Na današnji dan 1914. Austrougarska objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat; 1330. srpski kralj Stefan Dečanski u bici kod Velbužda pobedio bugarsku vojsku; 1861. osnovano Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu

Na današnji dan 1914. Austrougarska je mesec dana posle atentata u Sarajevu, u kojem je ubijen prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat.

Danas je nedelja, 28. jul 2024.

1330 - Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je "do nogu" u bici kod Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj) vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana i tako onemogućio ostvarenje njegovog dogovora sa vizantijskim carem Andronikom III Paleologom da Bugarska i Vizantija paralelno zajedničkim snagama napadnu Srbiju. Nakon ovog strahovitog poraza Bugara, Vizantija nije ni ušla u sukob. Bitka kod Velbužda označila je veliki preokret, od tada do bitke na Marici 1371. Srbija je najjača država na Jugoistoku Evrope.

1586 - Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Smatra se da je tek pojava krompira, u masovnoj upotrebi, postepeno spasla evropski kontinent od gladi. Nerodne godine ranije su najčešće dovodile do masovne gladi i pomora stanovništva.

1655 - Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak, čija su dela kombinacija političke satire i fantazije. Teško je ranjen 1640, zbog čega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan mačevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme, napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po delu "Drugi svet", gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon Rostan ovekovečio ga je u herojskoj komediji "Sirano de Beržerak", stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobičnog uma.

1741 - Umro je italijanski kompozitor i violinski virtuoz Antonio Vivaldi. Tipičan je predstavnik zrelog baroka. Nije bio poznat samo kao sjajan i veoma plodan kompozitor već je oduševljavao savremenike i izvanrednim izvođačkim umećem. Dela: "Četiri godišnja doba", "L'estro armonico", "Il cimento dell'armonia e dell'inventione", niz koncerata za violinu, flautu, fagot.

1750 - Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah, jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Za života je više cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson otkrio njegovu vrednost izvođenjem "Muke po Mateji". Bahov veliki opus, delom izgubljen, jer je posle smrti pao u zaborav, osnova je razvitka muzičkih pravaca novijeg doba. Komponovao je više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo, violinu, violončelo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni polifoni stil. Njegovo stvaralaštvo je sinteza dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije "Imao sam mnogo jada", "Hristos je ležao u samrtnim mukama", "Snažna tvrđava je naš Bog", "Misa u h molu","Božićnji oratorijum", "Magnificat", "Muka po Jovanu", "Muka po Mateji", svetovne kompozicije "Kantata o kafi", "Seljačka kantata", "Francuske svite", "Engleske svite", "Dobro temperovani klavir","Italijanski koncert", "Goldberg varijacije", "Hromatska fantazija i fuga", šest "Brandenburških koncerata", "Umetnost fuge", "Trostruki koncert" za flautu, violinu i klavir.

1794 - Dan posle obaranja s vlasti, na giljotini su pogubljene vođe Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, Antoan Sen Žist i još dvojica jakobinskih prvaka. Pošto je tokom jakobinskog terora poslao na giljotinu gotovo sve vođe revolucije, Robespjer je postao krajnje nepopularan, pa je sa vlasti lako oboren u termidorskom prevratu.

1861 - Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, (tada u sastavu Austrije, od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom "Srbskom dnevniku" o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

1899 - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Uređivao je više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić","Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti".

1914 - Austrougarska je mesec dana posle atentata u Sarajevu, u kojem je ubijen prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat.

1918 - Pred Belom kućom u Vašingtonu zavijorila se zastava Kraljevine Srbije. Zastava Srbije jedna je od samo dve strane zastave koje su se ikad vijorile iznad Bele kuće, a tada je bila istaknuta i na zgradama drugih državnih institucija u Vašingtonu po nalogu predsednika SAD Vudroa Vilsona, povodom četvrte godišnjice objave rata Austrougarske Srbiji.

1945 - Američki bombarder tipa "B-25" udario je, pri gustoj magli, u "Empajer stejt bilding" u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu, usmrtivši 14 lica.

1976 - U zemljotresu je potpuno razoren kineski grad Tangšan. Poginulo je 242.000 osoba, što je najveći broj mrtvih zabeležen u nekom zemljotresu u modernom dobu.

1984 - Predsednik SAD Ronald Regan otvorio je Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali Sovjetski Savez i ostali saveznici Moskve, izuzev Rumunije, Kube i još nekoliko socijalističkih zemalja. Bio je to revanš Amerikancima za bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980., a Igre u Los Anđelesu bojkotovali su i Iran, Libija, Albanija i Bolivija.

1995 - Regularne trupe Hrvatske i snage bosanskih Hrvata zauzele su gradove u zapadnoj Bosni, Glamoč i Grahovo, ogromnom većinom nastanjene Srbima. Usledio je masovan egzodus civila.

2007 - Umro je Dušan Prelević, pevač i pisac. Profesionalno se bavio muzikom od 1965. Bio je član Korni grupe, a potom solista. Snimio je nekoliko ploča. Posebno je upamćna njegova uloga u tada kultnoj predstavi "Kosa" "Ateljea 212". Poslednjih dvadesetak godina objavljivao je priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, "Dugi". Autor je tri knjige pripovedaka i scenarija za film "Poslednji krug u Monci".

2018 - Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je Evropsko prvenstvo pobedom u finalu, četvrti put uzastopno, protiv Španije.

(RTV)