N1: U javnosti se sve glasnije govori o prodaji „Apoteke Beograd“. Ako se ugase državne apoteke, ko će praviti sirupe za bebe i izdavati lekove po selima?

Sve glasnije se u javnosti govori o prodaji Apoteke Beograd. Šta će biti s njom ne govore ni osnivač - Grad Beograd, niti rukovodstvo Apoteke. Pitanje neizvesne budućnosti muči i druge državne apotekarske ustanove u Srbiji, a farmaceuti sa kojima smo razgovarali saglasni su da je javni interes da se one sačuvaju i da bi u slučaju njihove prodaje na gubitku bili pre svega – građani.

Apoteka Beograd nije samo apoteka najbliža domu zdravlja u koju odlazite posle posete lekaru.

To je jedina apotekarska ustanova u glavnom gradu koja pravi personalizovanu terapiju za malu decu – sirupe i kapsule. Kako su rekli farmaceuti sa kojima smo razgovarali, svakog dana na Institut za neonatologiju idu prilagođeni lekovi za najmlađe i najslabije pacijente.

To je, naglašavaju, najveća prednost državnog sektora u odnosu na privatni.

Samo jedna veća apoteka ove državne ustanove dnevno izda između 50 i 60 magistralnih lekova, takozvanih „lekova po meri“, koji se prave na osnovu recepata koje pacijenti donose od lekara. Kada se u obzir uzme broj apoteka u celom gradu, ukupna količina dnevno izdatih magistralnih lekova je 500 do 600, kažu naši sagovornici.

Farmaceuti napominju da su galensku i magistralnu proizvodnju lekova pokušale da pokrenu i neke privatne apotekarske ustanove, ali da je jedan deo njih odustao od toga. Oni koji su nastavili rad, nude personalizovane lekove po cenama višim nego u državnim apotekama.

Apoteka Beograd magistralnim lekovima snabdeva i pacijente iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji ili dolaze lično ili recepte šalju mejlom, kaže farmaceutkinja za N1.

Zbog straha koji postoji u kolektivu, kao i neizvesnosti šta će sutra biti, teško je doći do zaposlenih u državnim apotekama koji su spremni da javno govore.

„Strah je u kolektivu. Mlade kolege odlaze iz firme, a starije čekaju da li će dočekati penziju. Ljudi se trude i svima je žao da se Apoteka privatizuje“, kaže farmaceutkinja za N1, koja je želela da ostane anonimna.

I dok se zaposleni iz meseca u mesec trude da „pronađu“ novac za plate i kubure s nedostatkom lekova zbog dugovanja, ustanova za koju rade je posle javne nabavke 24. maja zaključila ugovor vredan 12,4 miliona dinara sa marketinškom agencijom „Goviral d.o.o.“ za uslugu izrade i realizacije „strategije repozicioniranja brenda Apoteke Beograd na tržištu Republike Srbije“.

Kakva sudbina čeka Apoteku Beograd i koji su planovi za budućnost, kao i šta pomenuta strategija znači, pokušali smo da saznamo od rukovodstva te ustanove, kao i od Grada Beograda u čijoj je nadležnosti, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Državne – jedine apoteke u selima

Ivana Stamenković, farmaceutkinja u Apotekarskoj ustanovi Užice, pred medije izlazi jer je „štiti“ funkcija predsednice Sindikata Sloga u AU Užice. Pored Užica, ova ustanova pokriva još devet opština, a neki njihovi objekti nalaze se u selima gde je državna apoteka jedino mesto u kojem pacijenti mogu preuzeti lekove.

Državna apoteka u Užicu jedina je koja dežura u gradu, ali i jedina koja pravi galenske i magistralne lekove. Za razliku od Beograda, gde su u taj posao ušli i privatnici, u Zlatiborskom okrugu za individualnu terapiju zadužene su samo državne apoteke.

Stamenković za N1 ističe da je najvažnija uloga državnih apoteka – briga o javnom interesu.

