Putinu veruju vuše nego Trampu u Nemačkoj, Francuskoj, Turskoj, Vijetnamu, Grčkoj, Libanu, Japanu, na Filipinima...

Predsednik Rusije Vladimir Putin ne uživa veliko poverenje građana drugih zemalja, ali u mnogim državama ljudi više veruju njemu nego predsedniku SAD Donaldu Trampu da će uraditi ispravnu stvar kada je u pitanju vođenje spoljne politike.

Nepovoljna slika o Putinu i Rusiji u svetu ne znači, međutim, da ih ljudi vide kao bezbednosnu pretnju.

Američki istraživački centar Pju (Pew) objavio je studiju koja pokazuje da na globalnom nivou 60 odsto ljudi nema poverenje u Putinovo vođenje spoljne politike.

Putinu najmanje veruju Evropljani, pri čemu u proseku 78 odsto njih nema poverenje u lidera Rusije. Na vrhu liste je Poljska, gde je 89 odsto ispitanika iskazalo nedostatak poverenja u ruskog predsednika, zatim u Španiji 88 odsto, u Holandiji i Švedskoj 87, a u Francuskoj 80 odsto.

U zemljama Latinske Amerike i Bliskog istoka polovina ili više anketiranih sumnjaju u način na koji se Putin bavi spoljnim poslovima. U SAD i Kanadi onih koji ne veruju Putinu na međunarodnoj sceni je tri puta više nego onih koji mu veruju.

Zemlje u kojima Putin uživa veliko poverenje su Vijetnam, gde mu veruje 79 odsto građana, Filipini (54 odsto), Tanzanija (51 odsto) i Grčka, gde ima poverenje polovine stanovništva.

Mada je poverenje u Putina generalno nisko, građani mnogih zemalja više veruju njemu nego američkom predsedniku.

Poverenje koje Putin uživa u Grčkoj i Libanu daleko je veće nego ono koje ima Tramp. U tim zemljama poverenje u lidera Rusije iskazalo je za 31 odsto više ljudi nego onih koji veruju šefu Bele kuće.

Putinu takođe više veruju stanovnici Vijetnama, Južne Koreje, Japana i latinoameričkih zemalja.

U Evropi ima veće poverenje u Švedskoj, Mađarskoj i Turskoj, ali i u Nemačkoj i Francuskoj, gde je ta razlika 14, odnosno četiri odsto. Poverenje u dvojicu lidera je gotovo izjednačeno u Italiji i Španiji - 25, odnosno sedam odsto veruje Trampu, a Putinu 26, odnosno osam odsto.

S druge strane, Tramp ima za 28 odsto veće poverenje državljana Izraela, a njemu više veruju i Poljaci, Holanđani i Britanci. U Kanadi i Australiji se više veruje američkom predsedniku, ali ta razlika je samo tri, odnosno dva odsto.

U bilateralnom pogledu, Amerikanci manje veruju Putinu nego Rusi Trampu. Samo 23 odsto američkih građana ima poverenje u Putina na svetskoj sceni, dok 53 odsto Rusa veruje Trampu.

Mišljenje o Rusiji je generalno više negativno nego pozitivno, a kritički stav je najizraženiji u SAD i Evropi, gde je najviše onih koji smatraju da Rusija ne poštuje prava i slobode gradjana.

Stavovi Rusa i Amerikanaca jednih o drugima donekle su ublaženi posle zaoštravanja odnosa nakon ruske aneksije Krima i uvodjenja sankcija Zapada Moskvi. Danas oko 41 odsto Rusa ima povoljan stav o SAD, u poređenju sa samo 15 odsto 2015. godine. Pozitivno mišljenje o Rusiji danas ima 29 odsto Amerikanaca, u odnosu na 22 odsto pre dve godine.

U 10 od 37 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje muškarci su iskazali veću podršku u Putina nego žene. Politička ideologija takodje ima uticaj na mišljenje o ruskom predsedniku.

U 11 zemalja od 21 u kojima su se ispitanici izjašnjavali o ideologiji, veće poverenje u Putina imaju oni koji su rekli da su na desnoj strani političkog spektra, što je najviše izraženo u Italiji, Grčkoj i Australiji.

Kada je u pitanju partijska pripadnost, poverenje u Putina ima 13 odsto američkih demokrata i 34 odsto republikanaca.

Putin takođe uživa veće poverenje među mladima, pri čemu je najveća razlika između generacija zabeležena u Japanu i Brazilu. U tim zemljama, mladih koji veruju Putinu ima 37 odsto više nego onih starijih od 50 godina.

Istraživački centar Pju je ispitivanje sproveo od 16. februara do 8. maja u 37 zemalja van Rusije, a učestvovalo je gotovo 50.000 ljudi.

(Beta)