Predsednički izbori u SAD: Tramp nadomak pobede, osvojio Severnu Karolinu i DŽordžiju - dve od sedam ključnih država, vodi u Pensilvaniji. Haris pripao Oregon i Kalifornija. CNN: Tramp sakupio 246 elektorskih glasova, Haris 182

Kamala Haris ili Donald Tramp – noć odluke na američkim predsedničkim izborima, čiji se ishod još uvek niko ne usuđuje da prognozira. Ipak, Tramp je u osetnoj prednosti. Za sada, svako je dobio države u kojima se očekivalo da pobede. Međutim, republikanski kandidat osvojio je Severnu Karolinu, a ubedljivo vodi i u DŽordžiji, što su dve od sedam ključnih država. Ako osvoji i Pensilvaniju, pobeda bivšeg američkog predsednika je gotovo izvesna.

CNN: Tramp sakupio 246 elektorskih glasova, Haris 182

VAŠINGTON - Republikanski kandidat Donald Tramp trenutno vodi protiv kandidata demokratske stranke Kamale Haris na predsedničkim izborima u SAD, pa prema poslednjim projekcijama CNN-a, Tramp je sakupio 246 elektorskih glasova, dok je Haris sakupila 182.

Tome je doprinelo osvajanje skoro 100 odsto glasova u DŽordžiji, koja nosi 16 glasova elektora.

Tramp je pobedio u Alabami, Arkanzasu, Floridi, Ajovi, Ajdaho, Indijani, Kanzasu, Kentakiju, Luizijani, Mizuriju, Misisispiju, Montani, Severnoj Dakoti, Nebraski Distrikt 1, Nebraski Distrikt 3, Ohaju, Oklahomi, Južnoj Karolini, Južnoj Dakoti, Tenesiju, Teksasu, Juti, Zapadnoj Virdžiniji i Vajomingu.

Haris je dobila Kolorado, Konektikat, Distrikt Kolumbiju, Delaver, Ilinois, Masačusets, Merilend, Mejn Distrikt 1, Nju DŽersi, Njujork, Roud Ajlend, Vermont, Havaje, Virdžiniju, Kaliforniju, Vašington, Kolorado, Nju Hempšir, Nju Meksiko, Oregon i Vermont.

Tramp vodi i u glasovima, do sada je osvojio 63,5 miliona, a Haris 58,6 miliona glasa.

Iako je ranije bilo najavljeno Haris se danas neće obratiti biračima.

07:05 Kamala Haris se neće obratiti večeras

Kopredsedavajući kampanje Kamale Haris, Sedrik Ričmond, rekao je okupljenim pristalicama da se Harisova večeras neće obratiti, već tokom sutrašnjeg dana.

"Još uvek imamo glasove za prebrojavanje. Još uvek imamo države u kojima nije proglašena pobeda. Nastavićemo, tokom noći, da se borimo da svaki glas bude prebrojan, da se svaki glas čuje. Dakle, večeras nećete čuti potpredsednicu, ali ćete je čuti sutra", rekao je Ričmond.

07:04 Aljaska zatvorila birališta, glasanje u Americi zvanično završeno

Zatvaranjem birališta na Aljasci završeno je glasanje na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama.

Ostala su još poneka biračka mesta u nekoliko saveznih država u kojima je glasanje produženo zbog tehničkih problema i lažnih dojava o bombama. 

Pretpostavlja se i da će elektorski glasovi Aljaske pripasti republikanskom kandidatu.  

06:35 Tramp osvojio i DŽordžiju

Donald Tramp osvojio je i DŽordžiju, još jednu od sedam ključnih država za ishod izbora u Sjedinjenim Državama, pokazuju prve projekcije. 

Prethodno je većinu osvojio i u Severnoj Karolini. 

DŽordžija broji 16 elektorskih glasova. 

Za pobedu je potrebno 270 glasova elektora. Tramp je sa DŽordžijom osvojio između 246 i 248 glasova, u ovom trenutku. 

DŽordžija je 2020. godine pripala DŽozefu Bajdenu i demokratama. 

Virdžinija i Havaji pripali Kamali, Nebraska Trampu

Donald Tramp je osvojio Nebrasku i tri elektorska glasa iz ove savezne države, a Kamali Haris je pripala Virdžinija i 13 elektora iz te države.

Kamala Haris je srazmerno broju glasova osvojila jedan elektorski glas u Nebraski, dok je jedan glas u toj državi još uvek nepodeljen. U Nebraski i Mejnu se glasovi elektora dele između kandidata.

