може видети да су ти односи веома дубоки и да је албански народ често уважавао српске православне светиње и бранио их управо као српске православне светиње“, истако је отац Андреј.

(Радио Гораждевац-КоССев-Н1)