Apoteke u kriznim vremenima

Tako je javni interes bio da objekat Apoteke Beograd u Lazarevcu nastavi da radi 24 sata, iako je bilo najavljeno njegovo zatvaranje zbog slabog prometa. Međutim, kako saznajemo, reagovala je lazarevačka lokalna samouprava i tražila da se dežurstva sačuvaju, što je na kraju i urađeno.

Naša sagovornica iz Apoteke Beograd naglašava da tako nešto od privatnika ne možete da tražite, da posluje suprotno finansijskom interesu.

Dve nepredviđene i velike krizne situacije pokazale su značaj toga da država u svom vlasništvu ima apotekarske ustanove. Prva su poplave koje su zadesile Obrenovac 2014. godine, a druga – pandemija koronavirusa 2020.

Sagovornica iz Apoteke Beograd podseća da je zbog poplava veliki broj Obrenovčana 2014. godine bio smešten u kolektivne centre, a Apoteka je odmah započela proizvodnju preparata protiv šuge i drugih zaraznih bolesti specifičnih za kolektivni smeštaj. Istovremeno s tim išla je i proizvodnja sredstava za dezinfekciju.

Sledeći veliki test pred koji su državni apotekari stavljeni desio se 2020. godine kada je izbila pandemija koronavirusa. Zahvaljujući iskusnim farmaceutima i galenskim laboratorijama, apoteke su u vreme opšte nestašice počele da proizvode alkohol i druga sredstva za dezinfekciju i da ih distribuiraju građanima.

U državnim apotekama zaštitne maske su bile jeftinije nego u privatnim, sve dok država nije rešila da uredi tržište uredbom kojom je ograničila cenu.

Kako su državne apoteke zapale u problem

Farmaceuti s kojima smo razgovarali saglasni su u oceni da je propast državnih apoteka počela 2013. godine kada su privatne krenule s izdavanjem lekova na recept. Problem je, objašnjavaju, u neravnopravnim uslovima nabavke lekova, koje privatne apoteke kupuju direktno od dobavljača u količini i po ceni koju dogovore, dok su državne u obavezi da sprovode javnu nabavku.

„Pacijent neće čekati kada na drugom mostu može da podigne lekove koji su mu potrebni“, ističe Stamenković.

Istovremeno, državne apoteke su ostale ustanove koje se samofinansiraju, pa je dužina njihove propasti trajala srazmerno novcu kojim su raspolagale.

„Lagano trošimo sve zalihe i shodno tome propadamo“, kaže za N1 farmaceutkinja iz Apoteke Beograd.

Neke apotekarske ustanove su problem nedostatka novca pokušale da reše izdavanjem i prodajom poslovnog prostora, odnosno apoteka na najatraktivnijim lokacijama. Tako je Apoteka Leskovac na kraju pandemijske 2020. godine ostala bez ijednog objekta i bez ijednog radnika. Prethodno su svi objekti izdati ili prodati, da bi na kraju i sama apotekarska ustanova bila ugašena.

Epilog je da Leskovac četiri godine nije imao dežurnu apoteku, dok jedan privatni apotekarski lanac nije otvorio apoteku koja radi 24 sata.

Kraljevački apotekari se plaše da ih čeka ista sudbina kao leskovačke kolege. Naime, lokalna samouprava se sprema da osam objekata ove ustanove na najatraktivnijim lokacijama u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Kopaoniku da u zakup privatnicima.

Stamenković kaže je to kao da su im odrezali jednu ruku i izvor prihoda.

U slučaju Kraljeva to će pre biti „druga ruka“, jer je lokalna vlast prvu isekla pre dve godine kada je Apotekarska ustanova ostala bez apoteke u blizini Opšte bolnice, koja je donosila trećinu ukupnih prihoda.