U međuvremenu, Kamala je osvojila izbore na Havajima, još jednom mestu gde demokrate tradicionalno pobeđuju. Havaji daju četiri elektora. 

 05:40 Savezna država Vašington pripada Kamali

Kamala Haris pobedila je u Vašingtonu, još jednoj saveznoj državi gde tradicionalno ima većinu, pokazuju prve projekcije. Međutim, slaba je to uteha za trenutnu situaciju demokrata, pošto gube u većini ključnih država, a jedna je već u rukama Donalda Trampa.

Republikanski kandidat osvojio je elektorske glasove u Severnoj Karolini, što mu je praktično bilo neophodno da bi osigurao svoj put do 270 glasova, koliko je potrebno da bi pobedio na izborima. 

05:15 Indikativne brojke iz Pensilvanije

Jedan indikativan podatak da se Kamali Haris i demokratama loše piše i u Pensilvaniji.

U Okrugu Filadelfije, gde je DŽozef Bajden na prethodnim izborima imao podršku od 80 odsto birača, Kamala je nsada osvojila 77,78 glasova. 

Kamala ima dva odsto glasova manje u odnosu na rezultate demokrata od pre četiri godine. 

Poređenja radi, Bajden je Donalda Trampa 2020. pobedio za 1,2 odsto u ovom okrugu.

Čini se da će u Pensilvaniji biti važan svaki glas.

05:04 Značajan pomak među ključnim državama – Severna Karolina ide Trampu

Donald Tramp osvojio je i Severnu Karolinu, jednu od sedam ključnih država koje bi mogle da odluče ishod predsedničkih izbora, pokazuju prve projekcije Njujork tajmsa.

Ova savezna država broji 16 elektora. 

U pitanju je prva kolebljiva država koja je pripala jednom od dva kandidata. 

05:02 Oregon pripao Kamali Haris, Ajdaho u rukama Trampa

Donald Tramp i republikanci uzeli su Ajdaho sa četiri elektora, dok je Oregon, prema prvim projekcijama, pripao Kamali Haris i demokratama. 

05:01 Ted Kruz ostaje senator Teksasa

Republikanski senator Ted Kruz najverovatnije će zadržati senatorsko mesto za Teksas, pošto je sakupio više glasova od Demokratskog kandidata Kolina Olreda.

Prethodno je Demokratska senatorka Elizabet Voren pobedila na izborima za predstavnika američke savezne države Masačusets, dok je nezavisni senator Berni Sanders ponovo izabran za senatora Vermonta.

04:59 Kalifornija ide Kamali Haris

Potpuno očekivano, Kamala Haris je prema prvim projekcijama osvojila Kaliforniju, gde demokrate tradicionalno imaju veliku bazu birača. 

Kalifornija nosi 54 elektorska glasa, najviše među saveznim državama. 

Ova pobeda ne znači mnogo za Kamalu Haris i demokrate ukoliko se stvari za njih ne poprave u ključnim državama, gde Donald Tramp vodi u bar dve kolebljive destinacije na izbornoj mapi – DŽordžiji i Severnoj Karolini.

04:30 Njujork tajms Trampu daje 87 odsto šansi za pobedu

Trenutno, čini se da Njujork tajms prema svojim projekcijama skoro izvesno vidi Donalda Trampa kao pobednika predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama.

Daju mu 87 odsto šansi za pobedu i 300 elektora. Podsetimo, za pobedu je potrebno 270 glasova elektora. 

04:20 Lažne pretnje bombama tokom glasanja u tri ključne države

Na nekoliko mesta u tri američke savezne države – Arizoni, DŽordžiji i Pensilvaniji, u toku glasanja, stigle su pretnje bombama zbog čega su birači bili evakuisani, a glasanje bilo produženo.

Dojave, za koje se ispostavilo da su bile lažne, prijavljene su na biralištima u tri okruga Atlante, sva sa velikim brojem demokratskih glasača, na biralištima i izbornim mestima gde su se brojali glasački listići u Pesilvaniji, kao i na tri biračka mesta u okrugu Navaho u Arizoni.

04:15 Očekivano – Tramp uzeo Ajovu i Kanzas

Donald Tramp osvojio je, očekivano, glasove u saveznim državama Ajova i Kanzas. 

Obe imaju po šest elektora.

