Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta: Pozivamo Srbiju da pokaže ozbiljnu stratešku opredeljenost za članstvo u EU, normalizuje odnose Prištinom i uskladi se sa spoljnom politikom EU

Evropski parlament pozvao je Srbiju da pokaže ozbiljnu stratešku opredeljenost za članstvo u EU, sprovede reformu vladavine prava, normalizuje odnose Prištinom i uskladi se sa spoljnom politikom Unije, navodi se u izveštaju koji je u sredu usvojio Odbor za spoljnu politiku parlamenta. Pozdravljen stabilan napredak ka razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, uz konstataciju da je Srbija prvi put dobila kreditni rejting investicionog ranga.

U usvojenom tekstu, evropski poslanici ocenjuju da Srbija nije ostvarila napredak u oblastima ključnim za članstvo u EU, kao što su vladavina prava i usklađivanje sa spoljnom politikom Unije. U osvrtu na političku situaciju, Parlament žali što je vlada Srbije "propustila šansu" da ispuni studentske zahteve i poziva na istragu slučajeva nasilja i tvrdnji da su protiv demonstranata upotrebljena "nezakonita sredstva za kontrolu mase".

Izveštaj primećuje dobar nivo pripremljenosti u oblasti makroekonomije i fiskalne discipline i podseća na ocenu Evropske komisije da je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje.

Tekst dokumenta koji je u februaru predstavio izvestilac za Srbiju Tonino Picula u međuvremenu je dopunjen brojnim amandmanima. Nakon usvajanja u spoljnopolitičkom odboru, izveštaj će u konačnom obliku biti izglasan na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u maju.

"Nadam se da će zbirnu poruku izveštaja najpažljivije čitati oni koji su najodgovorniji za stanje u Srbiji, a to je pre svega sadašnja vlast. Izveštaj nije delo jednog poslanika, jer sedamdeset odsto onih koji su glasali misle da Srbija treba da se promeni kako bi i odnos prema njoj sutra bio promenjen i manje kritičan", izjavio je posle glasanja izvestilac Tonino Picula.

Izveštaj podseća da će ukupan napredak Srbije u pregovorima o članstvu zavisiti od "opipljivog napretka u vladavini prava i posvećenosti zajedničkim evropskim vrednostima i pravima", napretka u dijalogu Beograda i Prištine, usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom EU.

"Pregovori sa Srbijom mogu da napreduju ako se Srbija usaglasi sa sankcijama prema Rusiji, učini značajan napredak u reformama povezanim sa EU, posebno u temeljnoj oblasti vladavine prava", navode poslanici.

Parlament poziva Srbiju da "odlučno i brzo primeni reforme u oblasti vladavine prava kako bi proklamovano usklađivanje sa zakonodavstvom EU do kraja 2026. godine bilo shvaćeno kao iskren, realističan i smislen cilj".

Naglašava potrebu da Srbija "ozbiljno i kategorično demonstrira da je strateški opredeljena za EU", sprovođenjem reformi koje vode ka tom cilju.

Konstatuje se "dobar nivo pripremljenosti Srbije u pogledu makroekonomske stabilnosti i fiskalne discipline", kao i ocena Evropske komisije da je pregovarački klaster 3 tehnički spreman za otvaranje.

"Ograničen napredak u ispunjavanju merila za članstvo u svim poglavljima"

U isto vreme, navodi se "sa zabrinutošću" da je ostvaren ograničen napredak u ispunjavanju merila za članstvo u svim poglavljima, sa posebnim nedostacima u kritičnim oblastima vladavine prava, slobode medija, javne uprave i usklađivanja sa spoljnom politikom EU

EP žali što Srbija nije postigla “značajan napredak” u usklađivanju sa spoljnom politikom EU, pre svega, kako se navodi, zbog održavanja bliskih odnosa sa Rusijom.

Usklađenost sa deklaracijama EU je porasla, ali je i dalje samo na 61 odsto, po čemu je Srbija “primetni izuzetak” na Zapadnom Balkanu, ocenjuje se u izveštaju. Poslanici su pozdravili učešće Srbije u vojnim misijama EU i humanitarnu pomoć Ukrajini. “Uzimamo u obzir prodaju municije u vrednosti od 800 miliona evra, namenjene Ukrajini, u međusobno korisnom sporazumu”, stoji u dopunjenom tekstu izveštaja.

Izveštaj navodi žaljenje zbog izjava predsednika Srbije kojom se povlači podrška rezoluciji Ujedinjenih nacija o osudi agresije Rusije na Ukrajinu na treću godišnjicu rata.

Ocenjeno je da održavanje "privilegovanih odnosa sa Kremljom narušava ne samo kredibilitet Srbije kao zemlje kandidata već i budućnost odnosa sa EU".

