Nova.rs: Gruško bio nezadovoljan nakon sastanka sa Vučićem, odlučio da ranije napusti Srbiju i otkaže prethodno dogovorene obaveze. Vučić tri puta zvao Putina, ali on nije hteo da mu se javi. To je jedna vrsta poruke

Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško napustio je Srbiju ubrzo nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji je održan u utorak, nezadovoljan epilogom sastanka na Andrićevom vencu. Prema informacijama “Nove” dobijenih od izvora iz vrha vlasti, gost iz Moskve otkazao je ranije dogovorene obaveze u prestonici Srbije, a povod za ovakvu odluku bio je Vučićev odgovor na pitanje kako srpsko oružje završava na ukrajinskom frontu.

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa zamenikom ministra spoljnih poslova Aleksandrom Gruškom prošao je bez uobičajene medijske pompe i sveo se isključivo na jednu objavu na društvenoj mreži Instagram gde je uz kisele osmehe poručeno da je susret bio “dobar”.

“Dobar razgovor sa zamenikom ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandrom Gruškom. Još jednom sam izrazio zahvalnost Rusiji na podršci koju je pružila Srbiji po pitanju Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i posebno za podršku teritorijalnom integritetu Srbije u skladu sa Poveljom UN. Razmotrili smo sveukupne bilateralne odnose Srbije i Ruske Federacije i ocenili ih kao vrlo dobre”, napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Nedugo zatim, otkriveno je da sastanak nije prošao baš toliko dobro kako je to Vučić opisao, a da je problem nastao kad je na red došla tema – srpsko oružje u Ukrajini.

Prema rečima izvora “Nove” iz vrha vlasti, gost iz Rusije nije prihvatio argumentaciju da Srbija nema uticaj na to gde će njeno oružje da završi nakon što ga proda.

“Nakon sastanka Gruško je bio nezadovoljan, odlučio je da ranije napusti Srbiju i da otkaže prethodno dogovorene obaveze nakon susreta sa Vučićem”, objašnjava naš sagovornik.

Ruskoj strani se, kako navodi izvor “Nove”, nije dopalo ni to što je dvodnevna poseta Gruška prošla bez adekvatne medijske pokrivenosti, što je zvanični Beograd objasnio time da se na njih vrše veliki pritisci od strane Zapada.

“Rečeno im je da je identična situacija bila i kad je dolazila ukrajinska delegacija u Beograd, predvođena njihovim šefom diplomatije i Olenom Zelenskom, suprugom predsednika Ukrajine. Takođe, skrenuta im je pažnja da Srbija na taj način želi da pokaže da su svi dobrodošli, ali da ne bi da provocira nijednu od dve zaraćene strane”, objašnjava naš izvor.

Gruško se tokom boravka u Beogradu sastao i sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vulinom, ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem i ministrom Nenadom Popovićem.

“Problemi u komunikaciji sa Putinom”

Sagovornici “Nove” dodaju da “problemi u komunikaciji” koji su nastali tokom sastanka sa Gruškom nisu jedini i da, za razliku zamenika Sergeja Lavrova sa kojim je Vučić ipak uspeo da razgovara, takvu vrstu sreće nije imao kad je u pitanju predsednik Rusije, Vladimir Putin.

“Vučić je tri puta zvao Putina, ali on nije hteo da mu se javi. To je jedna vrsta poruke i svi je vrlo dobro razumeju. Bilo je pokušaja da se komunikacija popravi preko Aleksandra Babakova, zamenika predsednika Državne dume Rusije, ali to je bilo bezuspešno ”, navodi naš sagovornik.

Sagovornici “Nove” ističu i da, uprkos tome što Vučića opterećuje to što njegov ruski kolega neće da komunicira sa njim, on tu činjenicu koristi u komunikaciji sa zapadnim diplomatama i državnicima:

“Neretko na tim sastancima ističe kako je na distanci i da se sa Putinom nije čuo i video od početka rata u Ukrajini, izuzev jednom prilikom u Pekingu gde su obojica učestvovali na forumu kineske inicijative ‘Pojas i put’”.

Šta je to iznerviralo Gruška

Prema rečima izvora “Nove”, Gruško je tražio od Vučića informacije na koji način i kako dolazi do toga da oružje proizvedeno u Srbiji završava na ukrajinskom frontu.

“Izneo je stav da je za Moskvu neprihvatljivo da se države koje smatraju prijateljskim povezuju na taj način sa njihovim neprijateljima. S druge strane, predsednik Srbije je rekao Grušku da srpska strana nije dostavljala oružje Ukrajini i da od početka sukoba izbegava takvu vrstu trgovine. Vučić je mu je govorio da je oružje, iako je stiglo na front, došlo preko drugih država, a ne direktno preko Srbije, te da ne mogu biti odgovorni zbog toga što je neka druga država odlučila da proda oružje koje je prethodno kupila od naše države”, navodi on.

Ono što je, kako navodi izvor “Nove”, ostalo upečatljivo, to je da Gruško nije u potpunosti prihvatio argumentaciju koju je izneo predsednik, s obzirom na to da su do ruske strane i ranije stizale slične informacije i da se sve češće govori o srpskoj pomoći Ukrajini preko posrednika

Odmah stigla reakcija EU zbog Gruška

Boravak Aleksandra Gruška u Beogradu bio je povod da se ponovo oglasi Evropska unija i da apeluje na Srbiju da se uskladi sa njenom spoljnom politikom i uvede sankcije Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško sastao se u Beogradu sa nekoliko visokih srpskih zvaničnika, među kojima je i predsednik države Aleksandar Vučić. Evropska unija je ponovo pozvala Srbiju da uvede sankcije Rusiji i da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom

„Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni sa ničim izazvanim i neopravdanim agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine“, rečeno je za RSE iz EU.

Dodaje se da Savet EU prepoznaje humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini, ali i da očekuje da se Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Američki Stejt department navodi da Sjedinjene Američke Države „ne veruju da bi bilo koja zemlja Rusiji trebalo da daje platformu za promovisanje njenog agresorskog rata protiv Ukrajine“.

“Zemlje Zapadnog Balkana, kao i čitava Evropa, imaju dubok ulog u ishodu ruskog rata protiv Ukrajine, koji ugrožava temelje uspostavljenog međunarodnog poretka i bezbednosti. Zato je od ključne važnosti da nastavimo da stojimo zajedno u suočavanju sa agresijom Rusije“, naveli su u Stejt departmentu.

(Nova.rs)