Novi belgijski premijer Bart de Vever zaustavio ambiciozan plan EU da zaplenom zamrznute ruske imovine obezbedi 140 milijardi evra pomoći Ukrajini u naredne dve godine

Novi belgijski premijer Bart de Vever neočekivano je zaustavio ambiciozan plan Evropske unije da zaplenom zamrznute ruske imovine obezbedi 140 milijardi evra pomoći Ukrajini u naredne dve godine. Njegovo protivljenje izazvalo je pravi politički potres u Briselu i potpuno preokrenulo tok samita EU.

Prema pisanju Politika, De Vever, koji je na čelu belgijske vlade tek od februara, blokirao je odluku uz obrazloženje da bi Rusija mogla da se osveti Belgiji, jer se veliki deo te imovine nalazi upravo u belgijskim finansijskim institucijama. Njegov veto znači da će se lideri EU morati ponovo baviti pitanjem pomoći Kijevu, verovatno već u decembru, a moguće i ranije na vanrednom sastanku.

„Ovo je potpuni haos. Nije smelo ovako da se završi“, rekao je jedan evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

Neprijatno iznenađenje za Brisel

Odluka Belgije iznenadila je gotovo sve, pa i Evropsku komisiju, čiji je tim danima pokušavao da uveri De Vevera da njegovoj zemlji neće preti odmazda Moskve. Najviše je, čini se, pogođen predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je nekoliko sati pre nego što je plan propao samouvereno najavio da je dogovor postignut i da EU „konkretizuje svoju podršku Ukrajini“.

Na kasnovečernjoj konferenciji za novinare, Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen morali su da objašnjavaju šta je pošlo po zlu. Iz završnog dokumenta samita izbačen je svaki pomen ruske imovine i „reparacijskog zajma“ kojim je trebalo da se finansira Ukrajina.

„Plan nije propao“, tvrdio je Košta, ali niko nije mogao sa sigurnošću da kaže kada i da li će dogovor uopšte biti postignut.

Od optimizma do potpunog zastoja

Do preokreta je došlo u trenutku kada je u Briselu vladalo izuzetno optimistično raspoloženje. EU je upravo usvojila 19. paket sankcija protiv Rusije, kojim su na udaru bili energetski i bankarski sektor kao i „flota u senci“ ruskih tankera.

U isto vreme, Donald Tramp je po prvi put od povratka na vlast uveo velike američke sankcije ruskim naftnim kompanijama, poručivši da je „izgubio strpljenje“ posle meseci bezuspešnih mirovnih razgovora sa Vladimirom Putinom. U Briselu su to doživeli kao snažan signal transatlantskog jedinstva.

„Bio je to dan uspona i padova, ali izgledalo je da se stvari konačno pomeraju u dobrom pravcu“, rekao je jedan evropski savetnik.
Čak je i mađarski premijer Viktor Orban, poznat po blokadama pro-ukrajinskih inicijativa, ovoga puta ćutao i nije pravio probleme. Posle napetih pregovora, lideri su se dogovorili i oko klimatskih ciljeva, a dan je izgledao kao diplomatski uspeh – sve do kasnih sati, kada je Belgija srušila dogovor.

Makron i Fon der Lajen pokušavaju da spasu plan

Francuski predsednik Emanuel Makron pokušao je da ublaži situaciju, tvrdeći da plan nije odbačen, već da su potrebna dodatna pravna pojašnjenja.

„Nije pokopan. Samo moramo da pronađemo metod koji neće kršiti međunarodno pravo“, rekao je Makron novinarima.
I Ursula fon der Lajen pokušala je da sačuva optimizam, izjavivši da će EU ostati uz Kijev „koliko god bude potrebno“. Ipak, realnost je da Ukrajini novac treba odmah — već početkom sledeće godine, kada se očekuje ozbiljan budžetski deficit.

Lideri EU trebalo bi da se ponovo sastanu sa Volodimirom Zelenskim i britanskim premijerom Kirom Starmerom već narednog dana, u pokušaju da pronađu izlaz iz krize.

„Posle naših sankcija i Trampovih mera, zajam iz ruske imovine trebalo je da bude završni udarac Moskvi“, rekao je jedan diplomat EU.
„Umesto toga, pretvorilo se u propuštenu šansu.“

(Nova.rs)