Uhapšena direktorka, zatvorena Apoteka

Sudbinu Apoteke Pančevo zapečatili su dugovi veći od 400 miliona dinara. Protiv direktorke apoteke Branke Milojević i još tri osobe je 2021. godine podignuta optužnica zbog sumnje da je Apoteka Pančevo od 2012. do 2015. godine oštećena za 13,2 miliona dinara, u kom iznosu su direktorka i pomoćnik direktora za ekonomske poslove sebi i drugim fizičkim i pravnim licima pribavili imovinsku korist.

U drugom predmetu pokrenuta je istraga protiv direktorke zbog sumnje da je zloupotrebom službenog položaja pribavila imovinsku korist privrednom društvu „Velefarm Holding“ iz Beograda u ukupnom iznosu od 108,5 miliona dinara, kolika je i šteta načinjena Apoteci.

Viši sud u Pančevu je direktorku Branku Milojević u oktobru 2021. godine oslobodio optužbi i obustavio krivični postupak. U martu 2022. godine, Apelacpioni sud u Beogradu je preinačio odluku Višeg suda i pravosnažno potvrdio optužnicu protiv bivše direktorke.

Koncesija i ideje stare ministarke

Kragujevac i Novi Sad su problem sa državnim apotekama pokušali da reše koncesijom.

Novi Sad, odnosno njegov tadašnji gradonačelnik Miloš Vučević, je još 2019. godine potpisao ugovor o koncesiji s Apotekom „Benu“, kojom je na period od 15 godina dato na upravljanje 28 gradskih apoteka. Zauzvrat je „BENU“ preuzeo 43 zaposlena i, prema Vučevićevim rečima, obavezao se da uloži 4,3 miliona evra.

Odluku o koncesiji kragujevačke apoteke doneo je Privremeni organ grada Kragujevca 12. februara ove godine, a odluka je usvojena samo dan pred konstituisanje novog saziva Skupštine grada posle lokalnih decembarskih izbora. U koncesiju su otišle apoteke na teritoriji grada, ali i u opštinama Batočina, Lapovo, Rača, Topola i Kragujevac, ukupno 15 od 28 apoteka ove ustanove, uz preuzimanje dela zaposlenih.

Tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić je upravo u Kragujevcu to komentarisala obećanjem da će pokušati da se „ako ikako bude moguće sačuvaju“ državne apoteke, uz ocenu da se „mora biti racionalan“.

„Jer moramo biti svesni da na kraju radi matematika“, kazala je tada ministarka Grujičić.

Izborna matematika je bila takva da se ubrzo posle ove izjave iz aprila ove godine u ministarsku fotelju vratio Zlatibor Lončar.

Tako ministarka nije stigla da razradi ideju da se broj državnih apoteka smanji i objedini u takozvane Apoteke Srbije. Farmaceuti sa kojima smo razgovarali kažu da su upoznati s ovom idejom, ali da ne znaju dokle se stiglo sa njenom razradom i realizacijom.

To smo pokušali da saznamo od bivše ministarke, ali ona nije odgovarala na pozive i poruke N1.

Prvo Zakon o farmaceutskoj delatnosti

Na pitanje da li je koncesija rešenje problema koji muči državne apoteke, predstavnica Sindikata Sloga u AU Užice kaže da je ovaj model poslovanja omogućio da te apotekarske ustanove i dalje budu tu gde jesu, a da zaposleni imaju finansijsku sigurnost.

Nadležnima poručuje da ih puste da rade, odvežu im ruke i izjednače ih sa privatnicima. Prvi korak u tome je da se donese Zakon o farmaceutskoj delatnosti, koji bi uveo registar apoteka, regulisao broj apoteka po glavi stanovnika, razmak između njih i druga pitanja koja su bez zakona dovela do toga da u jednoj ulici u Užicu sada ima pet apoteka, jedna do druge.

„Sve vreme smo sami i zarađivali novac. Ne manjka nam ni želje, ni angažovanja“, zaključuje naša sagovornica.

(N1)