На данашњи дан 1743. рођен je француски хемичар Антоан Лавоазије; 1914. рођен je аргентински писац Хулио Кортасар; 1920. ратификован 19. амандман Устава САД, којим су жене добиле право гласа

На данашњи дан 1743. године рођен је француски хемичар Антоан Лавоазије, један од твораца модерне хемије. Открио је да је ваздух смеша кисеоника и азота, доказао је да је вода спој кисеоника и водоника, утврдио значај кисеоника за сагоревање и оксидацију, поставио Закон о неуништивости материје, израдио низ нових метода за квантитативну хемијску анализу. Спаливши дијамант, доказао је да је кристализовани угљеник. Револуционарни суд га је, са још 27 оптужених, осудио на смрт и погубио истог дана на гиљотини у мају 1794. на врхунцу јакобинског терора током Француске револуције, под оптужбом да је "заступник убирања краљевског пореза".

Данас је понедељак, 26. август 2024.

1346 - У бици код Кресија на северу Француске у Стогодишњем рату, у којој су трупе енглеског краља Едварда III поразиле бројчано знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI, Енглези и Велшани су први пут употребили само пешадију наоружану огромним луковима, познатим као "лонгбоуз", који су избацивали стреле на изузетно велику даљину и показали се као веома убојити.

1541 - Султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску, која је до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. Турска је запосела централне и јужне делове Угарске док су северни и западни део заувек остали ван турских територија и од тада су укључени у склоп Хабзбуршких земаља.

1676 - Рођен је енглески државник Роберт Волпол, први британски премијер (први након проглашења Уједињеног Краљевства). Председник владе био је од 1721. до 1742, најдуже у историји Велике Британије.

1723 - Умро је холандски природњак Антони ван Левенхук, који је открио до тада непознати свет микроорганизама. Брусећи оптичка сочива, створио је прве једноставне микроскопе, чему је потом посветио доста времена и конструисао је око 400 микроскопа. Резултате истраживања крвних судова, структуре костију, мишића, еритроцита и сперматозоида објављивао је у издањима Лондонског краљевског друштва чији је био члан.

1740 - Рођен је француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је с братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загрејаним ваздухом.

1899 - Рођен је српски писац Радојко Јовановић, познат као Раде Драинац, боем, бунтовни индивидуалиста, вечити путник, аутор непосредних лирских исповести. Дела: збирке песама "Модри смех", "Еротикон", "Лирске минијатуре", "Дах земље", приповетке "Срце на пазару", роман "Шпански зид".

1906 - Рођен је амерички вирусолог Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомиелитиса (заразна дечја парализа). Сејбинова вакцина, справљена од ослабљених вируса, први пут је масовно примењена у Совјетском Савезу. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију (САД) и доцније председник Вајцмановог института у Израелу.

1910 - Умро је амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс, творац персоналистичке верзије прагматизма према којој у основи истинитог сазнања лежи "воља за веровањем". Дела: "Прагматизам", "Принципи психологије", "Воља за веровањем", "Есеји о радикалном емпиризму", "Разлике у религиозном искуству".

1914 - Рођен је аргентински писац Хулио Кортасар, један од најзначајнијих у латиноамеричкој литератури, мајстор кратке приче. Мотиви игре, ритуала и мита уврстили су га међу највећа имена светске књижевности, док његовом прозом доминирају социјално-политичке теме. Дела: збирке приповедака "Тајно оружје", "Крај игре", "Све ватре огањ", "Неко ко овуда иде", "Толико волимо Гленду", "Прогонитељ", романи "Школице", "Мануелова књига", књижевни огледи "Последња рунда", "Историја кронопија и фама", "Пут око дана за 80 светова", путопис "Аутонаути космопута".

1920 - Ратификован је 19. амандман устава САД, којим су жене добиле право гласа.

1934 - Адолф Хитлер је затражио од Француске да Немачкој уступи област Сар (погранична област према Француској) која је Версајским уговором после Првог светског рата стављена под француску окупацију и привремену управу.

1939 - Донета је Уредба о установљењу Бановине Хрватске. Претходио јој је споразум председника владе (Министарског савета) Краљевине Југославје Драгише Цветковића и вође Хрватске сељачке странке Владимира Мачека. У њен састав ушле су Савска и Приморска бановина и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Дервента, Травник и Фојница. Већи део тих територија, осим у Срему, никада раније нису били саставни део Хрватске, ни Дубровник. Бановина Хрватска образована је с циљем пацификације прилика у земљи, а највероватније после притиска британске дипломатије.

