Н1: Бизнисмени Вучићевог „златног доба“ - Нису само пријатељи, кумови, браћа – „власт није гадљива на било чије паре“

Када је пре 12 година на власт дошла Српска напредна странка и Александар Вучић за неке је и буквално почело златно доба. Милионски послове и то углавном са државом, добијали су људи и компаније блиски власти. Неки од тих људи који су у прошлости имали проблема са законом у међувремену су постали уважени бизнисмени.

Кум председника и бивши директор Електромрежа Србије поново се вратио у авио бизнис после афере у којој су авиони његове компаније приземљени и одузете дозволе у Европској унији. Осетљив на новинарско извештавање о његовим пословима и офшор фирмама јер каже није јавна личност, заштиту је тражио на суду.

„Нису само пријатељи, кумови, браћа подобни да постану богаташи, да стекну новац да постану милионери и милијардери. Ја мислим да је ту једна друга ствар. Ова власт није гадљива на било чије паре“, каже Јован Рајић, адвокат.

„Ако сте блиски власти посебно ако сте блиски некоме ко води ову државу вама је омогућено све. Можете и да возите скупа аута, можете да не радите нигде, можете да се богатите, могу и чланови ваше породице све то да раде, да бежите од полиције, да се бавите и сумњивим пословима за вас закон не важи“, наводи Славица Радовановић, пуковница МУП у пензији.

Јер је са новчаном казном од 10 хиљада динара и два казнена бода о којима ће се суд опет изјашњавати прошао управо Никола Петровић, који је под дејством алкохола и наркотика скривио несрећу у којој је било повређених. Али је у затвору завршила полицајка Катарина Петровић која је открила његов идентитет.

Стигао је Славиша Кокеза, захваљујући чланству у СНС-у, од нижеразредног Бродарца до места председника Фудбалског савеза Србије. Онда су га медији блиски власти оптужили за учешће у шверцу цигарета вредном преко 600 милиона евра, помињане су и његове везе са Беливуковим кланом па чак и наводно прислушкивање председника и припрему атентата. У свим овим случајевима судског епилога нема.

„Ништа се не дешава, нико од њих се не испитује. Више не важи испитивање порекла новца, па то не важи ни за саме министре. И ми више не видимо ту разлику између корупције и власти то је једно те исто“, каже Вук Цвијић, новинар недељника „Радар“.

Ако их не испитује домаће правосуђе не значи да се не прате послови бизнисмена блиских власти. Док цветају послови Звонка Веселиновића и Милана Радоичића у Србији, у Америци су они под санкцијама.

„То су све људи са досијеима који су били и раније на неким међународним санкцијама, потрагама и то су људи који су сада овде признати као успешни бизнисмени и патриоте и сарадници власти а сви остали су тајкуни“, објашњава Цвијић.

Оне прве нико не истражује, они други обично пролазе кроз медијског топлог зеца у продржавним медијима јер не подржавају власт, или се чак дрзну да је критикују.

„Докле год је таква ситуација, докле год немамо тужилаштво самостално које ради свој посао ја не верујем да се они уопште плаше било чега и да имају било какве препреке, личне, моралне, а на крају ни правне законске да раде шта год пожеле“, каже Јован Рајић, адвокат.

Пожелели неки од тих бизнисмена да се у јавности не помиње њихов пословни успон и повезаност са владајућом странком, па су медији који су се бавили спрегом бизниса и политике завршили на суду. Покушали су тако да заплаше медије да о њима извештавају.

(Н1)