Na današnji dan 1991. Slovenija i Hrvatska, suprotno ustavu SFRJ, jednostrano proglasile nezavisnost; 1903. rođen DŽordž Orvel; 1950. počeo Korejski rat

 NOVI SAD - Na današnji dan 1903. godine rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao DŽordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani "1984", "Životinjska farma", "Burmanski dani", "Niko i ništa u Parizu i Londonu" eseji "U kitu", "Kritički eseji", "Lov na slona", "Engleska, vaša Engleska", knjiga o Španskom građanskom ratu "Kataloniji s ljubavlju".

Danas je sreda, 25. jun, 176. dan 2025. Do kraja godine ima 189 dana.

1822 - Umro je nemački pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, čija su dela, puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuđenosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Sadržaj tih priča kompozitor Žak Ofenbah koristio je kada je stvarao svoja operska dela. Dela: "Fantastične slike u Kaloovom maniru", "Đavolji eliksiri", "Serpionova braća", "Životni nazori mačka Mura".

1847 - Liberija je proglašena nezavisnom republikom, ali sa ograničenim suverenitetom, pošto je ostala pod finansijskom kontrolom SAD. Tu afričku državu su, sa statusom kolonije, osnovali 1822. oslobođeni crni robovi, preseljeni iz SAD na prostor uz Atlantik između Sijera Leonea, Gvineje i Obale Slonovače. Nezavisnost Liberije SAD su priznale 25. juna 1862.

1867 - Amerikanac Lisjen Smit patentirao je bodljikavu žicu.

1872 - Rimokatolički jezuitski red izbačen je iz Nemačke.

1876 - U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks pod komandom poglavice "Ludog Konja" uništilo je deo Sedme konjičke divizije DŽordža Armstronga Kastera. U bici su poginula sva 264 vojnika te jedinice, uključujući Kastera. Mada nije učestvovao u bici, pobedu je sjajnom strategijom pripremio poglavica "Bik koji sedi" , vođa Sijuksa i saveza plemena "Dakota".

1920 - U Vukovaru je, posle pet dana rada, završen Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunisti), koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u Komunistička partija Jugoslavije. Za predsednike Centralnog partijskog veća su izabrani Pavle Pavlović i Jakov Lastrić, a za sekretare Sima Marković i Filip Filipović.

1923 - Rođen je Vatroslav Mimica, filmski reditelj, scenarista, producent. Bio je pripadnik pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata, kao borac NOP-a. Studirao je medicinu u Zagrebu. Jedan je od tvoraca, i direktor, Jadran filma, među osnivačima je i Zagrebačke škole crtanog filma. Mimica je tvorac nekih od najznamenitijih ostvarenja kinematografije negdašnje Jugoslavije, između ostalog i filma o Banović Strahinji, jednom od najbitnijih heroja srpske epike. Filmovi: "Prometej s otoka Viševice", "Kaja, ubit ću te", "Poneđeljak ili utorak", "Događaj", "Seljačka buna", "Banović Strahinja".

1925 - U Užice je uz veliko slavlje stigao prvi voz, popularno nazvan "ćira". Izgradnju pruge između Vardišta i Užica počela je Austrougarska odmah po okupaciji Srbije 1915. Projektovali su je austrougarski inženjeri, a u surovim uslovima gradili ratni zarobljenici Italijani i Rusi. "Ćira" je prestao da saobraća 1974, kada su u Jugoslaviji ukinute i mnoge druge pruge uskog koloseka.

1938 - Na dužnost je stupio prvi predsednik Irske Daglas Hajd.

1940 - U Drugom svetskom ratu stupio je na snagu sporazum o primirju Francuske s Nemačkom i Italijom. Nemačke trupe su, na osnovu sporazuma, okupirale zapadnu i severnu Francusku, pokrajine Alzas i Lorena pripojene su Nemačkoj, a Italiji delovi Francuske u Alpima i na Mediteranu (Savoja i Nica). Na čelo Francuske došla je vlada maršala Anrija Filipa Petena sa središtem u Višiju.

