Na današnji dan 1995. počela hrvatska vojna akcija „Oluja“, kojom je proterano preko 200 hiljada i ubijeno oko 2.500 Srba, a Republika Srpska Krajina prestala da postoji

 Srpski narod seća se prognanih i ubijenih u "Oluji", operaciji hrvatske vojske i policije tokom koje je oko 2.000 Srba ubijeno ili nestalo, a više od 220.000 proterano iz Hrvatske. Pre 29 godina za samo 48 sati područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto. Porodice žrtava još uvek traže pravdu.

Komesarijat: Oluja zločin koji opominje, odgovorno brinemo o izbeglicama i raseljenim

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je, povodom Dana sećanja na stradale i prognane u hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja", da odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima a da je u ovoj godini namenjeno više od 400 miliona dinara za jedinice lokalnih samouprava za zbrinjavanje izbegličkih i interno raseljenih porodica.

"Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, je jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije i Komesarijata uz punu podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića", saopštila je komesarka Nataša Stanisavljević.

U Komesarijatu navode da je "u ovom trenutku u stanju potrebe, odnosno nisu u mogućnosti da sami reše svoje stambene potrebe još skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica".

"Sećanje na "Oluju" nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove“, rekla je komesarka.

Kako je podsetila, dana 4. avgusta 1995. godine, započeo je Pogrom koji je trajao četiri dana, a "njegove posledice osećamo i danas".

Ova operacija prouzrokovala je progon više od 250.000 Srba iz njihovih domova, a veliki broj civila je izgubio živote oko 1700 ljudi, a više od 700 se i dalje vodi kao nestali

Ova operacija prouzrokovala je progon više od 250.000 Srba iz njihovih domova, a veliki broj civila je izgubio živote oko 1700 ljudi, a više od 700 se i dalje vodi kao nestali. Srbija nije i neće zaboraviti ovaj zločin, saopšteno je iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

U protekle dve i po decenije, Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Komesarijat za izbeglice i migracije je do danas, kako podsećaju, pomogao ukupno 53.445 porodica koju su dobili neku vrstu pomoći, od čega je 40.155 porodica izbeglica iz bivših Republika SFRJ i 13.089 porodica interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije.

Broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Republici Srbiji je oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12000 porodica. Stambeno je zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, dok je ekonomski osnaženo 23.286 porodica/domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.

Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila preko 600.000 ljudi, a još uvek je u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine.

Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Republiku Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN.

Republika Srbija je stvorila uslove za integraciju, obezbedila pristup pravima i adekvatna sredstva za uključivanje u zdravstveni, socijalni, obrazovni sistem, pristup tržištu rada, pomoć u rešavanju stambenih potreba i ekonomskom osnaživanju.

Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što, prema saopštenju Komesarijata, predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

"Nikada se nećemo složiti sa Republikom Hrvatskom po pitanju Pogroma koji se desio tokom Oluje koju oni slave kao svoju ratnu pobedu a u kojoj su proterali sopstvene građane, opustošili čitave krajeve koji su danas prazni", istakla je komesarka.

"Uvek ćemo podsećati i njih i međunarodnu zajednicu da je sama priroda ovog zločina anticivilizacijska i antievropska i da je nedopustivo da bude nekažnjena i osuđena što predstavlja sramotu i jednih i drugih s obzirom da za ovaj zločin i etničko čišćenje još niko nije odgovarao", rekla je ona.

Prema njenim rečima, državotvorno rukovodstvo, koje brine o svim Srbima, van granica Srbije, daje jasnu poruku, da matica Srbija, je uvek bila i biće siguran dom svim Srbima ma gde se oni nalazili.

Pomen žrtvama "Oluje“ biće održan danas u 11.30 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije.

U Loznici je juče održan komemorativni skup na kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da neće više biti ni pogroma, ni progona, ni traktora i da je snaga srpskog naroda u njegovoj nesalomivosti i volji da opstane.

Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.

Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto

Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.

U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta uglavnom danas žive bez struje, kvalitetne infrastrukture.

Sud u Hagu osudio hrvatske generale, pa ih oslobodio

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.

U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.

Poginuo ili nestalo oko 2.000 Srba, prognano više od 220.000

U akciji "Oluja", prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginulo je ili nestalo oko 2.000 Srba.

Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.

(RTS)