Oštra polemika u „Utisku nedelje“ u vezi sa (ne)ispunjenošću studentskih zahteva

Gosti najnovije emisije "Utisak nedelje" Vanja Bajović, vanredna profesorka Pravnog fakulteta, Vladan Petrov redovni profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda, kao i Sanja Fric, docent Građevinskog fakulteta analizirali su izveštaj Ekspertske radne grupe Senata BU, koji je proveravao ispunjenost prva tri zahteva studenata u blokadi.

Ekspertska grupa Senata Univerziteta u Beogradu koja je formirana da bi se ispitala tri studentska zahteva prošle nedelje je završila svoj izveštaj i predstavila ga javnosti. Vlast je taj izveštaj ocenila kao sramotu za Pravni i Građevinski fakultet, kao i Beogradski univerzitet u celini, a nazvala ga je i zamajavanjem naroda.

Sa najviših pozicija u državi govoreno je da je to poziv na obojenu revoluciju, a verovatno i krivično delo, piše Nova.rs.

I Brajović i Fric, koje su inače članice pomenute eksperske radne grupe, istakle su da je zadatak tog tela bio da prati da li su ispunjena prva tri studentska zahteva, tako što je analizirana jako obimna objavljena dokumentacija.

Prvi zahtev

„Naš tim od petnestak ljudi je naporno radio, da bi došli do izveštaja koji je objavljen. O ispunjenosti zahteva mogu isključivo studenti da odlučuju jer su to njihovi zahtevi, ali dokumentacija nije kompletna i to je jasno. Što se tiče konstatacije resornog ministarstva, mogu da kažem da nismo pali na ispitu i da to ovde prosto nije slučaj“, rekla je Fric.

Ona dodaje da bi investitor i finansijer morali da imaju spisak i da znaju šta je kompletna dokumentacija, jer postoji ona koja je obavezujuća.

Studenti Pravnog fakulteta su se uključili u večerašnji “Utisak nedelje”.

PUMPAJpic.twitter.com/diYZtpjy2s

— Pravni u blokadi (@blokadapravni) March 9, 2025

„Projektna dokumentacija je skoro u potpunosti dostupna ali kada su u pitanju građevinski dnevnici oni nisu u dostupni a vrlo su značajni. Mi samo imamo konstataciju da su svi vodili građevinske dnevnike, ali mi u dokumentaciji te dnevnike nemamo“.

Fric je ukazala na bitne nedostatke sa stručnog stanovišta, tvrdeći da su, primera radi, dnevnici bitni jer tu stoji pod kojim vremenskim uslovima su izvođeni radovi.

„Mi jasno odvajamo pad nadstrešnice od pogibije ljudi, jer su ljudi poginuli na gradilištu, a taj objekat nema upotrebnu dozvolu. Da bi se pustio objekat u javnu upotrebu neophodno je poštovati procedure, morate imati pozitivan izveštaj sa tehničkog pregleda. Iz dokumentacije je jasno da procedure nisu ispoštovane da bi objekat bio pušten u javnu upotrebu“, objasnila je.

Profesor Petrov je, vezano za ispunjenost prvog zahteva i njegove analize u izveštaju, rekao da ne može o tome da govori kompetentno, jer nije građevinac.

„Ja nisam neko ko je stručnjak za kompanijsko pravo, ja nisam za to nadležan. Ali kada su formirane ekspertske grupe ja sam imao velika očekivanja i neko veće uverenje da će biti urađeno tako, da bude materijal koji će biti relevantan za sudski postupak“, istakao je on.

Jos jedan Ćacipic.twitter.com/nLa4HQCW5P

— Ne lomite mi bagrenje (@janjic_vladan) March 9, 2025

Petrov je tokom emisije konstanto isticao da je problem što se ne zna ko čini te ekspertske radne grupe koje su izradile izveštaj.

„Da bi izveštaj mogao da bude relevantan za tužilaštvo to mora da bude zvaničan dokument sa potpisima. Da sam učestvovao u radu, rekao bi im da mogu da učestvuju na osnovu neke odluke. A ovo je običan papir bez ikakvog potpisa“, rekao je Petrov.

Dodao je da, u postupku koji je vezan za slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu, postoje veštačenja koja su pokazala da je nešto sasvim drugo dovelo do njenog pada.

Upitan zašto je naknadno više puta objavljivana dokumentacija vezana za slučaj, a za koju je vlast više puta rekla da je u potpunosti objavljena, profesor Petrov je rekao da je to zato što su se studentski zahtevi menjali odnosno konkretizovali.

Istakao je da je predsednik Aleksandar Vučić, kada je govorio da su studentski zahtevi ispunjeni, ukazivao na zahteve koji su kasnije promenjeni.

Inače, Petrov je tokom emisije uglavnom osporavao ekspertski izveštaj.

Bajović je objasnila da je izveštaj rađen uz pomoć drugih kolega koji se bave privrednim pravom i građevinom.

„Pitanje odgovornosti nije samo pitanje krivično pravne odgovornosti nego i političke i građanske. Imate ugovor sa kineskim kompanijama koje su u ulozi izvođača, investitor je a.d. Infrastruktura železnice Srbije. Po komercijalnom ugovoru odgovornost je na izvođaču ili na finansijeru. U ugovoru piše da je izvođač odgovoran i za podizvođače. Kako je moguće da jedan od podizvođača bude u postupku a da nije doveden u pitanje glavni izvođač?“, upitala je profesorka Bajović.