04:10 Tramp minimalno vodi u Pensilvaniji

Donald Tramp ima minimalnu prednost i Pensilvaniji, inače kolebljivoj državi, za koju se smatra da može da odluči ishod predsedničkih izbora u SAD.

U Pensilvaniji je moguće osvojiti 19 elektorskih glasova.

Tokom gostovanja u radio emisiji u Filadelfiji, glavnom gradu Pensilvanije, Tramp je pozvao birače da ostanu u redovima za glasanje, tvrdeći da će pobediti na izborima ako pobedi u Pensilvaniji.

"Ako pobedimo u Pensilvaniji, pobedili smo na izborima. Učinićemo ovu zemlju većom nego ikada, ali morate da ostanete u redu", rekao je Tramp. 

04:05 Produženo i glasanje u Arizoni, još jednoj ključnoj državi

Devet biračkih mesta u državi Navaho u okrugu Apač u Arizoni biće otvorena dva sata duže, do 21 sat po lokalnom vremenu, zbog tehničkih problema.

Tu odluku doneo je sudija višeg državnog suda, pošto je indijansko pleme podnelo zahtev za produženje zbog pritužbi na tehničke probleme sa elektronskim biračkim knjigama.

To je dovelo, navodi se, do odbijanja glasača koji su došli na biračka mesta.

Predstavnici Navaho nacije saopštili su da na biralištima nema dovoljno glasačkih listića za sve birače i da su zabrinuti da bi ljudi mogli da odu sa biračkih mesta i ne vrate se više da glasaju.

04:01 Trampu Misisipi, Harisovoj Kolorado

Donald Tramp osvojio je Misisipi, a Kamala Haris Kolorado, pokazale su prve projekcije rezultata u ovim saveznim državama.

Misisipi ima šest elektora, a Kolorado broji 10 elektora. 

04:00 Montana i Juta u Trampovim rukama

Juta i Montana ide u ruke Donalda Trampa. Republikanski kandidat tako je dobio još 10 elektorskih mesta. Šest u Juti i četiri u Montani.

03:29 Tramp blizu pobede u dve kolebljive države

Mogu se videti i prve naznake rezultata izbora. Donald Tramp se sa trenutnim vođstvom u dve ključne države – DŽordžiji i Severnoj Karolini – profilisao kao favorit za izbornu pobedu. 

U slučaju da Tramp dobije Severnu Karolinu i DŽordžiju, Kamali preostaje da dobije i Mičigen i Pensilvaniju i Viskonsin da bi i dalje imala šansi za trijumf. 

03:28 Njujork tajms: Tramp bliži pobedi

Prema procenama Njujork tajmsa na osnovu trenutnih rezultata i projekcija, Donald Tramp ima veće šanse za pobedu.

Procenjeno je da je Tramp osvojio 284, a Haris 254 elektorska glasa.

Sa druge strane, procenjeno je da će Harisova imati ukupno više pojedinačnih glasova, ali joj to ne bi donelo pobedu.

03:25 Foks njuz: Tramp 195, Kamala 113 glasova elektora

Republikanski kandidat Donald Tramp trenutno vodi protiv kandidata demokratske stranke Kamale Haris na predsedničkim izborima u SAD, a poslednje projekcije Foks njuza pokazuju da je sakupio 195 elektorskih glasova, dok je Haris sakupila 113.

Prema tim projekcijama, Trampu su pripali Alabama, Arkanzas, Florida, Indijana, Kanzas, Kentaki, Luizijana, Mizuri, Misisispi, Severna Dakora, Nebraska Distrikt 1, Nebraska Distrikt 3, Ohajo, Oklahoma, Južna Karolina, Južna Dakota, Tenesi, Teksas, Zapadna Virdžinija i Vajoming.

Haris je dobila Kolorado, Konektikat, Distrikt Kolumbijum Delaver, Ilinois, Masačusets, Merilend, Mejn Distrikt 1, Nju DŽersi, Njujork, Roud Ajlend i Vermont. U glasovima takođe vodi Tramp - dosad je osvojio 28,8 miliona, a Haris 25,7 miliona glasova.

03:19 Kamali Ilinois, Trampu Ohajo

Donald Tramp je i treći put osvojio Ohajo, pobedivši demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris u ovoj državi i osvojivši 17 elektorskih glasova.

Kamala je osvojila Ilinois, sa 19 elektorskih glasova. 

03:16 Pokušaj legalizacije marihuane na Floridi nije uspeo

Pokušaj da se glasanjem legalizuje rekreativna upotreba marihuane na Floridi nije uspeo, preneli su američki mediji.