1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo napalo je s 1.000 bombardera nemački grad Bremen.

1950 - Napadom severnokorejskih snaga počeo je Korejski rat, a svet se našao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata. Posle kapitulacije Japana, Sovjetski Savez je zaposeo severni a SAD južni deo Koreje, s granicom na 38. paraleli. SAD su u Koreji intervenisale pod zastavom UN, što je bio prvi slučaj oružane intervencije svetske organizacije. Posle maratonskih pregovora, rat koji je vođen s promenljivom srećom okončan je 27. jula 1953. a Korejsko poluostrvo podeljeno je duž 38. paralele na Severnu i Južnu Koreju.

1959 - Sovjetski Savez je predložio uspostavljanje zone bez nuklearnog oružja na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.

1962 - Osnovan je FRELIMO, Front za oslobođenje Mozambika, antikolonijalna grupa oprdeljena za oslobođenje te afričke portugalske kolonije. FRELIMO, pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. potom se još dve dve decenije borio u građanskom ratu. Rivalski pokret Renamo su u borbi protiv Frelima podržavali rasistički režimi Južne Rodezije i Južne Afrike kao i neke zapadne sile. Tek pobeda Nelsona Mandele u Južnoj Africi početkom devedesetih godina 20. veka i rasno pomirenje u toj susednoj zemlji, stvorili su uslove za okončanje građanskog rata i slobodne izbore koje je Frelimo dobio.

1963 - Šef takozvane vlade južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe primoran je da podnese ostavku. On je ubrzo posle uspostavljanja nezavisnosti Belgijskog Konga 30. juna 1960. uz pomoć inostranih plaćenika i kapitala kojem je bila neophodna marionetska vlast radi nastavljanja eksploatacije ogromnog rudnog bogatstva, proglasio "nezavisnost" Katange, najbogatije kongoanske provincije.

1966 - Jugoslavija i Vatikan obnovili su diplomatske odnose.

1975 - Afrička država Mozambik (Portugalska Istočna Afika) je posle 477 godina kolonijalne zavisnosti od Portugalije stekla nezavisnost. Vlast je preuzeo FRELIMO (Front za oslobođenje Mozambika) čiji je vođa Samora Mašel postao prvi predsednik Mozambika.

1988 - U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaničnih odnosa Evropske zajednice i SEV (Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć) čime je okončano 30-ogodišnje uzajamno nepriznavanje i otvoren put saradnje dveju ekonomskih grupacija.

1991 - Slovenija i Hrvatska su, suprotno ustavu SFRJ, jednostrano proglasile nezavisnost od jugoslovenske federacije. Pokazalo se da je to značilo uvod u građanski rat, za šta ogromnu odgovornost, zbog povlađivanja secesionističkim težnjama, snose i vodeće zapadne zemlje, u prvom redu Nemačka, a onda i SAD. Prva država koja je priznala secesiju bio je Vatikan.

1991 - Poslednje sovjetske jedinice stacionirane u Čehoslovačkoj napustile su tu zemlju, 23 godine posle vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je oborena vlast reformističkog rukovodstva pod vođstvom Aleksandra Dubčeka.

1995 - U državnom udaru šeik Hamad bin Kalifa el Tani zbacio je s vlasti svog oca šeika Kalifu, emira arapske zalivske države Katar.

1996 - U eksploziji kamiona-bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u stambeno naselje američke vojske kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca a ranjeno oko 400.

1997 - Umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film "Deset hiljada metara pod morem" snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom "Kalipso". Za film "Svet tišine", koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio "Zlatnu palmu". Dobitnik je tri Oskara. Napisao je više knjiga, uključujući "Putovanje 'Kalipsa'" i "Kroz 18 metara vode". Ostali filmovi: "Svet bez sunca", "Zlatna riba".

