Nemačka: Ursuli fon der Lajen uručena Međunarodna nagrada "Karlo Veliki" za „doprinos evropskom jedinstvu“

Predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen uručena je Međunarodna nagrada "Karlo Veliki", za doprinos evropskom jedinstvu.

Godišnju nagradu grada Ahena Fon der Lajen je dobila u trenutku kada se Evropska unija suočava sa ratom Rusije i Ukrajine, trgovinskim ratom administracije američkog predsednika Donalda Trampa i drugim bezbednosnim pitanjima širom kontinenta.

Tokom ceremonije uručenja koja je danas održana u Ahenu u Nemačkoj, najistaknutiju političku ličnost EU, Fon der Lajen, španski kralj Felipe VI nazvao je "otelovljenjem evropskog duha". Prisutnima se, među ostalima, obratio i nemački kancelar Fridrih Merc.

Nakon što je došla na funkciju 2019. godine, Fon der Lajen je predvodila kampanju EU da bi obezbedila vakcine protiv koronavirusa i bila je glavni pristalica Ukrajine u njenom ratu protiv Rusije.

Međutim, uručenje nagrade izazvalo je kritiku niza organizacija, uključujući i ekološke, organizacije za zaštitu ljudskih prava i antiratne aktiviste.

Te organizacije predsednicu komisije optužuju da je razvodnila Zeleni ugovor Evropske unije i da Uniju gura u opasnu trku u naoružanju.

Predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Armin Lašet stao je u odbranu svoje koleginice iz konzervativne demohrišćanske CDU i naglasio doprinos koji je Fon der Lajen dala evropskom jedinstvu.

"Evropa je ugrožena, mogla bi da se raspadne, zemlje članice se sve više razilaze u stavovima. Ursula fon der Lajen je predsednica koja je Evropu, kako u vreme pandemije koronavirusa, tako i sada u ratu, držala na okupu", rekao je Lašet za privatnu televiziju Velt.

"Za svakog političara se može odmeravati pro i kontra", ali Fon der Lajen je upravo ta osoba koja ovih dana "drži na okupu institucionalnu Evropu", rekao je Lašet, bivši premijer pokrajine Severna Rajna Vestfalija, u kojoj se nalazi i grad Ahen.

Sam Lašet je bio i član odbora direktora koji je u januaru odlučio da Nagradu Karlo veliki grada Ahena dodeli Fon der Lajen, uz obrazloženje da je ona "snažna liderska ličnost, snažan glas Evrope", u trenutku kada EU "spolja ugrožava agresija Rusije na Ukrajinu, a unutar nje demagozi, rasisti, antisemite i anti-evropljani".

"Ako samo zamislite - za pakete sankcija uvek je potreban konsenzus. I sedamnaest puta postignut je konsenzus, sa Slovačkom, Mađarskom, zemljama koje baš i nisu oduševljene sankcijama, ali koje smo svaki put uspeli da pridobijemo", rekao je Lašet.

On je dodao da je Fon der Lajen aktivna i u trgovinskom sporu sa SAD i da je uspela da postigne da američki predsednik Donald Tramp još jednom odloži primenu oštrijih carina.

Međutim, bez obzira na Lašetov pokušaj da stane u njenu odbranu, kritika zbog dodele Karlove nagrade Ursuli fon der Lajen sve je glasnija. Meta su njena ekološka politika, forsiranje naoružavanja Evrope i migrantska politika.

U odbrani EU kod protivnika je posebno sporan planirani program naoružanja "ReArm-Europe", a u migratskoj politici odnos prema migrantima i delovanje evropske agencije Fronteks, pišu nemački mediji.

Ekolozi joj prebacuju da je razvodnila ranije dogovorene projekte održivog razvoja, suzbijanja klimatskih promena i poštovanje ljudskih prava i ekoloških standarda u lancima snabdevanja.

Aktivisti su organizovali nekoliko različitih protestnih okupljanja u centru Ahena zbog dodele nagrade.

Nagrada Karlo veliki grada Ahena, koja se dodeljuje tačno 75 godina, važi za najveće priznanje za zalaganje za evropsko jedinstvo.

Bez Zelenskog

Uprkos nagoveštajima, ceremoniji nije prisustvovao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je pre dve godine i sam primio tu nagradu u ime ukrajinskog naroda.

Nagrada je ove godine prvi put dotirana sa milion evra, a taj iznos prema želji osnivača nagrade u dogovoru odbora direktora i laureata treba da bude utrošen na proevropske projekte.

Fon der Lajen je već predložila da novac bude uplaćen organizacijama koje se bave problemom ukrajinske dece koja su oteta i odvedena u Rusiju i negom traumatizovane dece iz Ukrajine.

Među poznatim dobitnicima bili su Konrad Adenauer, Vinston Čerčil, nekadašnji američki ministar odbrane DŽordž C. Maršal koji je idejni tvorac plana obnove Evrope posle Drugog svetskog rata, Fransoa Miteran.

Nagradu su, među ostalima, primili i Vaclav Havel, Donald Tusk, Angela Merkel, Papa Franja, Emanuel Makron i Volodimir Zelenski.

(Beta)