Uprkos podršci koja je došla i od Demokratske stranke na Floridi, i od bivšeg predsednika Donalda Trampa, Amandman 3, kojim je trebalo da se legalizuje rekreativna upotreba i proizvodnja marihuane u toj državi, nije dobio 60 odsto podrške birača koliko je potrebno za usvajanje ustavnog amandmana. 

02:47 Tramp očekivano dobio Teksas

Donald Tramp, očekivano, dobio je i Teksas, te Severnu i Južnu Dakotu. 

Teksas je još jedna država sa velikim brojem elektora, dok Severna Dakota i Južna Dakota imaju po tri elektora. 

Tramp je dobio i Luizijanu i Vajoming, a Njujork je pripao Kamali Haris. 

Njujork ima 28 elektora, Luizijana osam, a Vajoming tri. 

02:31 Kamala dobila Delaver i Nju DŽerzi

Kamala Haris dobila je elektorske glasove u Delaveru i Nju DŽerziju, pokazuju prve procene. 

Delaver ima tri elektora, ali Nju DŽerzi ima 14. Ipak, reč je o državama tradicionalno nakloljenim demokratama. 

02:30 Tramp dobio Arkanzas

Donald Tramp je dobio i Arkanzas, koji ima šest elektora.

Pobeda u ovoj državi bila je očekivana za republikance.

01:53 Tramp dobio Floridu, Kamala Masačusets

Kamala Haris dobija Masačusets sa 11 elektora, Merilend sa 10 i Distrikt Kolumbije sa tri. Dobila je i Konetikat sa sedam, te Rod Ajlend sa četiri elektora.

Tramp je osvojio Alabamu sa devet elektora, Tenesi sa 11, Misuri sa 10 i Oklahomu sa sedam elektora.

Takođe, osvojio je 30 elektora u Floridi, kao i u Južnoj Karolini, koja broji devet elektora. 

01:49 Trka za Senat – Berni Sanders blizu pobede u Vermontu

Berni Sanders tradicionalno je blizu pobede za mesto senatora u Vermontu. 

Na tom mestu je od 2007. godine.

Iako nije kandidat demokrata, često je saglasan sa stavovima ove stranke. 

01:31 Tramp osvojio i Zapadnu Virdžiniju

Donald Tramp osvojiće i Zapadnu Virdžiniju, pokazuju projekcije Si-En-En-a.

Ova savezna država nosi četiri elektorska glasa, a 2020. je u Zapadnoj Virdžiniji takođe slavio republikanski kandidat.

Takođe, republikanski guverner DŽim DŽastis pobedio je u trci za Senat, tako da su demokrate izgubile senatora u Zapadnoj Virdžiniji. 

01:09 Prve projekcije – Tramp pobedio u Kentakiju i Indijani, Kamala u Vermontu

Donald Tramp, kako se i pretpostavljalo, pobedio je u Kentakiju i Indijani, prve su projekcije rezultata u ovim saveznim državama. 

Kentaki ima osam elektorskih glasova, a Indijana 11,a za pobedu na izborima potrebno je najmanje 270 glasova elektora. Indijana ima 11 glasova. 

Kamala Haris osvojila je Vermont i tri elektorska glasa u ovoj saveznoj državi. 

01:08 Zatvorena su birališta u DŽordžiji, jednoj od ključnih država

Glasanje je završeno u šest država, uključujući DŽordžiju, jednu od kolebljivih, za koje se očekuje da će uticati na pobednika predsedničkih izbora.

Birališta su zatvorena i u Južnoj Karolini, koja je tradicionalno republikanska, Vermontu, koja je tradicionalno demokratska i Virdžiniji, za koju se očekuju da bi većinski trebalo da bude za Kamalu Haris. 

Birališta koja su prethodno ostala otvorena u Kentakiju i Indijani su takođe zatvorena.

00:44 Ko dobija izbore – 72 odsto Amerikanaca nezadovoljno stanjem, 64 odsto veruje u budućnost

Oprečni rezultati istraživanja javnog mnenja pred izborni dan u SAD. Čak 72 odsto birača izrazito je nezadovoljno stanjem u zemlji, dok su dve trećine ekonomiju ocenile kao lošu ili slabu.

Sa takvim brojkama ni jedna vladajuća stranka, bar do sada, nije odnela pobedu na predsedničkikm izborima.

