Португалски генерал Раул Куња: Преговори у Рамбујеу су били фарса. НАТО бомбардовање СРЈ било у потпуности противно међународном праву. Незамисливо ми је да Србија призна тзв. Косово

 Некадашњи високи званичник КФОР-а и УНМИК-а, португалски генерал-мајор у пензији Раул Куња (Раул Цунха) тврди да је НАТО бомбардовање СРЈ 1999. било у потпуности противно међународном праву, а да је међународна конференција у Рамбујеу која му је претходила била фарса. Генерал Куњо каже да му је тешко замисливо да би Србија могла да призна независност тзв. Косова. Говорећи о погрому Срба на Косову и Метохији 17. марта 2004. године истиче да је то била несумњива кривица КФОР-а и неспособност УНМИК-а да предузме одлучније кораке у спречавању насиља.

Рамбује. Да, то је била фарса. Оно што су желели био је изговор, и поставили су тај услов да реше питање Косова, тако да би ако Србија одбије, могли да делују. Али, пошто није било резолуције Савета безбедности која би дозволила оно што се десило, по мом мишљењу, то је било незаконито

У разговору за Интернет портал РТС, генерал Куња тврди да је бомбардовање СРЈ 1999. било "потпуно и апсолутно против међународног права", а да је као изговор искоришћено више ултиматума Србији, укључујући и онај током преговора у Рамбујеу.

"На неки начин, са слабим изговором, то је био начин да се наметне политичка воља, у то време Сједињених Држава које су фаворизовале све те неравноправне услове. Наравно, након тога, када је Србија одбила неколико ултиматума представљени су изговори. Посебно на ранијим конференцијама када су САД захтевале да НАТО има потпун приступ и контролу над територијом", каже Куња.

Преговори у Рамбујеу као фарса

Додаје да у том светлу треба посматрати и фијаско преговора у Рамбујеу од 6. фебруара до 23. фебруара 1999. године.

"Рамбује. Да, то је била фарса. Оно што су желели био је изговор, и поставили су тај услов да реше питање Косова, тако да би ако Србија одбије, могли да делују. Али, пошто није било резолуције Савета безбедности која би дозволила оно што се десило, по мом мишљењу, то је било незаконито", сматра Куња.

Додаје да је рат окончан Резолуцијом 1244. Савета безбедности УН у којој је признат суверенитет Србије, али да је НАТО са овом операцијом погазио своје оснивачке принципе.

"То је значило да је НАТО први пут напустио принципе на којима је основан. НАТО је требало да буде одбрамбена организација, а употребљен је да нападне суверенитет једне земље потпуно против принципа који су важили", наглашава Куња.

Одговорност за Мартовски погром

Као неко ко је био инволвиран у рад међународних институција на КиМ, и КФОР и УНМИК, генерал Куња тврди да су за догађаје током Мартовског погрома 2004. најодговорнији припадници КФОР-а зато што се нису понашали у складу са повереним мандатом из Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Посебно француске снаге, Италијани и Немци су највише одговорни. Било је невероватно како је било могуће да су људи који су вршили погром могли да марширају испред њихових штабова, крећући се чак ка споменицима које су требали да бране. У случају Немаца био је застрашујућ начин на који су манастири уништени, а требали су да штите то подручје

"И то је био разлог који је омогућио да се такве ствари догоде. Посебно француске снаге, Италијани и Немци су највише одговорни. Било је невероватно како је било могуће да су људи који су вршили погром могли да марширају испред њихових штабова, крећући се чак ка споменицима које су требали да бране. У случају Немаца био је застрашујућ начин на који су манастири уништени, а требали су да штите то подручје. Они су се једноставно забарикадирали у својим штабовима и пустили да се све догоди. За мене је понашање неких снага КФОР-а било одвратно", каже генерал Куња.

Додаје да се након 17. марта 2004. разматрало "питање правила ангажовања", али да је то суштински био "слаб изговор" за све оно што се тада догодило.

"Дакле, КФОР је потпуно крив, а УНМИК је, на неки начин, радио шта је могао у то време. Али, такође, представник генералног секретара, шеф мисије, није био, да кажемо, најбоља опција у то време. И на неки начин, он је требало да буде чвршћи и требало је да тражи од КФОР-а, или је требало да одреди много јачу позицију међународних власти која није била донета", наглашава Куња.

Најбоља решење за КиМ - широка аутономија 

Португалски генерал аутор је књиге "Косово, нечувено отимање независности" која је своје српско издање имала 2024. године.

Увек сам мислио да је добра опција оно што је било понуђено од стране Србије, а то је аутономија, велика аутономија

Није променио мишљење које је у наслову ове студије и сматра да је најбоље решење питања јужне српске покрајине - широка аутономија у оквиру Србије.

"Увек сам мислио да је добра опција оно што је било понуђено од стране Србије, а то је аутономија, велика аутономија. На пример, та понуда је иста као предлог који је био понуђен, али никада није спроведен у Украјини. Ако погледамо, Мински споразуми су нудили загарантовану аутономију покрајинама Донбаса, републикама Донбаса. И пошто то није у потпуности спроведено, дошло је до рата. У случају Србије и Косова, огромна аутономија било би логично и најбоље решење", сматра Куња.

Такав облик самоуправе на КиМ био би, истиче, много више у складу са међународним правом, али и историјским правима Србије.

"Шта (КиМ) значи за Србију је толико важно да ми је тешко да замислим да Србија уопште може да прихвати ту независност. Наравно, ако би то био случај моје земље, ја то не бих прихватио. И разумем такву позицију. Аутономија је била потпуно исправна, и то је оно што сам увек фаворизовао.

Шта (КиМ) значи за Србију је толико важно да ми је тешко да замислим да Србија уопште може да прихвати ту независност

Чак сам рекао да нема никаквог смисла да постане независна држава. Ако је требало да постане део Албаније, па понекад морамо да се приклонимо таквој опцији, али, да буде независно као друга држава, то не могу да прихватим и са тим се уопште не слажем. То је моје мишљење", истиче португалски генерал у пензији Раул Куња.

Биографија

Генерал Раул Куња Академију војних наука у Португалу завршио је 1977, а затим и низ посебних курсеве за официре специјалних јединица.

Током своје војне каријере био је професор на Институту за високе војне студије, а до 1999. је био високопозициониран у војним структурма ЕУРОЦОРП и ЕУРОФОР.

Током 2000. на Косову и Метохији је у склопу мисије КФОР-а био шеф Дивизије за обуку (Ј-7).

На простор КиМ се враћа 2006, када преузима место војног саветника тадашњег шефа УНМИК-а Јоакима Рикера.

(РТС)