„Mirovni samit“ u Švajcarskoj: Kamala Haris: Putin nije pozvao na mirovne pregovore, već na predaju Ukrajine. Ursula fon der Lajen: Zamrznuti konflikt nije rešenje već recept za buduće ratove

U Švajcarskoj se održava mirovni samit, a Ukrajina najavljuje da se priprema da bude domaćin sledećeg globalnog samita mira. Kijev ne isključuje i poziv Rusiji za taj skup. Predsednica Švajcarske Viole Amherd kaže da je skup prvi korak ka miru. Predsednica EK tvrdi da zamrznuti konflikt u Ukrajini nije rešenje već recept za buduće ratove. Volodimir Zelenski smatra da će, ako se Kina pridruži Severnoj Koreji i Iranu u pomoći Rusiji u naoružanju, to biti "tragedija".

Saliven: Mirovni predlog Rusije apsurdan

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće, DŽejk Saliven, izjavio je da poslednji mirovni predlog Rusije za Ukrajinu vodi "ka daljoj dominaciji te zemlje" i da se radi o "potpuno apsurdnoj viziji".

Takođe je rekao novinarima da je odsustvo Kine sa Samita o miru u Ukrajini verovatno rezultat poziva Rusije da ne prisustvuju. 

Potpredsednica SAD: Putin nije pozvao na mirovne pregovore, već na predaju Ukrajine

Potpredsednica Sjedinjene Države Kamala Haris izjavila je na otvaranju globalnog mirovnog samita za Ukrajinu, koji se održava u Švajcarskoj, da ruski predsednik Vladimir Putin u petak nije pozvao na mirovne pregovore, već, kako je navela, na predaju Ukrajine.

Haris je rekla da učestvuje na mirovnom samitu da bi ponovo potvrdila posvećenost SAD odbrani suvereniteta i integriteta Ukrajine, kao i poštovanju međunarodnog prava i pružanju nepokolebljive podrške ukrajinskom narodu u odbrani od Rusije, objavljeno je na sajtu Bele kuće.

Haris je navela da SAD brane demokratske vrednosti i da se "suprotstavljaju diktatorima" i da je takav pristup generacijama obezbeđivao sigurnost i prosperitet.

Njujork tajms: Predlog mira 2022. nije uključivao raspravu o Krimu i Ukrajinu u NATO-u

Ukrajina i Rusija su u nacrtu mirovnog sporazuma iz 2022. godine, koji nikada nije potpisan, usaglasile da isključe Krim iz sporazuma, ostavljajući ga pod ruskom nadležnošću, kao i da Ukrajina ne priznaje ruski suverenitet nad poluostrvom, objavio je Njujork tajms.

Rusija i Ukrajina održale su neuspešne mirovne pregovore u Belorusiji i Turskoj u prvim mesecima rata 2022. godine i od tada nisu vođeni nikakvi direktni pregovori dve zaraćene strane.

Nacrt je objavio u celosti, na 17 stranica.

Prema tome nacrtu, o statusu teritorija Ukrajine koje je okupirala Rusija, trebalo je da se odluči u kasnijim razgovorima između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ukrajina je pristala da odustane od težnji da se pridruži NATO-u ili bilo kojem drugom vojnom savezu, ali je sporazum dozvoljavao Kijevu da uđe u EU.

Rusija je takođe zahtevala ukidanje svih sankcija Zapada, ukidanje svih ukrajinskih zakona koji se odnose na ruski jezik i nacionalni identitet i ograničavanje ukrajinskih oružanih snaga.

Najveća prepreka bila je u vezi sa bezbednosnim garancijama pod kojima bi sile, kao što su Velika Britanija, Sjedinjene Države, Kina i Francuska stale u odbranu Ukrajine ukoliko bi bila napadnuta, piše Njujork tajms. 

Ruski predstavnici su navodno zahtevali pravo veta na te garancije, što znači da bi Rusija mogla da blokira međunarodnu intervenciju ako sami odluče da ponovo izvedu vojnu operaciju u Ukrajinu.

Ukrajinski tim zbog toga zahteva navodno "nije imao interes za nastavak pregovora", rekao je jedan ukrajinski zvaničnik za američki list.

