Izbori u Francuskoj: "Republika u pokretu" stranka predsednika Makrona osvojila 32,2 odsto glasova

Pokret francuskog predsednika Emanuela Makrona osvojio je najveći broj glasova je na parlamentarnim izborima u Francuskoj, preneli su večeras francuski mediji prve procene izlaznih anketa čime su poražene tradicinalne stranke, levica i desnica, koje su se smenjivale na vlasti u Francuskoj oko 60 godina.

Makronov centristički pokret ide ka sigurnom prvom mestu sa velikom većinom osvojenih glasova, posle prvog kruga parlamentarnih izbora u toj zemlji. Prve procene pokazuju da bi Makronova „Republika u pokretu“ mogla da osvoji između 390 i 430 od ukupno 577 mesta u parlamentu, prenosi francuski Mond.

Markonova pokret osnovan je pre samo godinu dana i mnogi kandidati imaju malo ili gotovo nikakvog političkog iskustva.

Prema procenama koje je objavio francuski Mond, Republika u pokretu osvojila je 32,2 odsto glasova, ispred desničarskih Republikanaca sa 21,5 odsto i ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta sa 14 odsto glasova.

Sledi radikalna levica sa 11 odsto, pa socijalisti, do skora na vlasti, 10,2 odsto glasova, rezultati su ankete instituta za istraživanje javnog mnjenja Ipsos-Sopra Steria.

Komunistička partija je na šestom mestu sa tri odsto glasova kao i ekološka stranka Pokret zelenih koji je, prema izlaznim anketama, osvojio oko tri odsto.

Republika u pokretu je takodje osvojila najviše glasova Francuza koji žive u inostranstvu, naveo je Mond.

Agencija Frans je javila da bi Makronova stranka mogla da osvoji apsolutnu većinu u parlamentu od 577 mesta.

Procenjuje se da bi Republika u pokretu mogla da osvoji oko 400 mesta posle drugog kruga zakazanog za 18. jun, što je daleko više od 289 koliko je neophodno za parlamentarnu većinu.

Izbore je obeležio slab odziv birača, oko 50 odsto.

Razočarane i desnica i levica

Potpredsednik Nacionalnog fornta Florijan Filipo izjavio je večeras da su prve procene razočaravajuće za tu stranku i pozvao pristalice ekstremne desnice da u drugom krugu izađu u većem broju.

Razočarenje u prve procene izrazila je desnica. Generalni skeretar Republikanaca Bernar Akoaje ocenio je da su rezultati "razočaravajući za desničarsku porodicu", dok su socijalisti priznali da su zabeležili jedan od najlošijih rezultata.

Pariz -- U Francuskoj je danas do 17h glasalo 40,75 odsto birača u prvom krugu parlamentarnih izbora, prenela je televizija BFMTV.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je odziv birača od 8h do 17h bio 40,75 odsto što je manji odziv u odnosu na parlamentarne izbore 2012. kada je do 17h glasalo 48,1 odsto Francuza.

Biračka mesta otvorena su jutros u 8h, a biće zatvorena večeras u 20h, posle čega se ubrzo očekuju prve izlazne ankete sa biračkih mesta.

Prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja, Makronov centristički politički pokret, Republika u pokretu, mogao bi da osvoji 400 od 577 poslaničkih mesta, što je daleko više od 289 mesta koliko je potrebno za apsolutnu većinu u parlamentu.

Izbori se kao i nedavno održani predsednički izbori, odvijaju uz jake mere bezbednosti. U celoj zemlji je rasporođeno dodatnih 50.000 policajaca i žandarma.

U Francuskoj je na snazi vanredno stanje uvedeno 2015. godine posle talasa terorističkih napada u kojima je stradalo 239 osoba.

Drugi krug parlamentarnih izbora zakazan je za 18. jun.

Pariz -- Odziv birača do 12:00 sati u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj iznosi 19,24 procenata, saopštilo je francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Odziv je nešto manji u odnosu na izlaznost do podneva u prvom krugu parlamentarnih izbora održanih 2012. godine, koja je iznosila 21,06, preneo je AFP.

Skoro 47 miliona Francuza izlazi na prvi krug parlamentarnih izbora na kojima bi prvi put posle 60 godina mogle da budu poražene levica i desnica.

