Nizom manifestacija danas se obeležava Sretenje – Dan Državnosti Srbije. Svečana akademija u zdanju Stare skupštine u Kragujevcu, centralna svečanost kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu

 Državna svečanost povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije održava se danas kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu, gde je pre 222 godine na Sretenje podignut Prvi srpski ustanak.

U Orašcu će, pored predsednika Vlade Đura Macuta, na državnoj svečanosti biti prisutni i predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.

U prestonici kneza Miloša Obrenovića u vreme kada je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav u Kragujevcu, svečanom akademijom u zdanju Stare skupštine u tom gradu biće takođe obeležen Dan državnosti.

Prisustvovaće joj i Stevandić i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Radan Ostojić.

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, pripadnici Garde Vojske Srbije izveli su počasnu artiljerijsku paljbu sa Savskog platoa na Kalemegdanu u Beogradu, sa 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Obeležavanje Dana državnosti Srbije održano je juče u Višegradu u manastiru Dobrun gde je služen parastos poginulim borcima Vojske Republike Srpske i položeni su venci i cveće na spomenik voždu Karađorđu.

Venci i cveće položeni su i na Centralni spomenik poginulim borcima Vojske Republike Srpske na Gradskom trgu u Višegradu.

Zajedničko obeležavanje Sretenja u Srbiji i Republici Srpskoj utvrđeno je Deklaracijom o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda donesenoj na Svesrpskom saboru u Beogradu 2024. godine.

Na Sretenje 1804. godine, grupa istaknutijih Srba, narodnih prvaka, njih približno 300, većinom iz tog dela Šumadije, a delom i iz drugih delova tadašnjeg Beogradskog pašaluka, odnosno formalno Smederevskog, izabrala je Đorđa Petrovića poznatog kao Karađorđa za vožda.

Sretenjski ustav i pravni sukob sa Evropom

Prvi, kratkotrajni ustav Kneževine Srbije donet je na Sretenje 1835. godine, a ustavopiscu Dimitriju Davidoviću uzori su bili odgovarajući pravni spomenici Francuske, odnosno Belgije.

Davidovićev ustav bio je, formalno, na snazi svega 55 dana, a okolne sile odmah su se suprotstavile takvom ustavnom ustrojstvu jer većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave, pa ni Austrija i Rusija.

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, a kao državni praznik u Republici Srbiji obnovljen je 10. jula 2001, a slavi se od 15. februara 2002. godine.

Ove godine zbog obeležavanja Dan državnosti, koji se u Srbiji inače praznuje 15. i 16. februara, biće neradna tri dana, s obzirom da Sretenje pada u nedelju.

(RTS)