Prvi dan mirovnog samita u Švajcarskoj

Fon der Lajen: Zamrznut konflikt nije rešenje već recept za buduće ratove

Gorovom predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Švajcarskoj je i zvanično počeo mirovni samit o Ukrajini.

Fon der Lajen poručuje da zamrzavanje konflikta u Ukrajini nije rešenje, već recept za buduće ratove.

"Umesto toga, potrebno je podržati sveobuhvatan, pravedan i održiv mir za Ukrajinu. Onaj koji vraća suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajini", smatra je Fon der Lajen. 

Švajcarska: Samit o Ukrajini donosi konkretne korake o miru

Švajcarska predsednica Viole Amherd poručuje da na mirovnom samitu o Ukrajini očekuje prve konkretne korake ka miru, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenjuje da bi skup mogao da bude "istorijski".

"Želimo konkretne etape, ali nećemo pregovarati o miru u hotelu u Birgenštoku", kaže Amherdova na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim pred početak samita i precizira da je prva etapa "zajedničko razumevanje" principa budućeg mira uspostavljenog Poveljom UN. 

Predsednica švajcarske Konfederacije navodi da će na programu samita biti samo tri tačke mirovnog plana – nuklearna bezbednost, prehrambena sigurnost i humanitarna pitanja (ratni zarobljenici i povratak ukrajinske dece iz Rusije).

"Te tačke su zajedničke svim mirovnim predlozima koje su iznosile razne zemlje", smatra Amherdova. 

Zelenski izražava zadovoljstvo zbog značajnog učešća i reprezentativnosti "prvog mirovnog samita" za Ukrajinu, na kojem je prisutno, kako kaže, pet kontinenata.

"Nisu prisutne sve zemlje, ali je ideja da se zajedničkim naporima zaustavi rat. Svaka zemlja, na svoj način, može da učestvuje u tom naporu. Danas prisustvujemo prvom uspehu. Naša poruka je sledeća – dajmo šansu diplomatiji", zaključuje Zelenski.

Meloni o zajmu G7 za Ukrajinu: EU neće biti direktno uključena

Italijanska premijerka Đorđa Meloni kaže da članice Evropske unije za sada neće direktno biti uključene u zajam vredan 50 milijardi dolara, od zamrznute ruske imovine, koje zemlje G7 planiraju da namene za pomoć Ukrajini. 

"EU je već dala svoj doprinos obezbedivši mehanizme garancije za kredit. Pomoć će verovatno osigurati Sjedinjene Države, Kanada, Velika Britanija i Japan", smatra Melonijeva.

Zaharova pozvala Zapad da razgovara o Putinovoj mirovnoj inicijativi

Učesnici ukrajinske konferencije u Švajcarskoj trebalo bi da razgovaraju o mirovnoj inicijativi ruskog predsednika Vladimira Putina, ako žele da "spasu svet", saopštila je saopštila zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Ako želite da spasete svet, razgovarajte o predlogu Vladimira Putina. Predsednik Rusije je sve rekao i pokazao pravi put ka miru“, naglasila je Zaharova u intervjuu za Tas.

Dodala da samo oni koji ne žele mir ne mogu da razumeju inicijativu ruskog lidera. 

NATO: Još nema konsenzusa o pridruživanju Ukrajine

Da bi se Ukrajina pozvala u NATO, potreban je konsenzus svih država članica, a on još nije postignut. Umesto toga, već postoji konsenzus o vojnoj pomoći, saopštio je generalni sekretar Jens Stoltenberg, odgovarajući na pitanje da li Ukrajina može da se nada da će na samitu u Vašingtonu dobiti poziv za pridruživanje Alijansi.

"Svi se slažemo da će Ukrajina postati članica NATO-a i podržati prelazak Ukrajine u Alijansu. Neophodno je imati NATO oružje, ispuniti NATO standarde i stvoriti odbrambene institucije. I radićemo zajedno, pomoći ćemo Ukrajini na putu ka NATO-u. Ali za poziv je potreban konsenzus, a mi još nismo postigli konsenzus o pozivu, ali smo postigli konsenzus o vojnoj pomoći. Moramo da radimo u ovom pravcu“, poručio je Stoltenberg.