1944 - Бугарска, савезница Немачке у Другом светском рату, суочена са надирањем совјетских трупа, саопштила је да иступа из рата.

1945 - Треће заседање АВНОЈ-а потврдило је у Београду одлуке донете после заседања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. и усвојило препоруке савезничке конференције на Јалти. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији: Словеначко приморје, Бенешка Словенија, Трст, Истра, Ријека, Задар и острва Ластово и Палагружа. АВНОЈ је тада променио име у - Привремена Народна скупштина.

1972 - Отворене су 20. Олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника палестинске терористичке организације "Црни септембар" на Олимпијско село када је убијено 11 израелских спортиста.

1974 - Умро је амерички пилот Чарлс Огастас Линдберг, који је први прелетео Атлантски океан. Авионом "Дух Сент Луиса" у мају 1927. прелетео је за 33 часа и 32 минута 5.856 километара од Њујорка до Париза, што је прави подвиг јер тада није било ни радара, ни сигурних радио-веза. После отмице и убиства његовог сина Чарлса 1932, у САД је донесен тзв. Линдбергов закон којим је за отмицу предвиђена смртна казна. По доласку на власт у Немачкој Адолфа Хитлера, јавно је испољавао симпатије за нацизам и противио се уласку САД у Други светски рат против Сила осовине.

1978 - Венецијански кардинал Албино Лучани постао је папа Јован Павле I. Умро је 33 дана доцније, како је званично саопштено, од срчаног удара. Медији су неретко шпекулисали да је отрован.

1978 - Јан Зигмунд је као први Немац полетео у космос у совјетском броду "Сојуз 31".

1982 - Аргентинска влада укинула је забрану деловања политичких партија.

1990 - У експлозији у јами "Добрња-југ" рудника Крека, која је изазвала највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.

1993 - Председник Русије Борис Јељцин потписао је споразум о пријатељству с Чешком, након што је осудио инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1996 - Јужнокорејски суд је осудио бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 година затвора. Доцније је помилован.

1997 - Фредерик Виљем де Клерк, последњи бели председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.

2003 - Изборна комисија у Руанди саопштила је да је Пол Кагаме победио на председничким изборима у Руанди, првим у тој афричкој земљи после грађанског рата 1994. у којем су жтве махом били припадници мањинског племена Тутси. Опозиција је одбила да призна званични резултат.

2004 - У минобацачком нападу на џамију у ирачком граду Куфа, у ком су се налазиле окупљене присталице шиитског вође Муктада ел Садра, погинуло је 29 особа.

2006 - Умро је руски уметник Владимир Третчиков. Познат по радовима који су били изузетно популарни 60-их и 70-их 20. в. Рођен у Русији, преселио се у Јужну Африку 1946. а четири године касније насликао је "Кинеску девојку", познату и као "Зелена дама", која је продата у више од пола милиона копија. Сматра се да је та слика, у виду принтова, продата у више примерака него "Мона Лиза" Леонарда да Винчија, или "Сунцокрети" Винсента ван Гога. Слика је имала велики утицај на британску популарну културу 60-их, а нашла се и у филму "Алфие" Мајкла Кејна из 1966.

2007 - Врховни политички лидери ирачких шиита, сунита и Курда саопштили су да су потписали споразум о постизању помирења између завађених групација у тој земљи. Представници шиита, сунита и Курда постигли су и консензус о ублажавању мера против бивших чланова партије БААС Садама Хусеина.

2007 - У саобраћајној несрећи на истоку Уганде 71 војник је погинуо а 41 је повређен. Удес се догодио када је камион у којем су се војници налазили ударио у бетонску ограду поред планинског пута.

2019 - На граници Србије и Северне Македоније отворен је интегрисани прелаз Прешево - Табановце, који подразумева заједничку контролу. Нови гранични прелаз одговор је на очекивања привредника да се убрзају процедуре, ускладе прописи, и тиме отклоне баријере.

2021 - У Кабулу, код аеродрома, у време паничних евакуација страних трупа и мноштва цивила, догодили су се терористички напади у којима су погинуле најмање 183 особе, од чега 13 војника САД, а више од 150 особа је повређено. Нападнут је улаз аеродрома, познат као Еби гејт, као и простор код хотела Барон. Бомбаши самоубице ушли су у масу присутних и активирали експлозив. Међу жртвама су били и припадници талибанских формација, а као починилац огласила се такозвана Исламска држава.

2022 - Цена гаса у Европи достигла је цену 3.319 долара за хиљаду кубика, на лондонској ИЦЕ берзи. Шокантне промене цена гаса уследиле су убрзо пошто је започео рат у Украјини фебруара те године.

(РТВ)