"Politiko": Od Atile Hunskog do Donalda Trampa – duga istorija sukoba papa sa svetskim liderima

 Ne jenjava sukob pape Lava XIV i američkog predsednika Donalda Trampa. Prema izveštajima Politika, ovo nije prva svađa poglavara Rimokatoličke crkve i jednog svetskog lidera. Rimokatolički poglavari kroz istoriju su se sukobljavali sa najvećim liderima sveta među kojima su bili i Atila Hunski, Napoleon Bonaparta, pa čak i Adolf Hitler. Međutim, Tramp je svoje nesuglasice sa Vatikanom započeo još u prethodnom mandatu kada je na čelu bio papa Franja, na čijoj se sahrani i pored svakodnevnih tihih kritika, američki lider ipak pojavio.

Od Atile Hunskog do Donalda Trampa – duga istorija sukoba papa sa svetskim liderima

Svojim prikrivenim prekorima američkog predsednika, papa Lav XIV se pridružio bogatoj istoriji sukoba papa sa najznačajnijim političkim ličnostima iz istorije.

Predsednik SAD Donald Tramp nije bio prvi, a verovatno neće biti ni poslednji.

Sukob između Trampa i pape Lava XIV samo je najnoviji u milenijumskoj tradiciji svetskih lidera koji se sukobljavaju sa poglavarom Rimokatoličke crkve.

Rat u Iranu pridružio se padu Rimskog carstva i Francuskoj revoluciji kao istorijskim tačkama žarišta koje su izazvale sukobe između papa i nekih od najznačajnijih političkih ličnosti civilizacije.

Najnovija razmena oštrih poruka između poglavara Rimokatoličke crkve i predsednika Sjedinjenih Američkih Država izbila je nakon papinih ponovljenih apela za mir.

Papa je, kako prenose mediji, poručio da Bog "ne sluša molitve onih koji vode rat", uz ocenu da su pretnje o "uništenju čitave civilizacije" neprihvatljive.

Tramp je uzvratio rekavši da je papa "slab po pitanju suzbijanja kriminala i loš u spoljnoj politici", dok su članovi njegove administracije insistirali da je sukob na Bliskom istoku "pravedan rat koji se vodi u ime Isusa Hrista".

Iako sukob privlači pažnju, ovo nije novina za Rimokatoličku crkvu, već tradicija papa koji su tokom 2.000 godina ulazili u sukobe sa kancelarima, premijerima, kraljevima, carevima pa čak i "pravim varvarima", piše Politiko.

Lav protiv Biča Božjeg

Prvi papa Lav (440-461) poznat je po svom sukobu sa hunskim vođom Atilom nakon što je opustošio delove Evrope i došao u Italiju kako bi pljačkao gradove na severu poluostrva.

Pije VII (1800-1823)

Rim je tada bio pod slabom kontrolom cara Valentinijana III i smatra se da je bio osuđen na pad, sve dok papa Lav nije poslat da ga zaustavi 452. godine.

Pošto nije imao vojsku, papa je izabrao "diplomatiju i oslonio se na pretnju božjom kaznom", a prema grčkom istoričaru Prisku, Atila je bilo toliko impresioniran da je naredio povlačenje svojih trupa iz Italije u Nemačku gde je kasnije i preminuo.

Francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta je takođe imao burne odnose sa Rimokatoličkom crkvom otkad je napao Italiju, porazio snage koje su branile Papsku državu i proglasio Rimsku republiku.

Papa Pije VI (1775-1799) se tome usprotivio, nakon čega je bio uhapšen i deportovan u francuski grad Valans, gde je nakon nekoliko meseci umro.

Njegov naslednik, Pije VII (1800-1823) je pokušao da postigne dogovor sa Francuskom Republikom i prisustvovao je krunidbi Napoleona u Parizu, međutim, odnosi su se pogoršali kada je odbio da podrži Napoleonovu blokadu Britanije.

Nakon toga je i on uhapšen, a nakon Napoleonovog poraza kod Vaterloa 1815. godine, papa se vratio u Rim.

Tajna diplomatija ili strah od Hitlera

Papa Pije XII (1939-1958) je vladao u jednom od najkomplesnijih perioda moderne istorije.

Pre izbora pregovarao je o sporazumu sa nacističkom Nemačkom, koji je režimu Adolfa Hitlera dao određeni legitimitet, dok je kasnije kritikovan zbog nedovoljno javne osude nacističkih zločina.

Njegovi branioci tvrde da je izbegavao javne izjave kako bi sprovodio tajnu diplomatiju koja je spasila hiljade života, a među potezima koji mu se pripisuju bili su pomoć progonjenim naučnicima i skrivanje Jevreja u verskim institucijama u Rimu.

Papa Pavle VI (1963-1978) je nakon Kubanske krize usvojio politiku dijaloga poznatiju kao Ostpolitik, usmerenu na odnose sa Istočnim blokom, a njegov naslednik Jovan Pavle II (1978-2005) dodatno je ojačao veze sa sovjetskim liderima istovremeno podržavajući pokret Solidarnost u Poljskoj čime je Rimokatolička crkva zadržala globalni uticaj i u ateističkim režimima.

Tramp i papa Franjine tihe kritike

Dok je imao posla sa Trampom tokom njegovog prvog mandata u Beloj kući, neposredni prethodnik pape Lava XIV, papa Franja odlučio se da napada politiku, a ne predsednika.

Pred Trampovu inauguraciju 2017. godine, Franja je izjavio da "osoba koja razmišlja samo o izgradnji zidova, nije hrišćanin".

Međutim, njegov portparol je kasnije naglasio da se papini komentari nisu odnosili na američkog lidera ili njegove planove za izgradnju ogromne barijere na granici SAD i Meksika, već su bili opšte zapažanje.

Taj obrazac se ponavljao tokom celog mandata pape Franje. Papa je zauzeo čvrste stavove protiv Trampove politike, jedan od primera je njegova vatrena odbrana borbe protiv klimatskih promena kada su se SAD povukle iz Pariskog sporazuma, ali je pažljivo izbegavao direktno suočavanje sa glavnim čovekom u Beloj kući.

Fotografija na kojoj se vidi Tramp kako se srećno smeši tokom posete Vatikanu, a papa gleda iznad sebe, sumorno prihvatajući obavezu da bude fin prema američkom predsedniku radi svetskog mira, postala je vizuelna metafora za strategiju.

(Politika-RTS)