Profesor Marko Milanović: Unutrašnji pritisak još nije dovoljan da bi Vučić učinio neke fundamentalne ustupke

 Redovni profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu Marko Milanović kaže da je sinoćna slika dočeka studenata biciklista u Strazburu odraz nade kako naša zemlja može da izgleda ako budemo imali malo sreće, pameti i energije, a da je jutrošnja slika blokade RTS naša turobna stvarnost. Ističe da bi želeo da ova prva slika bude dominantna, ali da se mora pojačati unutrašnji pritisak da bi došlo do fundamentalnih promena.

Upitan da li ono što će se dešavati u jednoj od tri evropske prestonice, gde će studenti predati pismo evropskim institucijama, može da popravi situaciju ovde, on smatra da „međunarodni pritisak, bilo od institucija Saveta Evrope ili EU, samo je jedan relativno mali faktor u ukupnom pritisku koji mora da se desi pre svega unutar ovog društva da bi došlo do neke fundamentalne promene“.

A na to da li imamo dovoljan unutrašnji pritisak i konstataciju da smo 15. marta imali 300.000 ljudi na ulicama, on ocenjuje da pritisak nije dovoljan i da bi možda bio kada bismo svaki dan imali toliko ljudi, a ne samo jedan.

„Sadašnji kvantum pritiska još nije dovoljan da bi (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić učinio neke fundamentalne ustupke“, ukazuje.

„Među članicama Saveta Evrope mnogo gore represivne kulture od Vučićeve Srbije“

Na pitanje može li Savet Evrope, pošto dobije pismo o situaciji u Srbiji, da promeni stav prema Srbiji, on kaže da su Savet Evrope i EU dve potpuno odvojene organizacije, kao i da je EU daleko moćnija organizacija. I u jednoj i u drugoj situaciji stav tih organizacija je zapravo suma stavova država članica.

 „Savet Evrope je institucija čiji je zadatak zaštita ljudskih prava, vladavine prava, demokratije, ali to ne znači da ona samim svojim postojanjem ili delovanjem može da ostvari te ciljeve. Danas su članice Saveta Evrope mnogo gore represivne kulture od Vučićeve Srbije, uključujući Azerbejdžan, Gruziju, Erdoganovu Tursku. Dakle, ovo što se sad događa nama, u paraleli se događa u Turskoj na daleko drastičniji način sa glavnim opozicionim liderom u zatvoru, sa hiljadama uhapšenih i Savet Evrope ne može magično to da reši“, navodi.

Dodaje da Savet Evrope može da pomogne, ali ne može umesto nas da reši naše probleme.

Ističe i da treba mobilisati što više međunarodnih činilaca da bi se izvršio pritisak na vlast u Srbiji.

„Tura do Strazbura vest broj 20 u Evropi“

Upitan da li je akcija biciklista uspela da probudi evropsko javno mnjenje, smatra da su to učinili u relativno maloj meri.

„Ceo performans studenata i njihove ture do Strazbura je pre svega usmeren ka nama, a ne ka mobilisanju francuske ili nemačke javnosti. Dakle, dobro je da se to pojavilo u medijima u Francuskoj ili Nemačkoj, ali to je i dalje vest broj 20. To nije vest broj dva. I istovremeno dok se sve ovo događa, Emanuel Makron zove Vučića na ručak u Jelisejskoj palati, da pričaju o svom biznisu“, kaže.

Dodaje i da ova situacija mora znatno da eskalira, pre nego što će evropske vlade i institucije decidno nešto učiniti.

Privid slobode

„Ovo nije nešto što se samo po sebi rešava. Stigli smo u Strazbur, na cilj, i odjednom Vučić pada. Naravno da to nije tako, ovo je samo jedan od koraka“, kazao je.

Istakao je da će studentski protesti propasti, ako ne dođe do političke artikulacije, odnosno, ukoliko se opozicija ne ujedini.

Na pitanje da li se u Srbiji masovno krše ljudska prava, ocenjuje da živimo u kompetitivnoj autokratiji, gde postoje prividi slobode.

Smatra da postoji znatno veći stepen slobode nego na primer u Turskoj, ali, s druge strane, u Turskoj postoji znatno veći stepen slobode nego u Severnoj Koreji.

„Daleko smo od brutalne diktature, ali mi tu možemo da završimo. Mi smo u razdelnici, gde treba da odlučimo u kakvom društvu želimo da živimo“, poručio je.

Podseća da je „SNS je ovde na vlasti u svakoj mesnoj zajednici, pustili su pipke u svako javno preduzeće“.

„Ne treba preuranjeno slaviti poraz Vučićeve diktature, on još nije pao“, ističe.

(N1)