"Политико": Фон дер Лајен на мети критика због Блиског истока, Газе и проширења ЕУ

 Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен уочи данашњег обраћања амбасадорима ЕУ, на мети је све гласнијих критика дипломата који тврде да прелази границе својих овлашћења и говори о питањима за која, по њиховом мишљењу, није надлежна.

Девет дипломата, званичника и посланика из различитих делова ЕУ рекли су за бриселски портал Политико да су неке престонице незадовољне начином на који је Фон дер Лајен реаговала на почетак рата на Блиском истоку, дипломатске напоре у вези с Газом и на питање проширења ЕУ.

Дипломате су похвалиле лидерство Фон дер Лајен у вези са Украјином и током пандемије ковида-19. Међутим, када је реч о сложеној политици на Блиском истоку, или о изузетно осетљивом питању проширења ЕУ, тврде да је председница Комисије јавно износила ставове, попут очигледне подршке промени режима у Ирану, који превазилазе заједнички став држава чланица, наводи Политико.

Проблем је у томе што председница излази у јавност с идејама и на неки начин обавезује Европску унију, без претходног консултовања са државама чланицама. Она говори ствари које нису у њеном мандату

"Проблем је у томе што председница излази у јавност с идејама и на неки начин обавезује Европску унију, без претходног консултовања са државама чланицама", рекао је један високи дипломата ЕУ укључен у расправе о спољној политици, који је тражио да остане анониман. "Она говори ствари које нису у њеном мандату", додао је.

Политико додаје да је то разумљиво јер је дипломатија ЕУ спор и мукотрпан процес у којем 27 престоница мора да се усагласи око често врло суздржаног језика како би се објавила заједничка изјава. Али, особа којој су државе чланице повериле задатак да артикулише њихов заједнички став јесте висока представница за спољну политику Каја Калас, која је једном ногом у Комисији, а другом у Савету, додаје се.

Комисија међутим одбацује критике и инсистира да Фон дер Лајен обавља свој посао како треба. Председница показује "политичко лидерство у спољној политици Комисије" у складу с уговорима ЕУ, рекао је портпарол Комисије. "Контакти с другим светским лидерима саставни су део одговорности председнице Фон дер Лајен, било билатерално, мултилатерално или кроз иницијативе које предводи ЕУ, попут догађаја у оквиру Глобал гејтвеја (Глобал Гатеwаy)", велике инвестиционе иницијативе ЕУ уније за подстицање улагања у одрживу инфраструктуру широм света.

Ипак, указује Политико, незадовољство због спољнополитичких ставова Фон дер Лајен биће у позадини годишње конференције амбасадора која је почела данас у Бриселу,"То је тема о којој се шапуће у позадини", рекао је један високи дипломата ЕУ за портал.

Посланици, који за разлику од дипломата, могу јавно да говоре, кажу да напетост између извршне власти ЕУ, Европске службе за спољне послове и Савета расте и да води ка расплету. "Морамо да одлучимо да ли желимо институционалну промену… односно да ли желимо да Комисији дамо више функција у спољној политици", рекао је Начо Санчес Амор, шпански посланик из групе Социјалиста и демократа.

Политико наводи да Савет има један захтев према фон дер Лајен уочи мартовског састанка лидера ЕУ - да националне владе буду укључене у израду Европске безбедносне стратегије, коју Комисија тренутно припрема. Престонице желе да Калас учествује у том процесу, конкретно тако што би била задужена за прикупљање поверљивих процена претњи које ће ући у документ, рекао је високи дипломата.

У међувремену, земље ЕУ ће настојати да одрже процес проширења на правом путу, упркос захлађењу односа између Савета и Комисије. Дипломате су одбациле идеју "обрнутог проширења", која би убрзала чланство Украјине. Уместо тога, сада се ради на томе да наредна три председавања ЕУ буду усмерена на пријем нових чланица, с циљем да преговори са Украјином буду завршени до краја 2027.

Тачно је да су европске престонице пружиле фон дер Лајен велику подршку док је постепено стицала више моћи него било који њен претходник. Али како се њен дипломатски ангажман све више шири, неки у томе виде јасан сигнал упозорења - потребу да се заштите надлежности националних држава, закључује Политико.

(Бета)