Preminuo Jirgen Habermas (97), jedan od najuticajnijih nemačkih i svetskih filozofa

Jedan od najuticajnijih nemačkih i svetskih filozofa, Jirgen Habermas, preminuo je danas u 97. godini, objavila je izdavačka kuća Zurkamp, pozivajući se na njegovu porodicu.

Jirgen Habermas je bio jedan od najznačajnijih mislilaca savremenog doba.

Karijeru je počeo pedesetih godina prošlog veka na Institutu društvenih istraživanja u Frankfurtu, gde je radio sa Teodorom Adornom.

Uticajna frankfurtska škola

U medijima su često nazivali "frankfurtskom usijanom glavom", jer je pripadao uticajnoj filozofskoj školi iz grada sa Majne. On je bio jedan od retkih velikana takve biografije, koji je i u 21. veku redovno govorio i pisao o političkim temama.

Njegova habilitacija "Strukturalna transformacija javne sfere" (1961) važi za remek-delo u kojem uspostavlja pojam "javnosti" kao "istorijske kategorije".

Prema Habermasu, o "javnom mnjenju" se moglo govoriti tek u kasnom 17. veku u Engleskoj i 18. veku u Francuskoj.

Oko 1968. je bio važan deo "Frankfurtske škole", kako se nazivala grupa intelektualaca koji su raspravljali o tome kako se prosvećeni čovek, koji se zahvaljujući razumu oslobodio sila prirode i sujeverja, mogao srozati do varvarstva nacional-socijalizma.

Odrastanje u senci nacizma

Kao i pisac Ginter Gras, i Habermas je rastao u senci nacizma. To iskustvo ostavilo je traga u njegovom delu gde se pita kako je zemlja koja je iznedrila Lesinga, Šilera i Getea poklonila poverenje vulgarnom despotu i čak ga izabrala za rajhskancelara 1933? I kako sprečiti da jezik ponovo postane oružje koje će zavesti ljude?

Habermas i protesti 1968.

Tokom studentskih protesta Habermas je na Univerzitetu u Frankfurtu držao katedru za filozofiju i sociologiju.

Mnogi šezdesetosmaši u tom profesoru vide svog mentora.

Ipak, Habermas se distancirao od pokreta kad je postao radikalan i počeo je javno da ga kritikuje.

Zagovornik evropskog jedinstva

U svom kapitalnom delu "Teorija komunikativne akcije" (1981), Habermas je razvio neku vrstu uputstva za moderno društvo. Prema njemu, temelj društva je u jeziku koji, kao sredstvo sporazumevanja, osposobljava za delanje. Pita se: kako u demokratiji obezbediti prisilu boljeg argumenta?

Ovaj filozof je kasnije uvodio pojmove koji su postali temelj nemačke politike i suživota, recimo onaj o "konsezualnom" društvu gde građani nisu primaoci naređenja nego sami intervenišu, jasno iznose svoj stav i traže kompromis.

Nastupao je kao odlučni branilac evropskog jedinstva. Zbog toga je 2018. godine dobio "Nemačko-francusku medijsku nagradu".

(RTS, Špigl, Dojče vele)