Професор Горан Белојевић о догађају који је прекинуо 15-минутну тишину на протесту у Београду: Немам дилему да је дирекциони звучни топ употребљен из правца Теразија

 Професор Медицинског факултета у пензији др Горан Белојевић, чија је најужа област истраживања биоакустика, а то је предавао и на факултету, рекао је за Н1 да “готово да нема никакву дилему да је током 15-минутне тишине на протесту у Београду примењен ЛАРД”.

Овај професор, главни уредник јединог специјализованог међународног часописа за ефекте буке на здравље „Noise and Health“, каже, није присуствовао протестима, али је много пута прегледао све доступне видео снимке.

„Готово да никакву дилему немам да је примењен ЛРАД (Long Range Acoustic Device) – звучни топ и то дирекциони, који је са уско усмереним дејством, и то из правца Теразија, односно Палате „Албанија“. Очигледно је да је из тог правца звук долазио јер су се људи према Теразијама прво окренули“, рекао је професор за Н1.

Готово да никакву дилему немам да је примењен ЛРАД (Long Range Acoustic Device) – звучни топ и то дирекциони, који је са уско усмереним дејством, и то из правца Теразија, односно Палате „Албанија“. Очигледно је да је из тог правца звук долазио јер су се људи према Теразијама прво окренули

Такође истиче да је „примењен циљано у Улици краља Милана, зато што је то била идеална ситуација за примену, јер је у питању такозвана кањонска улица – обострано су високе зграде, и идеално је за пропагацију звука, односно концентрацију звучне енергије која се не расипа већ иде право“.

„Мислим да је мета била потез између раскрснице код „Лондона“ и Цветног трга. Тачније, највећи удар је био код Цветног трга, јер се ту дрвеће снажно клатило под ударном силом. Немам готово никакву дилему да је примењен ЛРАД“, објашњава проф. др Белојевић.

Како и одакле је примењен може да се претпостави, сматра професор и додаје да он увек покуша да се стави на место извршиоца и каже:

„Да сам ја добио задатак да то урадим, попео бих се на врх Палате „Албанија“ и одатле бих извршио удар и то ручним уређајем, пошто су ручни ЛРАД-ови доступнији и они могу имати велику снагу. Дакле они не морају да буду на возилу, може да се емитује звучни удар из уређаја обешеног о оба рамена једног човека“, објашњава.

Професор мисли да је „рађено са висине, не са земље, јер би таква његова примена обарала људе као снопље и довела до акутне глувоће, и не би извршилац могао да се сакрије, док када се примењује са висине, тешко може одмах да се утврди одакле удар долази“.

„На Теразијама се готово ништа није чуло, фокус је био на раскрсницу код „Лондона“ и на Цветни трг. Моја претпоставка је да је звучни удар изведен са висине“, каже он.

„Циљ био да се изазове хаос, гажење, повреде и вероватно и смртни исходи“

Професор сматра да су се људи у паници кретали после тог деловања, очигледно је било да је пропагација звук ишла углавном средином улице.

„Тај уређај вероватно нема толику снагу да се усмери од Палате „Албанија“ до Славије, ипак је удар био фокусиран на потез раскрсница „Лондон“ и Цветни трг, и то са намером да се изазове панику код људи. Видели смо да ту није било насилних демонстрација, људи су мирно стајали и одавали почаст настрадалима у Новом Саду. Није било никаквог упозорења на примену звучног удара, што је апсолутно неопходно и ради се у свету. Претпостављам да је циљ био да се изазове хаос, трчање на све стране и гажење, повреде и вероватно и смртни исходи, посебно деце. То може бити окарактерисано и као покушај убиства“, сматра проф. Белојевић за Н1.

Он мисли да то није било одвраћање од насиља, „већ намерна примена одређеног средства на људе који су у огромном броју у кањонској улици“.

Да подсетимо, још није познато шта се тачно десило током 15-минутне тишине у суботу у Београду. Грађани и поједини стручњаци сумњају да је на грађане пуцано из звучног топа, док власт, МУП, војска и БИА то демантују.

Б. Ј.

(Н1)