Ipak, čak dve trećine ispitanika smatraju da su "najbolji dani pred njima", što predstavlja proiličan udarac za kampanju Donalda Trampa, koja je stanje u zemlji opisivala kao očajno, a Ameriku ugroženu nekontrolisanom najezdom imigranata.

Pojedine izlazne ankete su pokazale da su Amerikancima na ovim izborima najvažanija pitanja demokratije i ekonomije, a da zatim slede teme poput abortusa, imigracije i spoljne politike. 

Pet najvažnijih tema: 

1. Demokratija 35 odsto

2. Ekonomija 31 odsto

3. Abortus 14 odsto

4. Imigracija 11 odsto

5. Spoljna politika 4 odsto

00:33 Kolebljive države – koja su ključna mesta

Istorijski, većina država je tradicionalno opredeljena za jednu od stranaka, pa se kampanja fokusira na nekoliko kolebljivih država (swing states), gde ishod glasanja nije očekivan.

Za razliku od, na primer, Kalifornije, gde obično pobeđuju demokrate, ili Teksasa, koji je uobičajeno republikanski, kolebljive države menjaju raspoloženje i mogu preći sa jedne strane na drugu.

Na izborima 2024. godine, ključne kolebljive destinacije na izbornoj mapi su Arizona, DŽordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.

Moguće je i da još neka od 50 saveznih država promeni stranu i stranačku boju, ali ankete govore da su izbori u ovih sedam najneizvesniji.

Lista ključnih država sa brojevima elektora: 

1. Pensilvanija – 19 elektora

2. DŽordžija – 16 elektora 

3. Severna Karolina – 16 elektora

4. Mičigen – 15 elektora

5. Arizona – 11 elektora

6. Viskonsin – 10 elektora

7. Nevada – 6 elektora

00:17 Tramp čuo za "krađu glasova u Filadelfiji", ubrzo demantovan

Donald Tramp je na platformi Social Truth objavio da se "puno priča o varanju na biračkim mestima u Filadelfiji i da zbog toga "stižu čuvari zakona".

Brzo je stigao demanti od komesara grada Filadelfije Seta Blustina, koji je rekao da u ovoj tvrdnji "apsolutno nema istine".

"U pitanju su dezinformacije. Glasanje u Filadelfiji bilo je bezbedno i proteklo je u najboljem redu", rekao je Blustina. 

00:11 Veći deo Indijane i Kentakija glasao

Većina birališta u delovima Indijane i Kentakija su zatvorena, a glasanje se uskoro završava u još šest država, uključujući DŽordžiju, jednu od kolebljivih država koje bi mogle da odluče ishod izbora.

Čini se da je izlaznost u ovim saveznim državama velika.

Indijana i Kentaki tradicionalno su naklonjene republikancima. 

00:06 Okrug Kambrija, kvar na glasačkim mašinama i lavina teorija zavere

Tehnički problemi u okrugu Kambrija u Pensilvaniji izazvali su početne probleme glasačima u toj državi, jer mašine nisu mogle da skeniraju listiće. Kambrija se nalazi u sredini ove države i u njoj živi oko 130.000 stanovnika.

Najvažniji gradići su Ebensboro i DŽonstaun, u kojem je svojevremeno Brus Springstin radio kao građevinski radnik. U tom okrugu su dva koledža - Sent Frensis u Loretu i Maunt Aloišijus u Kresonu.

Okrug Kambrija, još od sudara starijeg DŽordža Buša i Majkla Dukakisa 1988. godine, važi za prorepublikanski deo Pensilvanije, koji ponekada glasa i za demokrate.

Kvar na softveru glasačkih mašina, koji je u međuvremenu otklonjen, pokrenuo je lavinu teorija zavere, na kojima već mesecima insistira izborni štab Donalda Trampa.

Glasači koji su na biračka mesta stigli pre nego što je kvar otklonjen, a listiće su pohranili u posebne kutije. Ti glasovi će biti naknadno prebrojani.

00:00 Problemi sa softverom u Pensilvaniji – produženo glasanje

Vreme za glasanje produženo je u okrugu Kambrija u Pensilvaniji pošto je "softverski kvar" otežao glasačima skeniranje glasačkih listića. 

Izborni zvaničnici u okrugu naglašavaju da "kvar ne bi trebalo da obeshrabri birače od glasanja na njihovim biračkim mestima". 

Tim Tramp protiv tima Haris – koga podržavaju američki sportisti

Kao i mnogo puta do sada, sportisti u Sjedinjenim Državama bili su aktivni pred predsedničke izbore, koristeći svoju popularnost da iskažu podršku jednom od dva kandidata.