1998 - Usvojena je Arhuska konvencija, jedan od međunarodnih instrumenta zaštite životne sredine. Konvencija je nazvana po danskom gradu Arhusu u kojem je usvojena tokom održavanja IV Konferencije "Životna sredina za Evropu". Konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Na V Konferenciji održanoj u Kijevu 2003. tadašnja SCG primljena u članstvo, a Srbija je Zakon o potvrđivanju Konvencije donela maja 2009. godine.

1999 - Ime predsednika SAD Bila Klintona prvi put je u široj američkoj javnosti povezano s ratnim zločinima tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ). Na konferenciji za novinare u Beloj kući bio je vidno zbunjen pitanjem: "Šta ćete reći ako se jednog dana vaše ime dovede u vezu s operacijom NATO kao ratni zločin prema Jugoslaviji i budete optuženi za razaranje jedne zemlje?".

2001 - Indonežanski predsednik Abdurahman Vahid započeo je posetu Australiji, označivši novu eru u odnosima dveju zemalja.

2007 - Britanski vojnici su se posle 37 godina, povukli iz područja Južnog Armaa, na jugu Severne Irske na granici sa Republikom Irskom, koje je decenijama važilo kao ključna baza Irske republikanske armije (IRA). Tokom 37 godina pojačanog prisustva britanske vojske u Severnoj Irskoj poginula su 763 vojnika i oko 3.500 građana.

2009 - Umrla je američka glumica Fara Fosit, jedno od prvih lica američkog filma sedamdesetih i seks simbol. Fositova je studirala umetnost i bavila se manekenstvom. Nagli uspon u karijeri usledio je posle uloge glamurozne DŽil Marou u serijalu o tri privatne detektivke - "Čarlijevi anđeli".

2009 - Umro je američki muzičar Majkl DŽozef DŽekson. Debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe "DŽekson 5". Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji muzike: "Off the Wall" (1979), "Thriller" (1982), "Bad" (1987), "Dangerous" (1991) i "HIStory" (1995). Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u "Rokenrol hol slavnih" uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za "Najuspešnijeg zabavljača svih vremena" kao i 13 "Gremi" nagrada. DŽekson, neretko nazivan "Kraljem popa", bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.

2021 - Bivši policajac Derek Šovin osuđen je na dvadeset dve godine i šest meseci zatvora zbog smrti Afroamerikanca DŽordža Flojda, koji je stradao usled prekomerne upotrebe sile prilikom hapšenja. Njegova smrt, maja 2020. godine, dovela je do niza masovnih protesta širom SAD.

2022 - U napadu na selo Balin, okrug Akvaja, u jugozapadnom Kamerunu na samoj granici sa Nigerijom, 32 osobe su ubijene. Napadači su zapalili više od pedeset kučha, uništili lokalnu bolnicu i rezidenciju lokalnog zvaničnika. Optuženi su gerilci Ambazonije, lokalni separatistički pokret, što su njihovi predstavnici negirali, sugerišući da je reč o militantima iz Nigerije.

2024 - U žestokim sukobima demonstranata i policije u Najrobiju, izazvanim zakonskim predlogom koji predviđa porast poreskih obaveza, pet osoba je poginulo a 45 je povređeno. Demonstranti su sa zahtevom da poslanici glasaju protiv novog zakona, upali u skupštinsko zdanje, parlament Kenije, i delom ga zapalili.

2024 - Osnivač Vikiliksa, australijski novinar DŽulijan Asanž napustio je Britaniju put Marijanskih ostrva, američke teritorije u Pacifiku. Tužioci iz SAD izjavili su prethodno da bi on trebalo, u sklopu sporazuma, da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, po jednoj tački. Vikiliks je 2010. objavio stotine hiljada poverljivih američkih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku, uz niz diplomatskih depeša. Asanž je prvi put uhapšen u Britaniji 2010. na osnovu evropskog naloga, kasnije odbačenog. Iz ambasade Ekvadora u Londonu, gde je boravio sedam godina, izvučen je 2019. kada je zatvoren zbog neplaćanja kaucije.

(Tanjug)