Петар Бошковић: Ако Шутановац не буде изабран за амбасадора у САД, спреман сам да се извиним

 „Драган Шутановац још није именван за амбасадора Србије у Вашингтону, али ће, према информацијама којима располажем засигурно бити именован. Чека се крај избора у Америци и да та вест ће бити тада обелодањена“, каже за Данас Петар Бошковић, некадашњи начелник Управе за односе са јавношћу Војске Србије. Ту информацију за сада није потврдило ни Министарство иностраних послова, али ни Шутановац који је одбио да ту вест коментарише за Данас.

Реагујући на спекулације да му се смеши ново намештење, Шутановац је још прошле године то демантовао, наводећи да се он не нуди никоме.

На директно питање октобра прошле године да ли постоји могућност да буде амбасадор у САД, он је рекао: „Па ни то не знам да вам кажем. Да ли би то било добро процените сами. Ја сам слушао разне критике на мој рад. Ја сам свој мандат завршио 2012. године, сад је 2023. Реците ми ко је био бољи министар након што сам био ја“, упитао је Шутановац.

Бивши начелник Управе за односе са јавношћу Војске Србије Петар Бошковић, ипак, каже за Данас да је потврду информације о именовању Шутановца добио из Министарства спољних послова и да не прича напамет. Шутановац је, како каже, конкурисао за позицију амбасадора Србије у САД.

„Из Америке сам добио информацију и фотографије да његов син користи кућу намењену за домара у Вашингтону. Такође, речено ми је и да се само чека крај америчких избора у јануару 2025. године, како би онда Шутановац и званично преузео ову функцију“, каже Бошковић и додаје да је остало још мало времена до избора у САД, па видећемо.

Бошковић ту своју тврдњу поткрепљује и чињеницом да Шутановац још није одговорио на објаве на друштвеним мрежама.

„Познато је да Шутановац одмах реагује на све тврдње на Твитеру (Иксу), а да је реакција овога пута изостала, што потврђује да је тачно оно што говорим. Не реагује и због добијања агремана. Не сме да се изети, јер оног момента када нешто каже у вези са новим намештењем, агреман пада воду. Ја не бих даље од овога ништа говорио, све ће се сазнати брзо“, наводи Бошковић за Данас.

Он додаје да не треба заборавити да је Шутановац био председник Демократске странке.

„Не треба заборавити и да је и он, по свему судећи учествовао у стварању СНС, па је ово вероватно враћање старих дугова“, истиче бивши начелник Управе за односе са јавношћу Војске Србије.

На питање шта ако Шутановац не буде био именован за амбасадора у САД, саговорник Данаса каже да ће се извинити.

„Ја нисам човек који не уме да се извини ако погреши. Али Шутановац мора да докаже да му син не станује у помоћном објекту резиденције амбасадора“, каже Бошковић.

Упркос томе што још нема потврде да ли ће бивши председник ДС отићи за амбасадора у САД, питали смо оне који се разумеју у дипломатију какав би он био представник Србије у најзначајнијој земљи света. Одговор је да би био добар кандидат, ако се планира даљи развој односа са САД и по обиму и по квалитету.

Божиновић: Шутановац би био добар амбасадор у Вашингтону

„Колико је неки будући амбасадор „добар избор“ мери се циљевима који су вам приоритет у будућој држави акредитације. Према оном што је познато о Шутановцу током министарског мандата и касније, он је добар кандидат ако планирате да развијате односе са САД и по обиму и по квалитету. Као политичка и јавна личност свакако је примећен са свога залагања да нам се армија оријентише према НАТО стандардима и процедурама, односно да достигне компатибилност са НАТО, без обзира што нам, званично, циљ није интеграција у НАТО“, каже за Данас бивши амбасадор Милован Божиновић.

Он примећује да се Шутановчеви коментари на актуелне светске кризе недвосмислено могу сврстати у прозападне, што обећава да ће бити прихваћен саговорник у меандрима и инстанцама америчких власти.