SAD: Više od 1,5 milijardi dolara za energetski i humanitarni sektor Kijeva

Potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država Kamala Haris najavila je više od 1,5 milijardi dolara pomoći energetskom i humanitarnom sektoru u Ukrajini u toku rata sa Rusijom.

Iz kancelarije Haris, koja učestvuje na mirovnom samitu o Ukrajini u Lucernu, u Švajcarskoj, saopšteno je da ova pomoć uključuje 500 miliona dolara za energetiku i preusmeravanje 324 miliona dolara ranije najavljenih sredstava za hitnu popravku energetske infrastrukture i druge potrebe u Ukrajini.

''Ovi napori će pomoći Ukrajini da odgovori na najnovije ruske napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu podržavanjem popravki i obnove, poboljšanjem otpornosti Ukrajine na poremećaje u snabdevanju energijom i postavljanjem osnova za popravku i proširenje ukrajinskog energetskog sistema“, dodaje se u saopštenju.

Haris je takođe najavila više od 379 miliona dolara humanitarne pomoći Stejt departmenta i Američke agencije za pomoć izbeglicama i drugima pogođenim ratom. Novac je namenjen za pomoć u vidu zdravstvenih usluga, skloništa i obezbeđivanja vodosnabdevanja, sanitarnih i higijenskih usluga za milione Ukrajinaca.

Zelenski: Okupator tepih-bombama namerno zastrašuje civile

Rusija ispušta 3.200-3.500 vođenih vazdušnih bombi svakog meseca isključivo protiv civilnog stanovništva i infrastrukture Ukrajine, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu italijanskom TV kanalu Skaj TG24.

Prema njegovim rečima, okupatori su namerno udarali civile kako bi ih zastrašili.

"Oni koriste hiljade ovih bombi da se ljudi uplaše i pobegnu iz ovog ili onog grada, iz ove ili one zajednice, a Rusija ima mogućnost da zauzme ova sela i gradove, a to je glavni cilj – Hitler je uradio isto – tepih-bombardovanje. Sve je po istom metodu. Tepih-bombardovanje", naglasio je Zelenski.

Prema Zelenskom, ako se Kina pridruži Severnoj Koreji i Iranu u pomoći Rusiji u naoružanju, to će biti "tragedija".

Rojters: Nemačka sprečila EU da se dogovori o 14. paketu sankcija Rusiji

Evropska unija nije mogla da se dogovori o 14. paketu sankcija Rusiji, zbog toga što Nemačka nije bila zadovoljna klauzulom o odgovornosti evropskih kompanija za kršenje ograničenja, prenosi Rojters.

Naredna rasprava o paketu sankcija Rusiji zakazana je za 19. jun, navodi agencija pozivajući se na evropske diplomate.

Napominje se da zvaničnici iz 27 zemalja EU više od mesec dana razgovaraju o paketu koji uključuje zabranu pretovara ruskog LNG-a i plan da se operateri EU smatraju odgovornim za kršenje sankcija podružnica i partnera u trećim zemljama.

Mađarska, najbliži saveznik Rusije u EU, izgledala je spremna da prihvati paket sankcija, za šta je potrebno jednoglasnost bloka. Međutim, diplomate EU kažu da je Nemačka izrazila oprez u pogledu uticaja klauzule o podružnicama i partnerima u trećim zemljama na njenu industriju.

Agencije DPA i AFP javile su ranije da Nemačka blokira nove sankcije EU protiv Rusije. Jedan zvaničnik EU rekao je da je Nemačka nedavno ostavila utisak da je "nova Mađarska". Ranije je Budimpešta usporavala usvajanje novih antiruskih sankcija na nivou EU.

U okviru paketa sankcija, EU je takođe zabranila ulazak brodova u svoje luke koji su doprineli vojnim aktivnostima Rusije. To bi moglo da uključi transport robe koja donosi značajan prihod za Rusiju, robe ili tehnologije koje se koriste u sektoru odbrane i bezbednosti, ili transport goriva van sistema ograničenja cena G7.

