Nova.rs: MUP pred kolapsom - da li će Srbija i policajce uvoziti iz Nepala i Šri Lanke?

Višegodišnja, ako ne i višedecenijska pogrešna politika dolazi na naplatu, pa Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ostaje bez ljudstva, a ako se ovakav trend nastavi, za desetak godina policije više neće biti. Razlog za takvu situaciju može se potražiti u potezima koje je MUP povlačio u proteklom periodu, kaže sagovornik Nove iz Policijskog sindikata Sloga Dragan Žebeljan.

Dva pokušaja MUP Srbije da popuni svoje redove neslavno su završila. Na konkurs za prijem 700 policajaca za Beograd javilo se oko 300 ljudi, nije poznato koliko se kandidata javilo za prijem u Žandarmeriju, a sva četiri odreda traže ljude. To je istorijski minimum, jer je proteklih godina zainteresovanost mladih bila mnogo veća. Ni poziv MUP svojim bivšim radnicima, da ponovo rade kao pomoćno osoblje, po ugovorima o delu i privremeno-povremenim poslovima, nije „namamio“ dovoljno ljudi.

Situacija u društvu dodatno se pogoršala nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine kada je vlast na zahteve o odgovornosti i istrazi užasne tragedije odgovorilo izvođenjem policije na ulice, tolerišući, pa čak i ohrabrujući prekomernu upotrebu sile i nezakonitu primenu sredstava prinude. Sa druge strane, policija je povukla svoje ljude iz Udarne grupe Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) i tako postala saučesnik režima u sabotiranju istrage o finansijskim malverzacijama na tom projektu.

Ipak, poslednjih godinu dana je samo rasplamsalo požar koji već godinama tinja u MUP i nagomilani problemi su izbili na videlo. Mnogi policajci beže iz policije kako znaju i umeju, odlaze na bolovanja ili penziju jer ne žele da budu deo represivnog aparata režima koji doživljava policiju kao svoje privatno obezbeđenje kojim mogu raspolagati po svom nahođenju, a ne po zakonu.

„Mnogo faktora utiče na stanje u policiji, povučeno je mnogo pogrešnih poteza, naročito poslednjih godina. Prvo i osnovno, mi nemamo kontinuitet u MUP. Svaki ministar nameće svoj način rada pa se dešavalo da je jedan ministar osniva neke uprave ili odseke, a njegov naslednik ih ukida. Svaki ministar dovodi i svoju ekipu i sve to smeta kontinuitetu rada. Raspisuju se neki čudni konkursi i dovode ljudi na visoke pozicije po nejasnim kriterijumima, uglavnom političkim. To sve šteti MUP, a policija je suviše važna institucija da bi bila tako tretirana“, objašnjava Dragan Žebeljan iz Policijskog sindikata Sloga.

Po njegovim rečima policijski posao je zanat koji mora da se uči i praksi, a ne samo u teoriji.

„Ja kada sam počinjao da radim u policiji, imali smo situacije da stari policajci uče i savetuju nove oficire, a ovi su ih slušali iako su bili viši od njih po činu. Neke stvari mogu da se nauče samo na taj način. Ali, ljudi koji dolaze po političkoj liniji, na rukovodeća mesta, ne slušaju nikoga iz policije. A imamo mnogo rukovodilaca, a malo izvršilaca naređenja, mnogo funkconera, a malo običnih policajaca koje narod viđa na ulicama, u patroli. A zašto bi se i neko trudio, provodio godine i decenije naporno radeći, a da mu onda dovedu nekoga sa strane i postave mu ga za šefa? Imate problem i što ljudi prelaze iz jedne u druge uprave ili čak vrste policije i to su „stručnjaci opšte prakse“, pa iz UKP idu u uniformu, ili iz saobraćajne u graničnu policiju i to na rukovodeća mesta“, objašnjava Žebeljan.

One koji odlaze nema ko da zameni

On objašnjva da je odliv kadrova iz MUP doveo do toga da nije izvršena prava smena generacija.

„Ljudi su odlazili, mnogi i pod političkim pritiscima, pa imate situaciju da bivši oficiri policije sada rade kao kamiondžije u Nemačkoj, što je poražavajuće. Država je u te starešine mnogo uložila a onda ih, tako reći, oterala. Ono što nije moguće nadoknaditi je njihovo iskustvo, koje oni ne mogu da prenesu svojim potčinjenima jer više nisu u službi. Imate situaciju da mladi policajci već posle godinu dana postaju vođe patrola ili vođe sektora, a nemaju dovoljno iskustva za takva rukovodeća mesta“, objašnjava Žebeljan.

Nije samo ova vlast kriva za loše stanje u policiji ali mu je ona i najviše doprinela. Dobra praksa započeta pre dvadesetak godina je obustavljena.

„Radilo se na projektu „Policajac u zajednici“ kako bi se službenici MUP uklopili u lokalnu sredinu, stekli poverenje građana i ostvarili komunkaciju sa njima. To se dešavalo u vreme kada je ministar bio Dragan Jočić 2004. godine, ali se od tih stvari odustalo. Ljudi su odlazili zbog mnogih stvari iz policije, zbog loše materijalne situacije, lošeg statusa u društvu, političkih pritisaka, a da niko nije reagovao i sada imamo alarmantnu situaciju. Jedna policijska stanica u mestu u Srbiji iz kog sam ja, imala je ranije četiri inspektora iz oblasti opšteg kriminala, a sada dvojicu. To je duplo manje ljudi, a obim posla je možda čak i veći. I od te dvojice, jedan je mladi inspektor koji nije mogao da nauči nešto od starijih kolega jer ih nije zatekao i pitanje je šta može da uradi uz najbolju volju. Onda imate situaciju da ljudi kažu da policija ništa ne radi i da čuva krimnalce, a u stvari policije nema dovoljno“, objašnjava Žebeljan.

I dok su plate specijalaca-početnika ogromne, a činovi samo „sevaju“, običan poliajac se nalazi u nezavidnoj situaciji, niskog je materijalnog položaja, često bez perspektive za jasno karijerno napredovanje koje često zavisi od političkih uticaja.

„Policajci osećaju da ih sistem ne štiti ni od rukovodilaca, ni od lokalnih moćnika, ni od kriminalaca, pa neki ne žele da sebi stvaraju probleme, svesni da iza njih niko neće stati, zato imamo i to okretanje glava policajaca. Sada imamo zbog svega i situaciju da se policajci žale da imaju problema u okruženju i u svakodnevnom životu zbog toga što su policajci, da ih građani drugačije gledaju. Zbog toga je i slab odziv bivših policajaca jer ne žele da se vrate i izvrgnu osudi okoline“, smatra naš sagovornik.

Opasnost od pojave parapolicije

„Upravo zato je kadrovski sunovrat MUP-a toliko opasan: kada nema dovoljno obučenih policajaca, kada generacije nisu zamenjene, a sistem se oslanja na improvizaciju – pojavljuju se alternative koje nemaju ni legitimitet, ni zakonsku ulogu. Sindikat policije Sloga zato još jednom ističe: jedina sila koja sme da nosi uniformu policije jeste – policija. Bilo kakvo pojavljivanje neformalnih grupa u ulozi „podrške“ kordonima značilo bi urušavanje ustavnog poretka, destabilizaciju države i opasan signal da je institucionalni sistem pred kolapsom“, zaključuje Dragan Žebeljan iz Policijskog sindikata Sloga.

(Nova.rs)