Rade Maroević: Američke obaveštajne službe konstatuju da je vlast u Teheranu „velikim delom netaknuta“ i da ne deluje da bi se mogla raspasti u dogledno vreme

Uzvici "smrt Americi" i "smrt Izraelu" nakratko su utihnuli posle eksplozije projektila, koji je udario nekoliko stotina metara od kolone Iranaca, koji su u centru Teherana marširali u znak podrške Palestincima i otpora Izraelu. Dan posvećen Kudu, kako Arapi nazivaju Jerusalim, izveo je vernike na ulice u desetak država, ali ne i u Pojasu Gaze, čiji stanovnici, u pauzama eksplozija, pokušavaju da sahrane poslednje od oko 75.000 žrtava rata. Ove godine, dan podrške Palestincima podudario se sa istekom druge sedmice napada Izraela i Amerike na Iran.

Slava za Palestinu, bombe za Teheran - Tramp bez plana za rešenje krize

Predsednik Irana Masud Pezeškijan projurio je na motociklu kroz centar Teherana, mašući hiljadama sunarodnika koji su, paleći američke i izraelske zastave, proslavljali Dan Kuda, koji je odmah posle Islamske revolucije uspostavio prvi verski vođa ove države, ajatolah Rukolah Homeini.

"Smrt Americi" i "smrt Izraelu" orilo se ulicama iranske prestonice, sve do trenutka kada je, nekoliko ulica od mase okupljenih, eksplodirao projektil. Masa je nakratko utihnula, da bi nekoliko trenutka kasnije nesmanjenom žestinom nastavila proteste.

Sa skupa u Teheranu, ekseri u kovčeg Amerike

U ovom napadu stradala je jedna osoba, javila je iranska agencija Tasnim. Od početka napada, u Iranu je ubijeno više od 1.200 ljudi.

Slični marševi solidarnosti održani su u Maroku, Pakistanu, Indoneziji i još desetak muslimanskih država, pokazujući, bar nakratko, jedinstvo arapskog i muslimanskog sveta sa palestinskim pitanjem.

Za dobar deo sveta palestinsko pitanje okončano je ratom koji od jeseni 2023. godine besni u Pojasu Gaze, čija su naselja sravnjena sa zemljom, a stanovništvo raseljeno ili stradalo u hiljadama napada izraelske vojske i avijacije. Od tada stradalo je 75.000 Palestinaca i oko 2.500 Izraelaca, od čega polovina u početnom divljanju Hamasa.

Bombe za Teheran, blokada za ostatak sveta

Kada su se stanovnici Teherana vratili kućama, rat za dominaciju nad Persijskim zalivom nastavljen je punom žestinom - Amerikanci i Izraelci su izveli seriju novih napada na ciljeve u Iranu, dok su vlasti u Teheranu pokrenule 46. talas napada, posvećen nekadašnjem načelniku generalštaba iranske vojske, Mohamedu Baheriju ubijenom u američkim napadima prošlog juna.

Iran ne pokazuje znake propasti

Nova salva iz Irana usledila je nekoliko sati pošto je američki predsednik Donald Tramp objavio da "iranska vojska praktično više ne postoji", dok je šef njegovog ministarstva rata, Pit Hegset obznanio da je "nekada moderna iranska armija prestala da postoji".

"Zbunjeni su i toga su svesni", rekao je Hegset.

O iranskoj vojci govorio je i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji tvrdi da se polako stvaraju preduslovi za smenu režima, odnosno da će se vlast u Teheranu raspasti iznutra.

Režim u Iranu ne pokazuje znake slabljenja

Tramp, Hegset i Netanjahu su o padu režima, na čijem se čelu sada nalazi Modžtada Hamnei, govorili svega dan pošto su američke obaveštajne službe procenile da je vlast u Teheranu "velikim delom netaknuta", te da ne deluje kako bi se mogla raspsti u dogledno vreme.

Slava Palestini

"Režim nije u opasnosti" i "zadržava kontrolu nad situacijom", ključne su reči obaveštajnih izveštaja o kojima su poslednjih dana pisali američki mediji, dok su do sličnog zaključka došli i analitičari izraelskog Mosada.

Istovremeno, Amerikanci su ponudili nagradu od deset miliona dolara koje bi dovele do lociranja novog verskog lidera Irana i njegovih najbližih saradnika.

Jednako su pesimističke i prognoze da bi upad kurdskih boraca u Iran mogle promeniti stanje na terenu, prosto jer borci koje je koalicija pet manjih kurdskih stranaka okupila duž granice Irana nemaju dovoljan broj ljudi ni odgovarajuće naoružanje kako bi se valjano suprotstavili pripadnicima Revolucionarne garde.

Kurdski izvori tvrde da je novoformirana koalicija uspela da prikupi između 3.000 i 4.000 boraca u nekoliko sela uz granicu sa Iranom, ali lideri glavnih političkih stranaka koje okupljaju Kurde strahuju da bi mešanje u ovaj sukob, gotovo sigurno, gurnulo Iran, ali i nekoliko okolnih država u siguran etnički rat.

Izraelski F-16

"Iranska mornarica više ne postoji, ne postoji ni iransko ratno vazduhoplovstvo. Uništena je i većina dronova, projektila i svega drugog", tvrdi američki ministar rata, koji međutim nije uspeo da odgovori na pitanje na koji način Amerikanci misle da osiguraj prolaz tankera kroz Ormuški tesnac, kroz koji prolazi petina svetske trgovine energentima.

Sudbina 20.000 mornara u rukama iranskih vlasti

"Imamo plan za svaku opciju. Nećemo dozvoliti da tesnac ostane zatvoren", rekao je Hegset.

Uprkos Hegsetovim planovima, sudbina oko 20.000 mornara "zaglavljenih" na tankerima u Persijskom zalivu u isključivim je rukama iranskih vlasti, od kojih su Italijani, navodno, tražili pravo prolaza za nekoliko svojih brodova.

Čekajući dozvolu Teherana

Nedugo pošto su ovu vest objavili italijanski mediji, vlada u Pimu je dematovala bilo kakve kontakte sa Teheranom. Do sada, Iranci su gađali ukupno sedam brodova, na kojima je, uz nekoliko povređenih, poginuo jedan mornar.

Šta će biti sa brodovima i mornarima, osim Teherana, zavisi i od administracije u Vašingtonu, koja je pod žestokim udarima javnosti zbog nejasnih povoda i ciljeva ovog rata. Amerikanci tvrde da se prvobitnog plana niko više i ne seća, kao i da rezervni nije ni postojao.

(RTS)