Нова.рс: Након ЕПС-а и Паркинг сервиса и остала државна предузећа једно по једно пребацују рачуне у приватну банку Давора Мацуре, бизнисмена блиског СНС-у

Нагло ширење пословања приватне Алта банке, која је у власништву Давора Мацуре, бизнисмена блиског Српској напредној странци, не зауставља се. После вести која је узбуркала јавност, да ће уплате Електропривреди Србије од јула ићи преко рачуна ове приватне банке, сазнајемо да ће и плаћања гаражних места у ЈКП Паркинг сервис такође Београђани уплаћивати путем Алте. Стручњаци сматрају да држава ради на јачању приватне банке, да су јавна предузећа добила налог да сарађују с Алтом, а све иде на штету јавних институција, чије ће додатне трошкове плаћати грађани – потрошачи.

Након што је ЕПС обавестио Београђане да ће од јула месеца рачуне за струју плаћати преко приватне Алта банке, из Удружења потрошача Ефектива стигла је информација да ће и ЈКП Паркинг сервис Београд, од августа пребацити месечне уплате за гаражна места на рачун ове банке.

“Занимљиво је да у истом месцу имамо промене рачуна и за ЕПС и за Паркинг сервис. Из овог ЈКП-а обавестили су кориснике гаражних места да уплате пребаце на Алта банку. Очигледно је да су државна, односно градска предузећа, добила налог да пребацују што је могуће више пословања на Алта банку, не би ли јој вештачки подигли вредност, односно ликвидност. Може да се деси да у бројним ЈКП кажу запосленима да морају да пребаце рачуне у ову банку, што нас не би изненадило”, каже за Нова.рс Дејан Гавриловић, из Удружења потрошача Ефектива.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Udruženje potrošača EFEKTIVA (@zastitnik_potrosaca)

Банкарима никад није доста новца, али, наводе стручњаци, ово што се у Србији сада дешава није само банкарска прича.

Дејан Шошкић: Невероватно је да се овакве ствари дешавају

“Невероватно је да се овакве ствари дешавају, посебно у институцијама које су у јавном сектору. Оне би морале да сарађују искључиво с Трезором, а не да улазе у пословање с приватним банкама, посебно не с овом. Алта овим начином пословања нарушава конкуренцију на банкарском тржишту. То се дешава кад јавна предузећа улазе у послове банке. На тај начин се само генеришу додатни трошкови за те институције. Далеко је јефтинији рад преко Управе за трезор, а све друго је у супротности с интересом јавних институција. Трошкови ће свакако ићи преко тих институција, а оне уместо да имају већи профит, потрошиће део на провизије и разне аутсорсинге. Основ за ову сарадњу није јасан, осим ако држава не ради на томе да овој банци појача ликвидност или можда Алта намерава да се представи у бољем светлу једног дана, ако буду желели да се продају, па да им цена буде већа”, објашњава за Нова.рс Дејан Шошкић, професор Економског факултета Универзитета у Београду.

 (Не)транспарентни уговори

Он наглашава да све што је део јавног сектора, укључујући и уговоре између приватне банке и ЕПС-а или било које државне фирме, мора да буде потпуно транспарентно.

“Не сме да постоји ниједан уговор који је скривен, односно у тајности. То што уговор Алте и ЕПС-а још нисмо видели, само је једна у низу ствари које се код нас дешавају мимо закона и устава”, каже проф. Шошкић.

Подсећамо, Удружење потрошача Ефектива обавестило је јавност да Паркинг сервис Београд од августа пребацује месечне уплате за гаражна места на рачун у Алта банци, а како наводе, ово ЈКП, у власништву грађана Београда, има укупно 21 текући рачун, од којих је 20 у пословним банкама.

Додају да Паркинг сервис Београд има чак пет рачуна у АИК банци, по три у Интези, Адико, Поштанској и НЛБ банци, два у Алта банци, један у ОТП и један у Управи трезора.

„Само на одржавање рачуна, ПСБ месечно плати око 100 евра или око 1.200 евра годишње“, наводи се у Инстаграм објави Удружења потрошача Ефектива.

Подсетимо, и да ЕПС такође има рачун у Алти, па су овог месеца многи корисници услуга овог јавног предузећа добили уплатницу с рачуном у овој приватној банци, уместо у Управи за трезор, како је био обичај раније.

То је изазвало негодовање у делу јавности, будући да је Алта банка у власништву бизнисмена Давора Мацуре, који се доводи у везу са Српском напредном странком.