"Stalni pad javne podrške članstvu u EU"

Usvojeni tekst navodi i da je stalni pad javne podrške članstvu u EU i "rastuća podrška Putinovom režimu rezultat dugoročne anti-EU i proruske retorike medija pod kontrolom vlade i nekih zvaničnika vlasti".

Konstatuje se napredak Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU i poziva na punu usklađenost, posebno u odnosu na treće zemlje koje predstavljaju bezbednosnu pretnju za EU.

U izveštaju je izražena i zabrinutost zbog "popustljivog" pristupa Evropske komisije prema Srbiji, uprkos, kako se navodi, "dugogodišnjem nazadovanju zemlje u vladavini prava, demokratiji i fundamentalnim pravima", uz poziv predstavnicima Komisije da koriste jasniji rečnik u odnosu na probleme u Srbiji.

Izveštaj navodi da je ostvaren "ograničen" napredak u borbi protiv korupcije i izražava zabrinutost zbog njene rasprostranjenosti, posebno u vezi sa tzv. "projektima od interesa za Republiku Srbiju".

Tekst navodi duboku zabrinutost zbog izveštaja ODIHR-a o izborima održanim u decembru 2023 godine i poziva poslaničke grupe da primene preporuke, uz saglasnost svih grupa i jednak tretman svih poslanika.

U izveštaju se navodi "žaljenje zbog neregularnosti" u procesu imenovanja kandidata za savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Vlada Srbija je pozvana da poništi i ponovo započne proces imenovanja, u skladu sa "zakonom i međunarodnim standardima slobode medija". Primećuje se da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije emiterima koji imaju "istoriju kršenja novinarskih standarda, uključujući i govor mržnje".

"Vlasti propustile priliku da ispune zahteve studenata"

U delu teksta o aktuelnoj političkoj situaciji, izražava se zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski i drugi protesti u Srbiji, kao što su nezavisnost institucija, korupcija, institucionalna i finansijska transparentnost.

Parlament žali što su "vlasti propustile priliku da ispune zahteve studenata i onih koji ih podržavaju" i potvrđuje da su ti zahtevi u skladu sa reformama koje se očekuju od Srbije na putu ka EU.

Navodi se da su masovni protesti održani 15. marta "najveći u modernoj istoriji Srbije".

Poziv na nepristrasnu istragu tvrdnji o upotrebi nezakonite tehnologije

"Pozivamo na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata upotrebljena nezakonita tehnologija kontrole mase, uzrokujući povrede velikog broja njih", stoji u izveštaju.

Parlament "najoštrije osuđuje zloupotrebu ličnih podataka demonstranta" i sve činove nasilja protiv mirnih učesnika protesta.

"Zabrinuti smo zbog izveštaja da su bezbednosne službe bile uključene u zastrašivanje i praćenje demonstranata; osuđujemo jezik kojim se srpske vlasti koriste za podsticanje nasilja nad studentima i drugim demonstrantima", navodi se.

Izveštaj navodi i da su "duboko uznemirujuće tvrdnje da su srpske vlasti uključene u široko nezakonito nadziranje aktivista, novinara i članova civilnog društva, uz upotrebu različitih tehnologija za nadzor.

Parlament u izveštaju odbacuje tvrdnje da su EU i neke od država članica bili uključeni u organizaciju studentskih protesta i pokretanje "obojene revolucije".

"Oštro osuđujemo, u tom kontekstu, nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU i javno objavljivanje njihovih ličnih podataka od strane osuđenih ratnih zločinaca, kao i govor mržnje prema nacionalnim manjinama", navodi se.

Evropski parlament zabrinut je i zbog položaja organizacija civilnog društva. Navodi se da se ove organizacije u Srbiji suočavaju sa sve većim izazovima, uključujući restriktivne uslove, ograničenja u finansiranju, policijske racije i druge oblike zastrašivanja od strane državnih organa.

Beograd i Priština pozvani da primene Briselski i Ohridski sporazum

Beograd i Priština su pozvani da primene Briselski i Ohridski sporazum, što, prema parlamentarcima, podrazumeva i ukidanje protivljenja Srbije članstvu Prištine u regionalnim i međunarodnim organizacijama

Kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ističe se važnost konstruktivnog angažmana obe strane kako bi se postigao "sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, zasnovan na međusobnom priznavanju" i u skladu s međunarodnim pravom. Beograd i Priština su pozvani da primene Briselski i Ohridski sporazum, što, prema parlamentarcima, podrazumeva i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, i ukidanje protivljenja Srbije članstvu Prištine u regionalnim i međunarodnim organizacijama.

U izveštaju je pozdravljen "stabilan napredak Srbije ka razvoju funkcionalne tržišne ekonomije sa pozitivnim rastom BDP-a i povećanim stranim investicijama u nekim sektorima" uz konstataciju da je Srbija prvi put dobila kreditni rejting investicionog ranga.

(RTS)