N1: Da li je Vučić predsednik svih građana ili prvi lobista u Srbiji, koji ništa ne potpisuje

 U zemlji gde predsednik umesto zastupnika svih građana neretko nastupa kao lobista, umesto demokratije imamo elemente apsolutističke monarhije, a posledice po društvo su dramatične, smatraju sagovornici N1. Ipak, Vučićevog potpisa nema ni na jednom od zagovaranih projekata i politika, nevezano od funkcije – bilo da je bio prvi potpredsednik vlade, premijer ili predsednik.

Lobiranje načelno predstavlja, najviše, uticaj na zakonodavnu vlast, kako bi u interesu neke grupe, usvojila određene odluke. Najčešće se tiče zakona, a može se baviti i raznim konkretnim projektima. Dobri primeri za lobiranje jesu „velike“ teme, poput borbe protiv klimatskih promena ili spoljne politike neke zemlje, kao što je npr. odnos Beograda i Prištine, evropske intregracije.

Iako to nije, po svom ponašanju predsednik Srbije neretko podseća na lobistu. Teme su različite i po pravilu izlaze van nadležnosti funkcije.

Beograd na vodi, rušenje Generalštaba, Briselski sporazum, Ohridski sporazum, Ekspo, izgradnja nacionalnog stadiona i još tri stadiona po Srbiji, potpisivanje memoranduma sa EU o saradnji u oblasti kritičnih sirovina, a u poslednje vreme sve vatrenije zastupanje otvaranja rudnika litijuma, bez ekološke studije i projekta rudnika. Osim toga, predsednik je više puta negirao uticaje nastale usled klimatskih promena i na razne načine pravdao zagađenje.

Od navedenih aktivnosti, osim Briselskog i Ohridskog sporazuma, ostala angažovanja predsednika se tiču poslovnih projekata i daleko su od zagovaranja npr. politika što bi bilo očekivanije.

Univerzalni stručnjak za sve?

Gde se prelazi granica između želja i ovlašćenja, da li je Vučić univerzalni stručnjak za sve, lobista ili predsednik svih građana Srbije?

„Od njegove milosti zavisi ko dolazi na koju funkciju, a od negativnog suda koga više u vlasti neće biti. U takvim okolnostima sve funkcioniše po principu: Vučić okom, podređeni političari i birokrate skokom. Tako da on ne mora da lobira da bi nešto prošlo kroz sistem, dovoljno je da to naredi. Srbija ima kvazidemokratski autoritarni sistem u kome je naš nesputani vlastodržac taj oko koga se sve vrt“, kaže za N1 Dragomir Anđelković.

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku smatra da predsednik Srbije već godinama sistematski radi na uspostavljanju sistema lične vlasti, a da se u takvom sistemu „prirodno gubi razlika između javnog i privatnog“.

Zato, kaže Popović, on sa lakoćom koristi javne resurse, od novca do institucija u korist sopstvene stranke ili svoju ličnu korist.

„Sve odluke, koje su u demokratskim zemljama rezultat planiranja, diskusije i argumentovanog odlučivanja, u autoritarnom sistemu su volja autokrate. Od njega zavisi da li će se nešto graditi, gde će se trošiti novac, ko će dobiti posao i slično… Videli smo to mnogo puta u situacijama gde Vučić pred kamerama nalaže različitim funkcionerima da nekom izgrade put ili dostave pomoć“, navodi on.

Anđelković ističe da u takvoj situaciji, za njegovo ponašanje, prepreka nisu državne institicije već građani.

„Vučić je svestan da se bajonetima svašta može, ali da se na njima dugoročno ne sedi. Zato se koliko pretnjama, povremenim nasiljem i potkupljivanjem nekih grupa i pojedinaca koji mu u određenom trenutku posebno trebaju, stalno koristi hipnotičkom crnom propagandom za šire slojeve stanovništva“, dodaje.

Anđeković kaže da „drugim rečima planski i sistematski plasira laži i poluistine“.

„Kada imamo u vidu sve ono što je Vučić protivustavno ili protivzakonito do sada uradio na planu odricanja Srbije od Kosova i Metohije i realizacije projekta Beograd na vodi, tako da se ogromna imovina otima od građana Srbije i prepušta onima koji su povezani sa njenim samozvanim gospodarem – treba da govorimo o najcrnjoj propagandi, a ne lobiranju. Isto važi za ono što Vučić sada radi u vezi sa Rio Tintom ili EXPO-om. Sve to su njegove lične poslovne kombinacije ili plaćanje danka svetskim moćnicima da bi ga pustili da mirno diktatorski vlada u srcu demokratske Evrope početkom 21. veka“, smatra Anđelkovć.

Dramatične posledice po razvoj zemlje

Popović navodi da su posledice dramatične, ne samo po demokratiju, već i po razvoj zemlje, jer se javni resursi tretiraju kao privatni, odluke se donose bez ikakve kontrole i nema odgovornosti.

„Jedna od privilegija autokrate je i da ima armiju poslušnika koji u njegovo ime potpisuju različite ugovore ili sporazume. Zato nema njegovog potpisa na velikom broj važnih dokumenata, od Briselskog sporazuma do ugovora o Beogradu na vodi. Na taj način se predsednik štiti od eventualne odgovornosti u budućnosti, ali još važnije – stvara sebi odstupnicu da pred biračima prebaci odgovornost na poslovične „mangupe u svojim redovima“. Ni ovo nije ništa novo i sreće se u svakom autokratskom sistemu. Veliki vođa je često u očima obožavalaca žrtva sopstvenog okruženja „dobar je Sloba, ali oni oko njega ne valjaju. Dakle, sve što gledamo, nije ni novo, ni ekskluzivno srpsko, u pitanju je vrlo banalna primena bazičnih pravila uspostavljanja autokratije“, navodi Popović.

Vučić prebacuje odgovornost na druge

Anđelković kaže da je logično da onaj ko žari i pali u zvanično demokratskom, „a u praksi nedemokratskom sistemu“, prebacuje odgovornost na ljude koji je izabrao da budu njegovi izvršioci, ili se dosta toga radi na osnovu usmenih naređenja i izjava, a bez odgovarajućih dokumenata.

Anđelković kaže da Vučić kao pravnik dobro zna da je onim što je učinio u vezi sa Kosovom i Metohijom, sa stanovišta našeg Ustava, a ne kolokvijalnih ocena, počinio veleizdaju.

„Svestan je da kada se radi o urađenom po pitanju Beograda na vodi i onim što je u toku oko stvaranja litijumskog carstva kompanije Rio Tinto u Srbiji, u pitanju su najgore sistemske zloupotrebe druge vrste. Nije lud da to preuzme na sebe. Očito se drži formule da oni što dobijaju po njegovoj odluci deo kolača, moraju da uzmu sav rizik na sebe“, navodi Anđelković.

Takva konstrukcija će, prema Anđelkovićevim rečima, pasti u vodu kada se aktuelni režim uruši, ali „već godinama pomaže Vučiću da to što duže odlaže“.

„Verovatno se nada da će otići iz Srbije kada bude video da su promene postale neminovnost, odnosno da će ga negde daleko od ove zemlje zaštiti od odgovornosti – oni sa kojima sada pravi razne kombinacije te u svom i njihovom interesu crnom propagandom i drugim antidemokratskim metodama protura ono što je za Srbiju loše“, zaključio je Anđelković.

(N1)