Посланик ЦДУ у Бундестагу Петер Бајер: Проширење није међу првих пет приоритета ЕУ, а није ни међу главним приоритетима Немачке. Пројекат „Јадар“ је добар пројекат, количина и квалитет литијума у Србији су значајни

 Проширење ЕУ тренутно није међу првих пет приоритета Уније, а није ни међу главним приоритетима моје владе, изјавио је за Демостат Петер Бајер, посланик владајуће ЦДУ у Бундестагу и известилац Одбора за спољне послове за Западни Балкан.

"Још од Солунске декларације из 2003. године, а то је било пре 23 године, Европска унија је дала обећање о европској перспективи региона. Када је реч о кредибилитету, Европска унија мора више да допринесе сопственој веродостојности. Исто тако треба признати да су многа друштва и државе у региону, укључујући Србију, прешла дуг пут. Много тога је урађено. Да ли је довољно? Није. Зато је ово и позив на додатну акцију - како за владе, тако и за цивилно друштво и грађане, али и за Брисел, Париз и Берлин“, рекао је Петер Бајер у подкасту “Пола сата Демостата.”

На питање Демостата да ли је проширење важно за стабилност нашег региона, али и Европске уније одговара да се по том питању ништа није променило „можда чак напротив - то је данас још важније за стабилност и интеграцију целе Европе. Чак и ако Европску унију посматрамо не само као клуб од 27 држава чланица, већ географски - никада није било важније да све земље, а посебно Србија као кључна и највећа земља у региону, и по броју становника и по територији, озбиљно схвате процес приступања Европској унији“.

Наглашава да „постоји много других фактора, сила и актера који покушавају да остваре свој утицај у региону. Ако погледамо Русију и њен агресорски рат против Украјине, или Кину - они располажу огромним финансијским средствима и користе свој утицај кроз пројекте, инфраструктуру, али и политику. То је нешто што ми у Европи не би требало да прихватимо, и зато се води много дискусија о томе како унапредити приступ европској интеграцији и како је убрзати.“

„Из моје перспективе, као немачког грађанина и парламентарца, говорећи о интересима и вредностима, уверен сам да су европске вредности и стандарди далеко бољи за грађане Србије и других земаља региона него они које нуде поменуте државе“, објашњава он.

Бајер констатује да се аспект безбедности значајно променио у последњих 10 до 20 година, не само укључивањем великог броја спољних актера (Русија, Кина, неке арапске земље и Турска), већ и новим облицима хибридног ратовања „пропаганда и дезинформације, које су широко распрострањене у региону и против тога морамо да се боримо.“

Нема убрзаног проширења

На питање да ли је реално проширење до краја мандата ове Европске комисије одговара да је „то одувек било тешко питање и да је „увек био опрезан када је реч о постављању рокова када ће нека земља постати чланица, јер то није озбиљан приступ“.

„Када говоримо о озбиљном приступу, ништа се није променило у односу на оно што се раније често називало принципом „регате“. Свака земља која жели да постане чланица Европске уније треба да се процењује на основу сопствених резултата. Да ли је испунила критеријуме - правне тековине ЕУ (ацqуис), Копенхашке критеријуме и потребне реформе. То је оно што је кључно“, наводи Бајер.

Због рата у Украјини појавила се одређена доза претеране мотивације да се Украјина убрзано интегрише у ЕУ, али због сложености целог процеса „не може постојати убрзана процедура за улазак у Европску унију

Због рата у Украјини појавила се одређена доза претеране мотивације да се Украјина убрзано интегрише у ЕУ, али због сложености целог процеса „не може постојати убрзана процедура за улазак у Европску унију“, рекао је Бајер и додао да је испуњавање критеријума за достизање европских стандарда како у интересу ЕУ, тако и земаља кандидата.

„Оно што сам раније чуо била је забринутост у земљама Западног Балкана - да се осећају неправедно третирано, јер се стиче утисак да Украјина иде убрзаним путем. Наравно, ја нисам једини који доноси одлуке, али мој став је јасан: нема убрзаног процеса ни за Украјину, ни за Молдавију, ни за Грузију, нити за било коју другу земљу“, истиче Бајер.

