Rade Maroević: Ukrajinske i zapadne diplomate ostale zatečene kada su im Amerikanci, dva dana uoči glasanja o novoj rezoluciji o Ukrajini predložili izbacivanje formulacija koje Rusiju označavaju kao agresora

Ukrajinske i zapadne diplomate ostale su zatečene kada su im Amerikanci, dva dana uoči glasanja o novoj rezoluciji o Ukrajini, predložili da se iz teksta predloga ovog dokumenta izbace formulacije koje Rusiju označavaju kao agresora. Ukrajina odbija promene teksta dokumenta. SAD insistira da glasanju pred Generalnom skupštinom prethodi izjašnjavanje u Savetu bezbednosti.

Punih mesec dana, evropske i ukrajinske diplomate spremale su nacrt rezolucije o trogodišnjici rata u Ukrajini, pre nego što su im Amerikanci ispostavili svoje viđenje situacije, tražeći brzo rešavanje problema, bez pozivanja na teritorijalni integritet Ukrajine i pominjanja ruske agresije.

"Sjedinjene Države su predložile jednostavnu, istorijsku rezoluciju u Ujedinjenim nacijama i od svih članica tražimo da je podrže kako bi popločali put ka miru", objasnio je američki državni sekretar, Mark Rubio.

Ovakav potez Vašingtona šokirao je vlasti u Kijevu, koje su odbile da povuku svoj predlog rezolucije, ali i evropske diplomate, s obzirom ba to da je Zapad u prethodne tri godine ovakve bez većih problema postizao dogovore oko dokumenata kojima se osuđuje ruska akcija u Ukrajini.

Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebezja je, pak, američki predlog nazvao "dobrim", navodeći, istovremeno, da se u njemu ne navode koreni konflikta koji već tri godine besni u Ukrajini.

Novi udarac u Evropi

Mekši pristup Amerike i simpatije Moskve prema novom predlogu navele su Ukrajince, ali i evropske diplomate da ovaj nacrt nazovu proruskim u trenutku kada Evropska unija pokušava da redefiniše sopstvenu politiku u svetlu nastojanja administracije Donalda Trampa da što pre okonča rat u Ukrajini.

Dva nacrta rezolucije, koje su sročile države koje slove za saveznike u ovom ratu navele su evropske prestonice na zaključak da im je Tramp odredio sporedne uloge u mirovnom procesu, koji je ranije ove sedmice počeo sastankom Sergeja Lavrova i Marka Rubija u Rijadu.

Najveću razliku u dokumentima čini poziv Evrope da se udvostruče diplomatski napori da se rat okonča do kraja godine, optužujući istovremeno Rusiju za agresiju i povredu teritorijalnog integriteta susedne države.

Američki predlog od tačno 65 reči, takođe, sadrži i žaljenje zbog tragičnog gubitka života tokom ovog sukoba, te podseća na ulogu UN da zaštiti međunarodni mir i bezbednost.

Zapadnoevropske diplomate su, anonimno, američki predlog nazvale izdajom ukrajinskih interesa i namernim izazivanjem Evropske unije, te povredom međunarodnog prava.

Trampova administracija je, serijom poteza, suštinski izbacila Evropu iz početne faze rešavanja ukrajinskog konflikta, pa je francuski predsednik Emanuel Makron, prošle sedmice, okupio odabrane lidere ne bi li, kako, formulisao buduće poteze EU prema ovom pitanju.

Susret u palati na Jelisejskim poljima, isprepleten tenzijama između evropskih lidera ocenjen je kao neuspešan, ali i kao pokazatelj da se Amerika, dojučerašnji najmoćniji evropski saveznik, pomalo ponaša i kao protivnik EU.

Dodatni udarac neraskidivom prijateljstvu na obe obale Atlantika predstavlja i insistiranje Vašingtona da Kijev pristane na dogovor o ukrajinskim prirodnim resursima kojim se polovina tih bogatstava stavlja na raspolaganje Amerikancima.

Iako je predsednik Volodimir Zelenski, u prvi mah, odbio da pristane na takav dogovor, stav Kijeva je za svega nekoliko dana prilično ublažen pa je čvrsto "ne" zamenilo ozbiljno razmatranje američke ponude.

Konkretno, Ukrajinci bi prihodima od prirodnih bogatstava punili fond kojim bi raspolagali Amerikanci sve do trenutka kada njegova vrednost ne dostigne 500 milijardi dolara.

(RTS)