Petrov je u tom trenutku prekino koleginicu, rekavši da se u izveštaju govori se o manjkavostima, o upitnoj autentičnosti dokumenata, a da materijal nije relevantan jer je jedan „non paper“.

Prema njegovim rečima, „postoje osnovi sumnje da ako je nešto ovako urađeno, a nije potpisano, da neko to radi sa namerom da se možda izazove dodatna zbunjenost među studentima i da se skloni pažnja sa nekih drugih pravnorelevantnih dokumenta“.

Drugi zahtev

Profesorka Bajović je istakla da ne bi ni došlo do studentskih protesta, da su institucije radile kako treba i da se onda ne bi ni pravila radna grupa za utvrđivanje zahteva.

„Mi smo utvrdili da ni drugi studentski zahtev nije ispunjen. Na spisku koji su studenti naveli je niz lica koja su ih napadala, a taj slučaj nije pokrenut. Slučaj krivičnog gonjenja nije započet, što jasno ukazuje da zahtev nije ispunjen“, tvrdi ova članica grupe.

Ona je podsetila da je u ekspresnom roku od dva dana odbačena krivična prijava koja je bila podneta protiv Damira Zobenice, bivšeg potpredsednika pokrajinske vlade, a da brzina odbacivanja budi sumnju da se radilo o organizovanim napadima na demonstrante, ne bi li se sprečili protesti.

Nama je Više javno tužilaštvo poslalo sve, udovoljilo je našim zahtevima i poslalo informaciju koji su postupci pokrenuti, a mi smo i Prekršajnom sudu u Novom Sadu i Beogradu poslali zahteve, i oni su nam takođe dostavili informacije na osnovu kojih smo mi doneli zaključak da zahtev nije ispunjen.

Profesorka je zatim isčitala protiv koga sve nije pokrenuta istraga, odnosno protiv kojih lica nije pokrenut krivični postupak, a radi se o podužoj listi ljudi, nakon čega je rekla: „Dragi studenti, nisu ni identifikovana sva lica koja su napadala studente i demonstrante“.

Fric je reagovala na raniju tvrdnju Petrova da je u pitanju „papir bez ikakvog potpisa“, napominjujući da odluka o imenovanju ljudi koji su analizirali materijal u ekspertskoj grupi postoji.

„Nadležne institucije su uzele u obzir istupanje Građevinskog fakulteta jer su nam se obraćali dopisom da Tužilaštvu prenesemo informacije do kojih smo došli. Ljudi koji su bili deo ekspertske grupe se znaju, studenti su upoznati ko je učestvovao u izradi izveštaja i Nastavno-naučna veća su takođe upoznata“, odgovorila je docentkinja Petrovu.

Ona je takođe obavestila javnost o drugoj bitnoj informaciji, da žalbe na pritvor ljudi koji su privedeni, nikada nisu razmatrane.

„Već drugi put se samo produžava pritvor bez da se razmatra žalba. Oni već dva puta ulažu žalbu na pritvor a ona se ne razmatra, ja koliko znam Ustavom je garantovano pravo odnosno svako bi trebalo da ga ima. Tamo postoji niz ljudi koji su u penziji, recimo majka koja je u pritvoru od 21. novembra“, objasnila je Fric.

Petrov je vezano za ispunjenost drugog zahteva rekao da on nema informacije da li su pokrenuti postupci, ali da za to možda nema osnova, dodavši, kada je reč o žalbama odgovorio, da je to zaista nešto što je moralo da bude odlučeno, i da su to nažalost stvari koje se dešavaju.

Treći zahtev

Bajović je, što se ispunjenosti trećeg studentskog zahteva tiče, podsetila da je on tražio da se obustave postupci protiv studenata koji su uhapšeni zbog navodnih krivičnih dela tokom blokada fakulteta.

„Pomilovanjem su obustavljeni krivični postupci, koje jeste bio najbrži način, što znači da krivični postupci protiv tih lica automatski ne mogu više da se vode kada je ta odluka doneta. Ali želim da istaknem, da su studenti odvedeni od strane lica u civilu koja se nisu legitimisala, a kasnije se ispotavilo da se radi o policajcima. S druge strane, da li je to tačno ili ne to bi se utvrđivalo u postupku“, navela je.

Vanredna profesorka Pravnog fakulteta dodala je da zbog toga ostaje dilema u javnosti da li je policija postupala po svojim ovlašćenjima.

„Postavlja se pitanje i na osnovu kojih činjenica je sud u takvoj situaciji odredio pritvor. Ne možete vi da odgovarate na napad službenog lica ako ste dovedeni u neotklonjivu stvarnu zabludu, a to bi se sve utvrđivalo u postupku“, objasnila je.

Dodaje da su odluke o pomilovanju selektivne jer su onemogućile vođenje postupka prema nekim studentima ali ne i prema drugim licima koja su učestvovala u istom događaju i preduzimala iste radnje, kao i zato što su pomilovana i lica koja nisu obuhvaćena zahtevom, a čije je pomilovanje suprotno duhu studentskih zahteva.

Tvrdi da je činjenica da je pomilovanjem predsednika Aleksandra Vučića onemogućeno ispunjenje trećeg studentskog zahteva.

Profesor Petrov se nije složio, te je istakao da eventualno zahtevanje od tužilaštva da odbaci krivične prijave, ne bi bilo moguće, i da je jedini način da se izađe u susret bilo pomilovanje.

„Dokaz da je treći studentski zahtev ispunjen, je to što su profesori i studenti oslobođeni pravnosnažno“.

(Nova.rs)