Почео са мењачницама…

Мацура, који је успео држави да наметне своју банку и потпише уговор са ЕПС-ом, деценијама је већ познат у свету бизниса и близак је властима. Мацура је у пословни свет ушао пре више деценија са мењачницама, а данас преко његове банке ЕПС наплаћује струју.

Овај власник Алта Паy Групе и председник Управног одбора Алта банке, у Србији има чак 15 фирми, а његов бизнис, који се доводи у везу са режимом, је за време власти СНС вртоглаво напредовао. Најбољи пример је Алта Банка, која је, рецимо, у 2023. остварила чак 22 пута већи раст, него у 2022. години.

Ко је Давор Мацура, човек преко чије банке ћемо плаћати рачуне за струју

Рачуни за струју који нас сваког месеца изненаде све већом цифром, од сада, не само што ће нам празнити новчанике, него ће и пренос новца ићи преко приватне Алта банке, чији је власник Давор Мацура, према писању бројних медија, човек близак Српској напредној странци. Мацура, власник Алта Паy Групе и председник Управног одбора Алта банке, поседује директно или путем других својих фирми, бројна предузећа регистрована у Агенцији за привредне регистре, чије је пословање, као и приходи, незаустављиво расло у последњих неколико година.

Наиме, Електропривреда Србије (ЕПС) је путем јунског рачуна за струју обавестила грађане, своје потрошаче, да се мења рачун за уплату. Струја ће се плаћати на рачун АЛТА банке, власника Давора Мацуре.

Наиме, Мацура, који је успео држави да наметне своју банку и потпише уговор са ЕПС-ом, деценијама је већ познат у свету бизниса и близак је властима. Мацура је у пословни свет ушао пре више деценија са мењачницама, а данас преко његове банке ЕПС наплаћује струју.

Овај власник Алта Паy Групе и председник Управног одбора Алта банке, у Србији има чак 15 фирми, а његов бизнис, који се доводи у везу са режимом, је за време власти СНС вртоглаво напредовао. Најбољи пример је Алта Банка, која је, рецимо, у 2023. остварила чак 22 пута већи раст, него у 2022. години.

Најстарија, односно најраније основана фирма Давора Мацуре је Форум визија, која се на пословном тржишту појавила давне 1979. године. Ово предузеће се бави пројектовањем, производњом, транспортом и изградњом далековода и других електропривредних, саобраћајних и индустријских објеката и постројења.

Међутим, далеководи и постројења нису била довољна, па Мацура нешто озбиљнију каријеру започиње 2008. године, отварањем прве мењачнице под именом Алта, а убрзо је постао и председник Удружења мењача Србије. Затим отвара фирму Алта Голд, која се бави златом, а потом и више мањих предузећа везаних за кеш и промет робе.

Од ИМТ-а до наплате рачуна за струју

За сад већ чувеног Мацуру, део јавности први пут је чуо крајем 2021. године, када је за око 70 милиона евра или 8,3 милијарде динара, са својом фирмом АБЛ Солвент купио пословни комплекс ИМТ-а на Новом Београду. Према тадашњим подацима АПР-а, ова Мацурина фирма није имала ниједног запосленог и налазила се у стану на адреси – Угриновачка 212.

Подсећамо да је претходно читав пословни комплекс у Земунској улици у Новом Београду деценијама био у рукама бившег југословенског ИМТ-а, док није пао у руке фирме Мацурине фирме. Тиме је ова београдска компанија добила скоро 48 хектара, које су још тада биле планиране за стамбено-пословни комплекс.

Фирма АБЛ Солвент доо и даље је активна према подацима Агенције за привредне регистре, а основана је у новембру 2012. године. У АПР-у стоји да се баве „осталим непоменутим финансијским услугама, осим осигурања и пензијских фондова“, а као законски заступник води се Давор Мацура.

У власништву Мацуре, налази се и фирма Кампари интернешенал (Цампари Интернатионал), која је регистрована за изградњу стамбених и нестамбених зграда.

Према подацима до којих је дошао Форбес Србија, Мацура у свом власништву има и предузеће Ал Стоне, који се бави изнајмљивањем властитих или изнајмљених некретнина и управљањем њима.

Ипак, Мацурина фирма миљеница Алта Гроуп доо Београд, протеклих дана је у жижи јавности јер ће грађани, потрошачи струје, убудуће преко приватне банке која је у склопу ове фирме, плаћати сваког месеца високе рачуне ЕПС-у.

И ово није први пут да компаније које послују у оквиру Алта групе учествују у неком пројекту повезаним са државом и јавним сектором. Ова фирма је, рецимо, у лето 2024. добила тендер за финансијске услуге наплате превоза у Београду.