„И то је немала предност. Имао је, такође, ту код нас ретку мудрост да се након одласка са власти, не залети у дивљу конфронтацију са новим властима, што га је углавном поштедело таблоидног линчовања и вербалних окршаја који би му данас били хипотека. Све у свему, у нашим околностима, од нереда у нашој запуштеној државној администрацији, до дугорочних политичких опција које се, упркос системски изазиваној непрозирности, ипак разазнају на српском политичком хоризонту, господин Шутановац је добар избор“, оцењује бивши амбасадор.

Поготово, како каже, ако му и држава помогне да брзо по ступању на дужност изгради ауторитет кредибилног и „из прве руке“ обавештеног саговорника.

Ђукић : Шта би напредњаци радили да им није непресушне кадровске базе из ДС-а

Срећко Ђукић, још један бивши амбасадор, пита се, међутим, шта би напредњаци радили да им није непресушне кадровске базе која још извире из велике Демократске странке?

„Када би се на једном месту окупиле „демократе“ у оквиру СНС, могуће да би над осталим превагнули. Изгледа да је тако и са могућим новим амбасадором Србије у Вашингтону, некадашњом перјаницом ДС, доказаним демократом. Невероватно је колико „демократа“ преко ноћи мења боју. Тако и никако другачије биће и када СНС изгуби власт. Каква ће то бити бежанија и „искрено“ страначко пресвлацење? Људи у политици се везу за идеје и речи, сем у Србији“, наводи Ђукић.

Према његовим речима, Београду, након распада СФРЈ, не иде најбоље што се тиче дипломата у Вашингтону.

У великој заједничкој земљи, како каже, која је нестала скоро пре три ипо деценије, тамо никако нису слани случајни људи, него пробрани, врхунски кадар, дуго припреман, што је одговарало држави светском лидеру у несврстаном покрету, држави глобалне спољне политике, међусобног уважавања Београда и Вашингтона.

„Када погледате списак тадашњих амбасадора, видите да су то дипломатске величине и југословенских и америчких амбасадора, врхунски професионалци, затим савезни секретари, или државни секретари, као на пример Будимир Лончар и Лоренс Иглбергер. После СФРЈ, Београд пада на најниже гране у односима са САД, захваљујући и чињеници да ни данас не посвећује дужну пажњу кадровској политици, а посебно избору професионално оспособљених шефова ДКП (дипломатско-конзуларних представништава, прим. нов.)“, оцењује Ђукић.

Додаје и да како се ради, тако се и жање, а то и много кошта.

„Све то функционише као раштимовани ансамбл: амбасадор, генерални конзул, шеф мисије у УН. Ако је негде приватизација и ухлебљење најшире, и на врхунцу, онда је то у данашњој српској страначкој дипломатији која овај народ прескупо кошта“, закључује саговорник Данаса.

Латиновић: Власт воли да преузима кадрове бивше власти

Бранка Латиновић, бивша амбасадорка и потпредседница Форума међународних односа, каже да не жели да се изјашњава о Драгану Шутановцу, јер нема поуздане информације да ли он иде стварно у САД, или не.

„Не би ме изненадило да је та информација тачна.. Након оног што је јавност у Србији имала прилику да види ко нас је и како представљао у огледалу центра међународних односа, а то су несумњиво и даље Уједињене нације у Њујорку, као и Вашингтон, не би ме изненадило да се садашња власт опредила да, у неким случајевима, одустане од слања кадрова СНС на нека од дипломатска места“, наводи Латиновићева.

Садашњи период наших односа са САД је, како каже, изазован како би се коначно учинио тај дуго очекивани напредак, па је потреба и за избором одговарајуће личности, које очигледно нема међу кадром СНС-а.

„Мислим да би то био један од разлога за одлазак личности, изван круга СНС, на тако важно дипломатско места. То што је Шутановац био истакнути члан ДС може бити један од разлога,а познато је да власт воли да преузима кадрове бивше власти. А и неке његове изјаве у јавном простору су га препоручивале“, истиче Латиновићева.

Она додаје да је то још један од доказа да СНС оскудева у кадровима и да им је до сада главна препорука за важна места била подобност, а не квалитет и професионалност.

(Данас)