Šolc: Putinovi mirovni predlozi nisu ozbiljni

Lideri Grupe sedam vodećih zapadnih industrijskih ekonomija nisu razgovarali o predlozima ruskog predsednika Vladimira Putina za mir u Ukrajini jer su svi znali da su neozbiljni, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Govoreći iz Italije neposredno pre odlaska u Švajcarsku, gde se otvara konferencija o Ukrajini, Šolc je rekao da Putinovi predlozi – da Ukrajina napusti četiri provincije na koje Rusija polaže pravo, prestane da se bori i odustane od svoje ambicije za članstvo u NATO – imaju za cilj samo da odvrate pažnju od konferencije.

"Svi znaju da ovaj predlog nije bio ozbiljno smišljen, već da je imao za cilj da se odvrati pažnja od mirovne konferencije u Švajcarskoj“, rekao je on u intervjuu za televiziju ZDF.

Počinje dvodnevni mirovni samit o Ukrajini

U Švajcarskoj danas počinje dvodnevni mirovni samit o Ukrajini uz učešće 100 delegacija iz celog sveta, ali ne i Rusije.

Sto 100 delegacija je potvrdilo učešće, među kojima su 92 zemlje i osam organizacija. Rusija nije pozvana na samit, ali je švajcarska vlada kao domaćin samita navela da će skup imati za cilj da "zajednički definiše mapu puta" kako da uključi Moskvu i Kijev u budući mirovni proces.

Švajcarska je u januaru pristala da bude domaćin samita, na zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, i pokušala je da pridobije podršku za to među zemljama koje imaju bolje odnose sa Moskvom od vodećih zapadnih sila.

Rusija je odbacila samit kao gubljenje vremena, a Kina je saopštila da mirovni pregovori nemaju smisla ako i Rusija i Ukrajina ne učestvuju. 

Na samit u hotelu Burgenštok iznad jezera Lucern u centralnoj Švajcarskoj, pored ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog dolaze između ostalog, potpredsednica SAD Kamala Haris, predsednik Francuske Emanuel Makron, lideri Nemačke, Italije, Velike Britanije, Kanade, Japana i drugi.

Trebalo bi da se razgovara i o oblastima od širokog međunarodnog značaja, kao što su potreba za nuklearnom i prehrambenom bezbednošću, sloboda plovidbe, kao i humanitarna pitanja kao što su ratni zarobljenici, saopštio je šef diplomatije Injacio Kasis.

Predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je da Ukrajina mora da povuče svoje trupe iz svih novih regiona Rusije kako bi počeli mirovni pregovori.

Naveo je da još jedan uslov za pregovore mora da bude izjava Kijeva da se odriče namera da uđe u NATO, dodavši da bi tada odmah bio spreman da sedne za pregovarački sto.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio je da su Putinovi uslovi "ultimatum" kome se ne može verovati. "Verujem da Putin ne bi zaustavio svoju vojnu ofanzivu čak i ako bi njegovi zahtevi za prekid vatre bili ispunjeni", dodao je Zelenski.

Na reči Zelenskog uzvratio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov – da je jasno da je reč o "mirovnoj inicijativi i sveobuhvatnom, veoma dubokom i konstruktivnom predlogu".

Zelenski je, u međuvremenu, doputovao u Švajcarsku gde se održava dvodnevni mirovni samit na koji predstavnici Moskve nisu pozvani.

Nemačka je predala Ukrajini još jedan veliki paket vojne pomoći, koji uključuje raketne sisteme HIMARS, opremu za PVO i tenkove.

Ministri odbrane država NATO-a odobrili su plan o dugoročnom snabdevanju Ukrajine oržjem i vojnom opremom kao i o nastavku sprvođenja vojne obuke, rekao je posle sastanka generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Naveo je da će se pomoć pružati iz američke vojne baze u nemačkom gradu Visbadenu i uključivaće osoblje od 700 ljudi.

I zaključak Samita G7 u Italiji u istom tonu – Ukrajini će se pomagati koliko god to bude potrebno.

(RTS, agencije)