Svesni njihovog uticaja, Donald Tramp i Kamala Haris oberučke su prihvatili podršku, uključivši neke od njih u svoje kampanje.

Ankete i kladionice – između neizvesne borbe i sigurne Trampove pobede

Nacionalne ankete preddviđaju tesnu borbu za svaki glas u nekoliko kolebljivih država, dok su kladionice nakloljenije Donaldu Trampu.

Kamala Haris je u prvim nedeljama svoje kampanje zabeležila uspon u anketama, ostvarivši prednost od gotovo četiri procentna poena do kraja avgusta. Rezultati istraživanja su bili relativno stabilni u septembru i početkom oktobra, ali su u poslednjih nekoliko nedelja postali tesniji.

Iako su nacionalne ankete koristan vodič o tome koliko je kandidat popularan širom zemlje, one nisu najbolji način da se predvidi izborni rezultat, upravo zbog institucije Elektorskog koledža i disproporcije između ukupnih i glasova elektora. 

Trenutno su rezultati anketa u "kolebljivim" državama toliko tesni da je nemoguće znati ko je zaista u prednosti, analizirajući proseke u anketama.

Ipak primećuju se da su u Arizoni, DŽordžiji, Nevadi i Severnoj Karolini, gde je vođstvo nekoliko puta prelazilo iz ruke u ruku, ankete pokazale rast podrške Trampu.

U tri druge države – Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu – Harisova je vodila od početka avgusta, ponekad za dva ili tri poena, ali su rezultati anketa postali znatno neizvesniji, a Tramp sada ima veoma malu prednost u Pensilvaniji.

Sa druge strane, kladionice predviđaju da republikanski kandidat ima 65 odsto šansi za pobedu, a predstavnica Demokratske stranke 35. 

Dve vizije Amerike

Donald Tramp i Kamala Haris su Amerikancima obećavali različite vizije Sjedinjenih Država, počevši od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava, do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete.

Harisova u spoljnoj politici načelno sledi Bajdenov pristup – održavanje globalnih saveza, posebno u NATO-u, kao i jasna podrška Ukrajini u ratu sa Rusijom i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku.

Sa druge strane, Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz Alijanse, a čak je nagovestio da bi se mogao povući i iz drugih saveza. Više puta je isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik Amerike u protekle, skoro, četiri godine.

Kamala je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Obavezala se i da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Donekle podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.

Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove. Bio je kritičan i prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije.

Harisova je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama. Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na ssaveznom nivou.

Kandidatkinja demokrata je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, a Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike. Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD, a u završnoj kampanji rekao je da će Meksiku uvesti carinske tarife od 25 odsto ako ne spreče ulazak migranata. 

Glasa se i za Kongres – ceo Predstavnički dom i trećina Senata

Glasa se i za članove Kongresa, ključnog tela u donošenju zakona. Bira se kompletan sastav Predstavnikog doma (Donji dom Kongresa) i trećina senatora Gornjeg doma (Senata). Ukupno 435 kongresmena i 33 senatora.

Mandat kongresmena je oročen na dve, a senatora na šest godina.

Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom u kom se predlažu planovi potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Dva doma američke skupštine (Kongres) donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja upravlja bilo kojim delom zakonodavne vlasti nije saglasna sa potezim predsednika. 

Šef država takođe ima legislativnu moć, pored izvršne vlasti, ali je shodno odredbama Ustava, dužan da sarađuje sa Kongresom. U ovom trouglo, ipak, daleko je najmoćnija figura u američkom političkom sistemu. 

Rano i glasanje putem pošte

Više od 82 miliona Amerikanaca do utorka već je biralo između dva kandidata na ranom ili glasanju poštom, što je više od polovine ukupnog broja glasača (oko 154,5 miliiona) koji su izašli na prethodne predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama.

Rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji među Amerikancima.

U DŽordžiji već je glasalo više od četiri miliona birača, što je gotovo 80 odsto onih koji su glasali pre četiri godine.

Iznad 80 odsto je onih koji su glasali i u Severnoj Karolini, poredeći brojke u odnosu na prošle izbore.

Budući da su na tekućim izborima ranije i glasanje poštom izuzetno popularni, moglo bi da se oduži objavljivanje rezultata, zato što u državama brojanje počinje po zatvaranju birališta, što je slučaj i sa Pensilvanijom, ključnoj među kolebeljivim državama.

