недеља, 19. октобар 2025. | |
Данас је недеља, 19. октобар, 292. дан 2025. До краја године има 73 дана. 1216 - Умро је енглески краљ Џон Без Земље, млађи син Хенрија II, који је 1215. морао да попусти у сукобу с племством и потпише "Магна карту либертатум" - велику повељу слобода. 1469 - Краљица Исабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда ИИ, чиме је започето уједињење Шпаније под једном круном. 1745 - Умро је енглески писац ирског порекла Џонатан Свифт, један од најоштроумнијих критичара људских нарави и порока. Његово главно дело "Гуливерова путовања" измишљени свет Лилипутанаца, сатирични је приказ средине у којој је живео. Имао је тегобан лични живот па је на окружење гледао с горчином, песимизмом и презиром. Остала дела: политички списи "Сукнарева писма", сатире "Битка књига", "Прича о бурету". 1812 - Француски цар Наполеон I напустио је Москву и започео повлачење из Русије. Неуспела инвазија на Русију и пораз у судару с руском војском под командом фелдмаршала Михаила Кутузова означили су почетак краја Наполеонове империје. У поход на Русију Наполеон је кренуо са око 600.000 војника из готово свих европских нација, а тамо је тако страховито поражен да се из Русије вратило свега неколико десетина хиљада војника. 1813 - Уласком у Лајпциг поред којег је вођена битка армија удружених снага Русије, Пруске и Аустрије, против Француза, окончана је тродневна "Битка народа". После пораза Наполеон се повукао преко Рајне и неколико месеци потом присиљен је да абдицира. 1862 - Рођен је франуцуски хемичар и индустријалац Огист Лимијер, који је с братом Лујем направио прву филмску камеру и основао у Лиону фабрику за израду фотографског материјала. Браћа су изумела поступак снимања у природним бојама и у париској кафани "Гран кафе" приредила 28. децембра 1895. прву филмску представу у свету ("Улазак воза у станицу", "Радници излазе из фабрике"). 1872 - У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је "Холтерманов грумен", плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа икад пронађена количина тог метала. 1875 - Умро је енглески физичар Чарлс Витстон, пионир телеграфије. Пронашао је и метод за одређивање електричног отпора ("Витстонов мост") и истраживао електрицитет, светлост и звук. 1876 - Рођен је српски сликар Милан Миловановић, професор Уметничке школе у Београду, који је радио пејзаже и портрете високог импресионистичког домета. Неким делима се приближио поентилизму, тежећи да постигне максимални ефекат светлости. Сликарство је студирао у Београду, Минхену и Паризу. 1917 - Успостављени су дипломатски односи између Краљевине Србије и Португалије. У Лисабону је тада основано српско посланство. 1918 - У Загребу је Народно веће донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена. Заједничка држава је коначно проглашена од стране регента Александра Карађорђевића 1. децембра 1918. под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (првобитно име било је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца). 1932 - У Београду је отворена зграда Коларчевог народног универзитета, задужбине Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао огромну своту од око 50.000 дуката. Здање Коларчевог универзитета пројектовао је српски архитекта Петар Бајаловић. 1935 - Кинеске комунистичке снаге Мао Цедунга окончале су у провинцији Северни Шенси "Дуги марш", започет годину дана раније из провинције Јангкси, током којег је пробијена четворострука блокада Националистичке армије Чанг Кај Шека. У пробоју ка северу под борбом пређено је више од 11.000 километара и марш је завршен спајањем делова кинеске Црвене армије. 1937 - Умро је новозеландски физичар енглеског порекла Ернест Ратерфорд, добитник Нобелове награде за хемију 1908. један од утемељивача модерне атомске теорије. Највише се бавио природом радиоактивности, откривши три типа радијације, које је означио као алфа, бета и гама зраке. Бомбардујући фолију злата алфа зрацима 1906. открио је постојање снажно наелектрисаног атомског језгра које је назвао нуклеус, а заједно с немачким физичарем Хансом Гајгером је открио да алфа зраци садрже позитивно наелектрисане атоме хелијума. 1941 - У Ужицу је у Другом светском рату (Ужичка република) изашао први број обновљене "Борбе". 1954 - Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци. 1957 - Савезна Република Немачка прекинула је дипломатске односе с Југославијом зато што је Београд признао Немачку Демократску Републику. Односи су обновљени у фебруару 1968. у време када је шеф бонске дипломатије био Вили Брант. 1964 - У удесу совјетског авиона "Иљушин-18" који се срушио на Авали, погинула је шесточлана делегација совјетске армије с маршалом Сергејем Бирјузовом на челу, која је требало да учествује на прослави 20-годишњице ослобођења Београда. 1986 - Председник Мозамбика Самора Машел погинуо је у авионском удесу у близини границе с Јужном Африком. 1987 - У судару два путничка воза у предграђу Џакарте погинуле су 102 особе а повређено је више од 5.000. 1987 - На њујоршкој берзи "Дау Џонс" вредност акција пала је у току једног дана рекордних 508 поена, односно 22,6 одсто. Тај дан берзански стручњаци описали су као "Црни понедељак". 1994 - Од експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао исламски терориста-самоубица, погинуле су 22 особе. 2001 - Најмање 350 особа, махом ирачких избеглица, погинуло је кад је у близини обала Јаве потонуо пренатрпани брод који је из Лампунга на индонежанском острву Суматра пловио у правцу Аустралије. 2005 - Почело је суђење бившем ирачком председнику Садаму Хусеину. 2008 - Умро је Ричард Блеквел, холивудски дизајнер и креатор, творац листе "Десет најгоре одевених жена света". Прву листу те врсте објавио је 1960. и на њој се на првом месту нашла италијанска глумица Ана Мањани, а на другом Брижит Бардо. Наредне године друго место је припало Софији Лорен. Године 1969. британска краљица Елизабета ИИ нашла се на првом месту Блеквелове листе. 2013 - Први авион Ербас А319 авиокомпаније "Ер Србија" (Аир Сербиа) у пратњи два авиона Војске Србије МИГ 29, слетео је на београдски аеродром "Никола Тесла". 2021 - Преминуо је Бранко Мамула, адмирал. Био је Савезни секретар за одбрану СФР Југославије од 1982. до 1988. Претходно, од 1979. до 1982. налазио се на позицији начелника Генералштаба ЈНА. Био је учесник НОБ-а током Другог светског рата, почев од 1941. Објавио је више стручних књига, као и сећања: "Случај Југославија". 2023 - Украјинска Врховна рада (скупштина) усвојила је Закон о забрани канонске Украјинске православне цркве под јурисдикцијом Московске патријаршије, која је и иначе била жртва оштрих прогона под оптужбом "антиукрајинских активности". Светски савет цркава претходно је саопштио да се тиме нарушава слобода вероисповести. (Танјуг) |