О двојслојном чланству

Иако подржава идеју „фазног приступа ка пуноправном чланству“ сматра да то мора бити паметно осмишљено без „бирања онога што одговара и без слепе улице без краја“, постављајући питање „да ли је паметно понудити пуноправно чланство тек на самом крају процеса, када су сви услови већ испуњени, а током процеса готово ништа или врло мало?“

Оцењује да се „ситуација мења, постоји много утицаја и много идеја о новим приступима. Због тога се говори о фазном приступу, постепеном чланству, придруженом чланству.“

„Видели смо да су премијер Албаније Еди Рама и председник Србије Александар Вучић недавно заједно писали текст на ту тему, уз различите реакције, од подршке до критике. Могу да разумем њихову намеру. Они су чак предложили да можда није неопходно одмах имати право вета,“ наводи као један од примера предлога.

Желим да упозорим на једну ствар: Постоје људи у Европи који сматрају да би требало стати на придруженом чланству, без пуноправног чланства на крају, да ЕУ великодушно понуди само делимично чланство кандидатима

Каже да се говори о приступу јединственом тржишту али „не може се све свести само на економију. Не може се добити приступ тржишту, а занемарити све остало. Зато многи данас размишљају како да пронађу начин да се процес учини привлачнијим и мотивишући за грађане. Како повећати подршку за европске интеграције у друштвима? Како учинити процес атрактивнијим?“

„Желим да упозорим на једну ствар: Постоје људи у Европи који сматрају да би требало стати на придруженом чланству, без пуноправног чланства на крају, да ЕУ великодушно понуди само делимично чланство кандидатима. То би било издаја - и то издаја нас самих. Поново подсећам на Солун 2003. године. Тада смо обећали европску перспективу и то обећање мора остати важеће“, истиче Бајер.

О унутрашњим реформама ЕУ и проширењу

На питање, да ли је проширење могуће пре унутрашњих реформи, каже да су Европској унији хитно потребне реформе и да је потребно више одлучивања квалификованом већином, јер се „не сме дозволити да једна држава, била велика или мала, блокира све“.

Ове промене сматра неопходним „како бисмо могли да напредујемо“ и да за њих постоји већина у Европској унији. Додаје да „Брисел није нека апстрактна администрација - то су престонице и владе 27 држава чланица. Зато реформе морају долазити и из тих престоница, да би се спровеле у Бриселу и Европској комисији“.

Али треба бити искрен: Проширење ЕУ тренутно није међу првих пет приоритета Уније. Није ни међу главним приоритетима моје владе

Не мисли да је проширење могуће само уз реформу ЕУ и додаје да „ако постоји политичка воља, а видели смо да је раније постојала, можемо напредовати и сада. Али треба бити искрен: Проширење ЕУ тренутно није међу првих пет приоритета Уније. Није ни међу главним приоритетима моје владе“

Напомиње да су немачки министар спољних послова Јохан Вадефул и канцелар Фридрих Мерц заинтересовани за Запдни Балкан, али се баве многим другим важнијим темама.

Проширење ЕУ у његовој земљи, као и у многим другим није популарно, тако да у разговорима са грађанима мора додатно да објашњава зашто је боље да Србија и друге земље буду унутар ЕУ, а не ван ње.

О заједници српских општина

Када је реч о формирању Заједнице српских општина и њеном утицају на безбедност Срба који живе на том простору, Бајер истиче да се већ годинама залаже за њено формирање и да је разочаран зашто то није урађено до сада.

Сматра да би „формирање Заједнице значајно унапредило безбедност, не само за Србе, већ за све који тамо живе“, али додаје да, иако на северу постоји српска већина да је „ово питање шире стабилности“.

„То је нешто на шта су и наши амерички партнери, али и ми у Берлину, као и Европска комисија, указивали већ годинама. То мора да се уради. Био би то огроман корак напред и снажан сигнал добре воље - доказ да постоји озбиљна намера да се иде ка стабилности и безбедности у региону. Дакле, то је нешто што мора да буде спроведено,“ рекао је Бајер о значају формирања ЗСО.

