Немачка штампа о доласку Шолца у Србију: Да ли Немачка и ЕУ толико желе српски литијум да могу да се праве да не виде еколошке дилеме, а ни дефиците на плану правне државе?

Да ли Немачка и ЕУ толико желе српски литијум да могу да се праве да не виде еколошке дилеме, а ни дефиците на плану правне државе, пита се немачка штампа уочи доласка канцелара Шолца у Београд.

„То што Србија сада хоће да допусти заокрет од 180 степени када се ради о градњи рудника литијума, добра је вест“, пише новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга Андреас Мим, а преноси Дојче веле.

„Залиха је врло велика, руда се налази тако рећи пред кућним вратима, а са Рио Тинтом је право на експлоатацију добио поверљив, искусан и финансијски јак актер у светском рударству. Српски шеф државе Александар Вучић који влада аутократски, неће се задржати само на рударству, већ ће желети да што већу створену вредност задржи у земљи. Али, то не мења чињеницу да ће пројекат продубити економске односе са ЕУ. Јача интеграција дугогодишњег кандидата за приступ ЕУ који се клати између Брисела, Москве и Пекинга је – пожељна. Утолико канцелар Олаф Шолц добро поступа када му указује част, то је и мали гест захвалности за тиху помоћ Србије Украјини у виду оружја.

Рио Тинто мора да докаже да је експлоатација сребрнастобелог метала могућа без опасности за животну средину од којих страхује становништво. Али, британско-аустралски концерн ту даје много боље гаранције од кинеских фирми“, пише између осталог Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Вучићево обећање

Исти аутор је у истом броју листа објавио одвојен чланак у којем је изнео шири контекст ситуације под насловом „Вучићев колут уназад у српском спору око литијума“. Након разматрања значаја литијума са производњу е-аутомобила у Европи, он напомиње и да у свему што се тренутно дешава важну улогу има и „страховање да би Вучић пројекат могао да повери и кинеским компанијама. Србија је већ 12 година кандидат за приступ ЕУ, али одржава најбоље односе са Пекингом“. Али, Вучић је, како се наводи у тексту, већ рекао да нема намеру да ангажује Кинезе на пројекту: „Обећали смо да ћемо се бавити Европском унијом“. „Шолцова посета би сада то требало да учврсти“.

„Вучић је у ЕУ и Вашингтону, и поред добрих контаката са Москвом и Пекингом, добио подршку, јер шаље муницију Украјини. Критички коментари о могућим манипулацијама на последњим изборима су изостали“, наводи се у овом тексту.

На шта су спремни због српског литијума?

„Шолц у литијумској мисији у Србији“ – наслов је текста објављеног у Зидојче цајтунгу. Из њега преносимо ове редове: „Питање је да ли Шолц као и потпредседник Европске комисије Марош Шефчович који такође путује у Србију, толико желе литијум да могу да се праве да не виде еколошке дилеме, а ни дефиците на плану правне државе. Осим тога, ту постоји и геополитичка димензија: српски председник Александар Вучић је познат по својој политици стремљења ка ЕУ, али и одржавања добрих односа са Русијом и Кином. Литијумски пројекат не само што би могао да обезбеди Европи једну драгоцену сировину, већ и да јаче повеже Србију са Западом.“

У тексту се износи и сажета прича о ранијим демонстрацијама у Србији и одлуци „Вучића и његове владе“ из 2022. Године да „наводно дефинитивно обуставе пројекат Рио Тинто.

„Његови противници су сматрали да је то било само играње на време. И заиста, Рио Тино је и даље куповао земљу. Вучић и Шефчович су у септембру 2023. потписали изјаву о намерама за успостављање стратешког партнерства на плану критичних сировина, укључујући и литијум. Када је за то сазнала јавност, Београд је тврдио да то нема везе са пројектом Рио Тинто.“

„Али, у јануару 2024, након парламентарних избора изманипулисаних у корист владе, Вучић и тадашња премијерка Ана Брнабић су почели да говоре о обнављању пројекта. У јуну је Вучић рекао Фајнаншл тајмсу да би рудник Јадар могао да проради 2028. И да годишње испоручује количину литијума довољну за 1,1 милион електричних аутомобила. Говорили су да су еколошке дилеме решене и да постоје нове гарантије Рио Тина и ЕУ.“ Касније је, како преноси овај лист, Уставни суд Србије пресудио да је обустављање пројекта било противуставно“, пише између осталог у подужем чланку минхенског дневника.

„Свако мора да заступа своје интересе – и ми радимо тачно то“

А економски дневник Ханделсблат је објавио интервју са Александром Вучићем у којем у наслову цитира председника Србије: „Ми смо лојални Европи“. У интервјуу је Вучић изнео да хоће сарадњу са ЕУ када је реч о литијуму и да његову експлоатацију неће поверити кинеским фирмама. Он је нагласио и да би хтео да далеко највећи део ископаног литијума буде обрађен у Србији, у производњи катализатора и литијумских батерија.

Новинари су напоменули да је „српско становништво све скептичније када је реч о интеграцији“ у ЕУ. „Да ли Вас то брине“?

„Мислим да је већина Срба за приступ ЕУ. Морате разумети да они који су против тога, нису то због саме ЕУ, већ због тема које је ЕУ изнела у вези са Косовом и којима нису задовољни. Они сматрају да ЕУ и НАТО мере двоструким аршинима када се ради о Русији и када се радило о нашој земљи када је бомбардовао НАТО 1999. Неки су изгубили ентузијазам за приступ ЕУ, јер се 24 године налазимо у процесу приступа – без препознатљивог признања онога што смо учинили.“

Део новинарских питања се односио на односе Србије са Кином и Русијом.

„Састајете се са представницима руске владе, недавно сте се састали са шефом кинеске државе и партије Сијем Ђинпингом. Србија је склопила трговински споразум са Кином а при томе је трговинска политика ствар ЕУ. Зашто то радите ако хоћете да постанете део Европске уније?“

„Да, и канцелар Шолц се састао са Сијем Ђинпингом. И Немачка шаље представник своје владе у Кину, недавно је тамо био министар Хабек, ако се не варам. То је сасвим нормално и има смисла – свако мора да заступа своје интересе – и ми радимо тачно то.“

„Али, за разлику од Немачке, Србија је склопила Споразум о слободној трговини са Кином 2023, а он је ступио на снагу 1. јула. Како се то слаже са Вашом жељом да ступите у ЕУ која је надлежна за трговинску политику?“

„Наравно да смо склопили Споразум о слободној трговини са Кином. Европска унију је склопила много трговинских споразума са земљама са којима ми немамо споразуме. Ми се старамо о сопственој привреди. Наш привредни раст је у првом кварталу ове године износио 4,7 одсто – и тиме смо на врху у Европи.“

(Дојче веле)