Elektorski koledž – kako se bira predsednik SAD

Izborni sistem SAD prepoznaje instituciju Elektorskog koledža, svojevrsnog izbornog kolegijuma koji formalno bira predsednika na osnovu glasova građana u određenoj saveznoj državi.

Novi sastav Kongresa, čiji mandat počinje u januaru, potvrđuje elektosrske glasove i zvanično proglašava pobednika.

Stoga, predsednik i potpredsednik u Americi se ne biraju neposredno, već posredstvom delegata (elektora). Građani glasaju za elektore u matičnoj državi, koji se potom sastaju u prestonicama saveznih država i uglavnom potvrđuju glas naroda.

Američki građanin tako poručuje predstavnicima svoje savezne države za koga bi trebalo da glasaju.

Elektori imaju nepisanu obavezu da poštuju volju građana, ali se događalo da su pojedini elektori kroz istoriju kršili pravilo, iako takvi presedani nikada nisu uticali na sam ishod izbora.

Pobednik je kandidat koji osvoji 270 elektorskih glasova, od ukupno 538. Njih 435 su članovi Predstavničkog doma, 100 ih je iz Senata i tri iz Distrikta Kolumbija i Vašingtona.

Savezne države imaju određeni broj elektorskih glasova, proporcionalan broju njenih članova u Kongresu – kongresmena i senatora. Donji prag su dva senatora i jedan kongresmen iz svake savezne države.

Kandidat koji dobije većinu glasova u određenoj državi obično osvaja sve elektorske glasove te države, osim u slučaju Mejna i Nebraske, gde elektori mogu biti podeljeni.

Predsednik, tako, može da postane i neko ko dobije manje glasova ukupno, što se dogodilo 2016, kada je Tramp pobedio Hilari Klinton. Bliža istorija američkih izbora pamti i takvu pobedu DŽordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000.

Ako nijedan kandidat ne osvoji potrebnih 270 elektorskih glasova, Predstavnički dom bira predsednika među tri kandidata sa najviše elektorskih glasova. To se dogodilo dva puta. Najpre je 1800. godine tako izabran Tomas DŽeferson, a potom i 1824, kada je između četiri kandidata izabran DŽon Kvinsi Adams, koji je i inače osvojio više glasova od ostalih.

Kritičari Elektorskog koledža ukazuju tvrde da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice kažu da se na taj način štite male savezne države, ali i geografski velike koje imaju mali broj stanovnika.

Kamala Haris – kec iz rukava demokrata

Iako je dugo u politici, a bila je savezna senatorka i aktuelna je potpredsednica Sjedinjenih Država, Kamala Haris do pre par meseci nije bila ime koje Amerikanci lako prepoznaju.

Kada je u julu DŽozef Bajden odustao od kandidature i predložio da ga zameni Harisova, najveći posao njene kampanje bio je da je birači upoznaju.

Kamala ima 60 godina. Rođena je 20. oktobra 1964. u Ouklandu, u Kaliforniji.

Njena majka bila je naučnica poreklom iz Indije, a otac profesor ekonomije sa Jamajke. Zbog toga se smatra pripadnicom i azijskoameričke i afroameričke manjine.

Diplomirala je pravo na Univerzitetu Hauard i Pravnom koledžu Univerziteta Kalifornije u Hejstingsu.

Karijeru je započela kao zamenica okružnog tužioca u okrugu Alameda, a 2003. postala je okružni tužilac San Franciska. Godine 2010, izabrana je za državnog tužioca Kalifornije, postavši prva žena i prva osoba afroameričkog i azijskog porekla na toj poziciji. Reizabrana je 2014. 

Bila je mlađa senatorka Kalifornije od 2017. do 2021, postavši tek druga Afroamerikanka na toj funkciji. Tokom mandata se zalagala za zdrastvene, imigracione i poreske reforme, ali i zabranu upotrebe jurišnog oružja. Pažnju na sebe skrenula je kada je u Senatu tokom saslušanja ispitivala Trampovog zvaničnika optuženog za seksualno zlostavljanje.

Potpredsednica je od 2021, a na aktuelnim izborima je najpre je bila jedna od kandidatkinja za nominaciju Demokratske stranke. Odustala je pre primarnih izbora, a aktivirala se kada se Bajden povukao iz izborne trke.

Donald Tramp – bogati šegrt koji je uzdrmao Ameriku

Donald DŽon Tramp ima 78 godina. Rođen je 14. juna 1946. u Njujorku. Uz DŽozefa Bajdena, najstariji je predsednik Sjedinjenih Država.