Prema dosadašnjim anketama, centristička stranka novog predsednika Francuske Emanuela Makrona, Republika u pokretu, mogla bi da osvoji oko 30 odsto glasova, desničarski Republikanci 22 odsto i ekstremno desničarski Nacionalni front oko 18 odsto.

Radikalnoj levici Žan-Lika Melanšona ankete daju oko 11,5 odsto. a socijalistima, do skora na vlasti, oko 8,5 odsto podrške.

Za apsolutnu većinu u parlamentu neophodno je da stranka osvoji 289 od 577 mesta u parlamentu.

Birališta kojih u Francuskoj ima 66.546 biće otvorena u 8.00 i zatvorena u 20.00.

Izbori počinju dan ranije u prekomorskim francuskim teritorijama.

Drugi krug parlamentarniih izbora zakazan je za 18. jun.

Kada je 7. maja 39-godišnji centrista Makron potukao liderku krajnje desnice Marin le Pen i postao najmlađi predsednik u istoriji Francuske, mnogi posmatrači su prognozirali da će on teško osvojiti većinu kako bi mogao da sprovede svoje ambiciozne reforme na polju rada i socijalnih reformi, navodi AFP.

Međutim, samo četiri nedelje kasnije, ankete pokazuju da se njegovom pokretu, osnovanom aprila 2016. koji je potom prerastao u stranku, smeši apsolutna većina na predstojećim parlamentarnim izborima.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo institut "Ipsos Sopra Sterija", Makronovoj partiji pripalo bi 31 odsto glasova u prvom krugu 11. juna, što je više u poređenju sa 29,5 odsto glasova koliko je za REM predviđano anketom sprovedenom pre nedelju dana.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja nagoveštava da je centristička partija novog predsednika na putu da osvoji 297 do 427 od ukupno 577 mesta u francuskoj Narodnoj skupštini - donjem domu parlamenta, što je među najjačim većinama u proteklih skoro 50 godina.

Daleko iza Makronove stranke, konzervativna partija Republikanci i njihovi saveznici mogli bi da postanu glavna opoziciona snaga, sa izgledima da osvoje 22 odsto glasova u prvom krugu i 95 do 115 mesta u drugom krugu izbora 18. juna.

Krajnje desničarska partija Nacionalni front bi, prema predviđanjima najnovije ankete, mogla da osvoji 17 odsto glasova u prvom krugu, ali samo pet do 15 mesta u drugom krugu.

Radikalno levičarska partija Žan-Lik Melanšona bi dobila oko 12,5 odsto glasova, dok bi Socijalistička partija Makronovog prethodnika Fransoa Olanda osvojila samo osam odsto glasova.

Tako bi, kako većina anketa predviđa, REM i njihov mali centristički saveznik MODEM mogli lako da osvoje veliku većinu u 577-članoj Nacionalnoj skupštini od 385 do 415 poslaničkih mesta.

Takva predviđanja su dovela do upozorenja Makronovih rivala na opasnost da će partija novog predsednika predsedavati "jednopartijskoj državi".

Poređenja radi, bivši predsednici Fransoa Oland, Nikola Sarkozi i Žak Širak su na izborima svojevremeno osvojili velike većine, ali su - za razliku od Makrona - svi poticali iz odavno ukorenjenih partija.

Ove godine će, u svakom slučaju, sastav novog parlamenta biti znatno drugačiji jer se više od 200 poslanika ne kandiduje za reizbor, što je najmanje dvostruko više u poređenju sa izborima 2012.

Makron se nada da će kandidati REM - među kojima oko polovina nikada nije bila na državnoj funkciji - osvojiti poslanička mesta, dok analitičari, s druge strane, upozoravaju da bi neiskustvo Makronovih poslanika moglo da parlament učini pokornim.

"Kada imate ogromnu parlamentarnu većinu i poslanike bez iskustva, izvršna vlast je izuzetno moćna", kaže politički naučnik Žerom Sent-Mari sa instituta "Poling voks".

Istovremeno, istraživač instituta "Sevipof" Pasla Perino upozorava, pak, da bi unutar stranke koja raspolaže velikim brojem poslaničkih mesta moglo lako da dođe do unutrašnjih poteškoća.

"U početku će se ta većina smatrati darom sa neba, ali će na kraju postati problem", zaključio je on.

(Beta)