Nemanja Rujević: "Istina je da te lažem"

 Ispod radara je prošla istina o aferi „zvučni top“. Ispovedio je naš poznati dramski pisac Siniša Kovačević koji je bio u Kralja Milana u narečenom trenutku. Evo citiram sa Tvitera:

„Savest me ubija, evo istine o zvučnom topu. Dva meseca se nas 10.000 zakletih čuvara tajne skupljalo između tri i pet ujutro u Kralja Milana, od Londona do Slavije. Vežbali smo da se na zvižduk razjurimo na dve strane ulice, za jedan sekund, za to vreme zvuk pređe 500 metara. Uspeli smo.“

Šokantno priznanje narodne zavere protiv države i vlasti nije ozbiljno shvaćeno. Svi su mislili da se gospodin Kovačević šali i ironiše.

Kovačevićevo priznanje nisu razradile ni režimske tabloidčine – inače negadljive na izvlačenje iz konteksta i citiranje protivnika vlasti kad treba da dokažu svoje teze. Ni tužilaštvo ga nije uzelo u predmet i od zaverenika niko nije uhapšen.

Naravno da se Kovačević šalio, kažete vi sada, otkud deset hiljada ljudi da se neprimećeno skuplja i vežba raspolućivanje mase? Da bar imamo sletove, pa i nekako, ali gde ovo vežbaju? Da su na Pasuljanskim livadama trenirali neko bi ih video, a kamoli u srcu Beograda.

Ali, zato što tako obično razmišljate, zato vi i niste prvi među nama. Eno na Pinku prvi među nama sa sprdnjom govorio je o događaju iz Kralja Milana, pa se uhvatio par ljudi koji se nisu razbežali sa druma u trenutku huka:

„Neki se prevarili pa ostali na sredini jer ništa im nije bilo. Nisu čuli komandu ‘ajde, sklanjaj se levo i desno'“, ispričao je Vučić, sve se smijuljeći, umalo se pomokrio u gaće razdragan svojom lucidnom dosetkom.

(Samo zlopamtilo bi se ovde setilo Šešeljevog cerekanja kad je rekao da se advokat Nikola Barović okliznuo na koru od banane pošto ga je premlatio Šešeljev gorila.)

E sad, vode se kobajagi istrage. Prvi među nama je u eksplicitnom činu izdaje pozvao FSB da vršlja po Srbiji i amnestira vlast od upotrebe soničnog oružja, dok svoje kritičare i studente optužuje da su strani plaćenici i agenti. Pozvao je i FBI, ali je znao da ovi neće doći jer je već doveo Ruse. Eh, a nekad se u svetski rat išlo jer je Srbija odbila da joj strani „istražni organi“ rovare po zemlji.

U domaćoj „istrazi“, beogradsko tužilaštvo je već saopštilo da nije upotrebljen zvučni top jer policija, vojska i BIA kažu da nije i da uostalom takvo sredstvo nije bilo na ulicama – bez obzira što jeste bilo. Tužilaštvo sada ispituje šta je izazvalo „paniku“, a moglo bi u obzir da uzme i izjave Vučića i Kovačevića da je beg sa ulice uvežban.

Režim se glede događaja u Kralja Milana bavi sistemskim gaslajtingom. U rečniku novogovora, gaslajting je manipulacija kojom se neko primorava da sumnja u sopstvenu percepciju realnosti. Što bi rekao narod, to je kad nekog pravite ludim.

Deset hiljada ljudi koji su 15. marta u 19 časova i 11 minuta stajali u Ulici kralja Milana, posebno od raskrsnice sa Kneza Miloša do Cvetnog trga i parka Manjež, u najboljem slučaju po njih je umislilo huk, vazduh, opasnost. U najgorem – uvežbali su da se razbeže.

Već smo u ovoj kolumni utvrdili da sramota nije kategorija na koju se može računati u borbi sa režimom. Običan ljudski stid njima je hirurški odstranjen. Ama ne može se računati ni na bazičan odnos prema istini, da stvari koje jesu jesu, a one koje nisu nisu.

Eno je ponekad u svojoj istoriji ugledna „Politika“ objavila nepotpisanu „vest“ da je na fakultetima u blokadi izbila šuga. I nikome ništa.

Loša vest je da obični, bazično pošten i racionalan čovek, na to teško može da se navikne, jer ostaje bez argumenta.

Kad neko kaže da Sunce izlazi na zapadu, pa se još cereka kao Glupi Avgust, jedino je rešenje progutati želju da mu udarite šamar i ignorisati budalu koja vas pravi ludim. Ali, kako ignorisati one koje ti kroje život?

Dobra vest je što više nikome ne treba dokazivati da režim počiva na laži. Ko do sada nije shvatio, neće ni od sada. Još dobrih vesti crpi se iz reči Hane Arent:

„Tamo gde svako laže o svemu što je značajno, onaj ko kazuje istinu počinje da dela, bilo da je svestan ili nije; tako se i on upliće u političku delatnost, jer u slučaju da preživi, što nije sigurno, on započinje promenu sveta.“

Nadalje je stvar kondicije. Ne oguglati. Ne ignorisati Glupog Avgusta koji ti kroji život.

Neki dan je srušena optužnica za navodno ubistvo male Danke. Sećate li se toga? Nismo disali deset dana u strepnji za to dete. Policija je neke uhapsila, nešto im napakovala, jednog čoveka u ćeliji umlatila nasmrt, telo devojčice nije našla. I danas je to vest sa margine novina.

Ko ogugla na laž, biće ovako ili onako napravljen ludim, jer je vlastima laž unosan posao, oni se umoriti neće.

Možda za par meseci, kad se budemo bavili ko zna kojom sledećom aferom, tužilaštvo saopšti da se obustavlja istraga o „zvučnom topu“ jer je nesumnjivo utvrđeno da je deset hiljada zakletih čuvara tajne mesecima vežbalo da se na zvižduk razbeži sa Ulice kralja Milana.

(Danas)