Trampov otac, Fred, bio je uspešan trgovac nekretninama, što je i Donalda navelo da se uključi u porodični biznis.

Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu Pensilvanije 1968, a tokom sedamdesetih je preuzeo porodičnu kompaniju i proširio poslovanje kupovinama luksuznih nekretnina na Menhetnu, poput Tramp kule.

Popularnost je stekao tokom devedesetih, a medijski je zapažen i kao producent i voditelj rijaliti šoua "Šegrt", koji se emitovao od 2004. do 2015. godine.

Kao kandidat Republikanske stranke, izabran je za 45. predsednika SAD 2016, pobedivši Hilari Klinton. U mandatu je sprovodio politiku "Amerika na prvom mestu", fokusirajući se na trgovinske sporazume i imigracionu reformu.

Tramp je 2020. izgubio na izborima od DŽozefa Bajdena, ali nije priznao poraz i odbio je da dođe na inauguraciju naslednika, suprotno običajima. Štaviše, sudi mu se za navodno podsticanje nemira u Vašingtonu 6. januara 2021, kao i za nepoštovanje Ustava i izbornih zakona, nedolično ponašanje i seksualno uznemiravanje. 

Iako se verovalo da je njegova karijera okončana odlaskom iz Bele kuće, Tramp se vratio u trku i bez većih problema osvojio republikansku nominaciju za predstojeće izbore.

Aktuelu kampanju obeležio je atentat 13. jula u Pensilvaniji, kada je jedan posetilac skupa ubijen, a Tramp lakše ranjen, dok je policija ubila atentatora. Sumnja se da je još jedan takav napad u poslednjem trenutku sprečen u septembru, u Teksasu.

Oženjen je Melanijom i ima petoro dece iz tri braka.

Birači u Sjedinjenim Američkim Državama na biralištima glasaju za 47. predsednika zemlje. Izbor je između dosadašnje potpredsednice i kandidatkinje demokrata Kamale Haris i bivšeg šefa države i republikanskog predstavnika Donalda Trampa.

Harisova i Tramp nude potpuno različite vizije Amerike, što se ogleda u njihovom odnosu prema ekonomiji, spoljnoj politici, budućnosti američke demokratije, migrantima i pitanju abortusa.

Tramp je dobio podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja DŽej Di Vensa.

Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću pošto se aktuelni predsednik DŽozef Bajden povukao iz trke. Za svog potpredsednika odabrala je guvernera Minesote Tima Volca.

Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu i ne pre nego što se birališta zvanično ne zatvore.

Birališta su otvarena od šest do osam časova ujutru prema lokalnom vremenu u zavisnosti od vremenske zone i zatvaraju se od 18 sati do 21 čas.

Uobičajeno je da se pobednik proglašava u noći izbora, ali je na prethodnim izborima 2020. bilo potrebno više dana da se prebroje svi glasovi.

Izborni sistem SAD prepoznaje instituciju Elektorskog koledža, svojevrsnog izbornog kolegijuma koji formalno bira predsednika na osnovu glasova građana u određenoj saveznoj državi.

Broj elektora (delegata) uglavnom je srazmeran broju stanovnika određene države i kandidat sa najviše glasova nosi sve elektore u svim državama, osim u slučaju Mejna i Nebraske. Elektora ima 538, a pobednik je kandidat koji osvoji najmanje 270 elektorskih glasova. 

Saveznih država je 50, ali većina uglavnom glasa za istu partiju. Istorija američkih predsedničkih izbora ukazuje da je tek nekoliko kolebljivih (swing state) država u kojima ima neodlučnih na čiju će stranu preći.

Glasovi dobijeni u njima ključni su za izborni trijumf, a na 60. predsedničkim izborima u Americi ih ima sedam – Nevada, Arizona, DŽordžija, Severna Karolina, Viskonsin, Mičigen i, pre svih, Pensilvanija. 

Pobednik ima četvorogodišnji mandat u Beloj kući, počeveši od polaganja zakletve 20. januara 2025. godine, da upravlja Amerikom kod kuće i u svetu, shodno odredbama Ustava i kroz saradnju sa Kongresom.

Glasa se i za članove Kongresa, ključnog tela u donošenju zakona. Bira se kompletan sastav Predstavnikog doma (Donji dom Kongresa) i trećina senatora Gornjeg doma (Senata). Ukupno 435 kongresmena i 35 senatora.

(RTS, N1, agencije)