Каже да „није важно која је влада у Приштини на власти. До сада нико није испунио ту обавезу. Мислим да у Приштини још увек нису у потпуности схватили да су се сами обавезали на то, и да је то уједно и у њиховом сопственом интересу. Реч је о њиховим грађанима - без обзира на етничку припадност, веру или било шта друго. Разумем да постоје међусобне провокације и да је регион такав да, чини се, нико нема довољно политичке храбрости да донесе праве одлуке и направи искорак напред.“

О значају експлоатације литијума

Коментаришући стављање на листу стратешких пројеката ЕУ пројекат „Јадар“, рекао је да је „важан за Србију, за Европу и за међусобну сарадњу. Земља попут Србије може од тога имати велику корист, али и допринети технолошкој трансформацији целе Европе.“

Сматра да је „то добар пројекат, али мора бити спроведен на прави начин“ иако „постоје и озбиљне забринутости у вези са заштитом животне средине, и то морамо схватити веома озбиљно

Сматра да је „то добар пројекат, али мора бити спроведен на прави начин“ иако „постоје и озбиљне забринутости у вези са заштитом животне средине, и то морамо схватити веома озбиљно. Не бих подржао ниједан начин експлоатације који би загађивао животну средину. Зато апелујем на компаније које управљају рудницима - не само у Јадру, већ и другде - да заштиту животне средине и локалног становништва ставе на прво место. Интереси људи који живе у тим подручјима морају бити заштићени“.

Према његовим информацијама „количина и квалитет литијума у Србији су веома значајни“, а сусрет бившег немачког канцелара Олафа Шолца заједно са представницима ЕУ са председником Србије Александром Вучићем тим поводом указали су на стратешку важност овог пројекта.

Напомиње да је „литијум неопходан, не само за мобилне телефоне и рачунаре, већ и за аутономну вожњу, електрична возила и ширу технолошку и инфраструктурну трансформацију“.

„Морам да признам да сам био изненађен када сам у последњих неколико година видео колико се широм Европе појављују нова налазишта литијума. На северу Европе, у Немачкој - одједном га има свуда, док се раније говорило о ретким минералима и критичним сировинама које, изгледа, и нису толико ретке. Наравно, разумем зашто се тако називају. Кина практично има монопол над тим ресурсима, не само због сопствених налазишта, већ и због концесија у Африци и другим деловима света. Контролишу огроман део светског тржишта“, рекао је саговорник Демостата.

О односима унутар НАТО савеза

Као одговор на питање о односима унутар НАТО савеза, између Европе и САД, каже да „видимо промене унутар НАТО савеза“, да „истовремено, трансатлантски односи више нису исти као раније“, али да „морамо да разумемо да су промене реалност и да их морамо прихватити због сопствене безбедности.“

„Рат у Украјини нас је подсетио да не живимо у трајном миру. Рат се вратио у Европу. Зато Европа мора да учини више. Потребно је развити европску одбрамбену индустрију. Добро је што сада више улажемо у одбрану, али није паметно да свака држава делује сама. Потребно је објединити ресурсе и развијати заједничку европску одбрамбену базу“, сматра Бајер и додаје да „постоје и одређене забринутости у САД да Европа жели да развија сопствену одбрамбену индустрију без Американаца. То није реално, без њих то тренутно није могуће,“ истиче наш саговорник.

Бајер „не верује да ће САД напустити НАТО“ и напомиње да је то више тема у Европи него у Америци. Оцењује да је „стрпљење у Вашингтону према Европи је при крају. Американци су деценијама чекали да Европа преузме већу одговорност. И даље имамо око 36.000 америчких војника стационираних у Немачкој. Користе базе за операције широм света. Дакле, однос је и даље снажан и стабилан“

Закључује да би требало озбиљно „размислити о већој сарадњи земаља Западног Балкана, и оних које су у НАТО-у и оних које нису у сарадњи са Европском унијом. Те земље могу конкретно допринети развоју европске одбране - не само финансијски, већ и кроз знање, производњу и капацитете“.

(Демостат-Н1)