Градња за ЕXПО 2027

Према писању Форбеса, Алта група добила је од државе и подстицаје за изградњу, реконструкцију и проширење хотела у Београду за потребе изложбе ЕXПО 2027. Такође, шалтери ове банке налазе се, што је крајње неуобичајено, и у полицијским станицама.

Што се тиче Мацуре, његове стручности и образовања, у званичној биографији стоји да је власник Алта Групе доктор наука из области менаџмента и бизниса, али се факултет, који је завршио не помиње ни у једном јавно доступном документу.

Његово пословање везује се и за парцеле на Дедињу, у крају где људи блиски владајућој странци граде луксузне виле.

Мацури, међутим, пословање у Европи, не иде тако глатко као на домаћем тржишту. Путем Алта Пеја, 2024. године, покушао је да прошири пословање у ЕУ и купи готово 20 одсто удела у аустријској Адико банци. Међутим, реакција Европске централне банке је била оштра и у августу исте године суспендован је глас Алта Пеја због сумње у непоштовање процедура, нетранспарентног порекла капитала и непријављеног преузимања контроле.

Иначе, Дипломат пеј који је такође учествовао у куповини удела Адико банке је фирма регистрована на истој адреси као и преостале Мацурине фирме, а чији је власник непознати Стефан Родић.

Према истраживању БИРН-а, Мацура је преко своје фирме „Даница Парк“ био власник две парцеле које су сада у власништву Николе Петровића, кума Александра Вучића. Такође су писали и да је та иста фирма била инвеститор зграда које се и даље граде на земљишту супруге Звонка Веселиновића и на земљишту Милана Радојичића и његове супруге Еме.

Подсетимо, Давор Мацура је још почетком новембра 2023. године склопио споразум о стратешком партнерству са ЕПС-ом и тада постао посредник у електронском плаћању рачуна за струју на сајту јавног предузећа, као и у апликацији ,,Увид у рачун”. Овај посао склопљен је без икакве јавне набавке или тендера.

Историја Алта банке

Алта банка се првобитно звала Јубмес банка која је основана 1979. године. У октобру 2018. године министар финансија Синиша Мали најавио је да ће држава до краја године продати удео у Јубмес банци и да су ,,спремни на продају банака”.

Целокупна тржишна вредност Јубмес банке процењена је на приближно 25,7 милиона евра и почетком 2019. године Алта Пеј Група, у власништву Давора Мацуре, откупила је државне акције за око 5 милиона евра.

Након купопродаје, Јубмес се ребрендира и постаје Алта банка. Касније, Мацура докупљује још 36,1 одсто акција од мањинских акционара, а у септембру 2021. године још 12 одсто и тиме постаје власник 84,1 осто удела банке.  На крају, Давор Мацура преузима пуну контролу путем своје компаније Алта Пеј Групе, купује преостале акције и постаје потпуни власник Алта банке.

Подсећамо, на јавном позиву за избор процесора плаћања у оквиру апликације и портала „ЕПС увид у рачун” од 6 банака које су доставиле понуду изабрана је Алта банка, јер је, како кажу, дала најнижу цену провизије и најповољније услове.

„Око 400.000 људи у Србији је до сада користило опцију бесплатног плаћања струје. Они ће сада морати да пређу на другачији начин плаћања. Ако би неко водио рачуна о интересима ЕПС-а и потрошача, али друштва у целини, онда би ЕПС морао да има рачуне код Управе трезора или у државној банци. Све друго показује да се не води рачуна ни о интересу ЕПС-а, ни грађана, јер овако приватна банка зарађује на народном новцу. Приватна банка има велики прилив новца на свој рачун и појачану ликвидност и може тај новац да врти и додатно зарађује. Тај новац треба да иде држави, а не у приватне џепове. Нема никаквог интереса да јавно комунално предузеће има рачуне у приватним банкама, јер је то све трошак, који на крају плаћамо ми“, објашњава за Нова.рс Дејан Гавриловић, из Удружења потрошача Ефектива.

Иначе, Алта пеј од новембра 2023. остварује профит захваљујући сарадњи са ЕПС-ом, када је постала посредик у електронском плаћању рачуна, као и на апликацији „Увид у рачун“. Број корисника апликације почетком ове године достигао је 720.000, а да само половина њих плати струју преко апликације, Алта банка би од провизије имала приход већи од 10 милиона динара.

На наша питања о уговору између ЕПС-а и Алта банке, сарадњи, провизији и наплатама рачуна за струју, нису одговорили из Управе банке до објављивања овог текста.

(Нова.рс)